Do zla boga, upotreba, poreklo i značenje izraza

Do zla boga, izraz zaboravljenog značenja

Film je do zla boga dosadan – kažu mnogi (možda oni malo stariji).
Ko taj zao bog, koga vezujemo za izraz do zla boga

Izraz – do zla boga, upotreba i značenje

Rečenični parazit. Sam ne znači ništa, a lepi se na druge neprijatne prideve pojačavajući njihovu neprijatnost. Najbolju simbiozu ostvaruje sa pridevom dosadan.
Citat preuzet sa Vukajlije

Ako u pretraživaču Google unesemo ovaj izraz, rezultati su veoma originilani, evo nekih:

– Vlada loša do zla boga!
– razmaženi do zla boga
– usporio komp do zla boga

Izraz do zla boga veoma slikovito pojačava značenje svake navedene rečenice, dovodi smisao rečenice do tačke, kada gotovo da ne postoji gora varijanta.

Pročitaj još: Odin ili Veles, naša mitologija u tumačenju Bečko-berlinske škole istorije

Do zla boga, tumačenje porekla izraza

Helmod slovenski bogovi

Ne postoji precizno tumečenje porekla izraza (bar da je meni poznato). Uvek postoje neke priče, pa ćemo krenuti tom stazom.
Pre toga sedamo u vremeplov i vraćamo se, otprilke, manje više, milenijum unazad.
U to vreme, Slovena je bilo gotovo po celoj Evropi. Na području današnje Nemačke, čak i na dalekom severu dominantna su bila slovenska plemena. Da ne bi bili pristrasni, vodiča ćemo potražiti među Germanima.

Helmod von Bosau, Slovenska hronika

Izbor je pao na sveštenika po imenu Helmod fon Bosau koji je živeo u 12 veku. Njegov glavni životni zadatak je bio pokrštavanje Slovena, koji su živeli u tim oblastima, u stvari bili su većinsko stanovništvo.
Helmod je na latinskom jeziku napisao delo Slovenska hronika, Chronika Slavorum. U njemu je, pozivijaći se i na na neke starije izvore i pisce, detaljno pisao o slovenskim plemenima, njihovoj religiji, kulturi i običajima.

Ovo delo je veoma osporovano od strane germanista. Možda bi razlozi mogli da budu i neki od ovih:
– prilikom nabrajanja slovenskih plemena, Helmod je naveo da su Prusi slovensko pleme.
– pokrštavanje miroljubivih slovenskih plemena je osudio zbog izuuzetne svireposti krstaša, koji su učestvovali, istučuću da je jedini motiv bio novac i nagrada a da vera sa tim ratnim pohodima nije imela nikakve veze.

Crnobog, Černobog i Belobog

Slovenski panteon je, kao i grčki, rimski, skandinavski, bio živopisan, mnoge boginje i bogovi su imali mesta u njemu.
Jedan od njih je Crnobog, koga pominje Helmod u svojoj hronici kao i njegov parnjak Belobog, koji se ne pominje u tom delu.

Crnobog i Belobog, nisu, kao što je navedeno u nekim kasnijim tumačenjima, oličnje dobra zla u hrišćanskom smislu boga i đavola. Oni su jednostavno sastavni deo prirodnog poretka, kao što su leto, kojim je vladao Belobog i zima, sa vladarom Crnobogom.

foto
Helmodu je za oko zapao jedan običaj, koji je prvi put video među slovenskim plemenima a to je – proklinjanje.

Kada se ratnici, Sloveni, nekom prilikom okupe na gozbama, kada poteče piće, počinju da se prizivaju bogovi, pa ako nekom želimo dobro, šaljemo ga do nekog dobrog boga a ako mu želimo zlo, onda on ide do zlog boga Crnoboga, ili neka ide do zla boga.

Ime tog boga se zaboravilo ali neki običaji opstaju, kao i izreke.
Do zla boga neobično, zar ne!