aorist

aorist – imenica, muški rod

značenje reči aorist:

• prost lični glagolski oblik

• glagolsko vreme kojim se označava radnja izvršena u vreme saopštavanja ili u nekom određenom trenutku u prošlosti – pređašnje svršeno vreme/prošlo svršeno vreme: dođoh, videh

Poreklo reči:

grč. – aoristos, neomeđen

a – (ne) + horistos (ograničen, definisan)

Zanimljivo:

U engleskom jeziku pandan aoristu je Past Simple Tense

Pročitaj: poreklo i značenje reči – impozantan

Primeri upotrebe:

Gramatika srpskog jezika I.Klajn:

Aorist se gradi od svršenih, a vrlo retko od nesvršenih glagola.

Ima dve vrste ličnih nastavaka. Prvi se upotrebljavaju za glagole na -ti i glase:

-h                     -smo

-0 (nulti)          -ste

-0 (nulti)          -še

Dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu (onu koja se dobija kad se od infinitiva odbaci nastavak -ti):

(videti) (kazati) (čuti)

kaza-h              kaza-smo

kaza                 kaza-ste

kaza                  kaza-še

Kod glagola na -sti ili -ći osnova se uzima iz trećeg lica množine, odbacivanjem nastavka -u (npr. pojesti: pojed-u, ispeći: ispek-u) odnosno nastavka -nu, kod glagola kao pasti:

pad-nu, sresti: sret-nu, podići: podig-nu, pući: puk-nu.

Na tu osnovu se dodaju nastavci za aorist koji glase:

-oh       -osmo

-e         -oste

-e         -oše

pojed-oh                      pojed-osmo

pojed-e                        pojed-oste

pojed-e                        pojed-oše

Aorist je tipično narativno vreme kojim se iskazuju svršene radnje u književnoj prozi:

– Dobar dan – reče nepoznati, skide šešir i predstavi se.

U običnom govoru upotrebljava se samo sa afektivnom vrednošću, tj. za izražavanje nekog jačeg osećanja. Tako npr.:

Šta uradi, čoveče! (prekorno)

Rekoh ja tebi!

Modalno upotrebljeni aorist može neki put označavati i budućnost, kao u čestom izrazu:

Odoh ja ( = otići ću: upotreba aorista pokazuje da će se radnja ostvariti u najbližoj budućnosti)

Gnomski aorist je onaj upotrebljen u poslovicama i izrekama, npr.:

Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja.

(smisao: ko nije spreman na neprijatnosti, taj neće ostvariti svoj cilj).

 ПРАВОПИСНИ РЕЧНИКСРПСКОГ ЈЕЗИКА

СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ, M. Шипка:

У  савременом језику промена к, г, х у ч, ж, ш задржала се и у промени и у творби речи.

у 2. и 3. лицу једнине аориста: рећи  (< ректи) – рекох,  али рече, рече « реке),

острuћи (< остригти) – остригох , али острuже, осшрuже (< остриге),

оврћи (< оврхти) – оврхох, али оврше, оврше (< оврхе).

У савременом језику имперфект, па и аорист, све се више губе и ретко се употребљавају.

Кондиционал (потенцијал) први од енклитичких облика аориста помоћног глагола бити (бих, би, би, бисмо, бисте, би) и придева радног глагола који се мења:

ја бих гледао, ти би гледао, он би гледао,

ми бисмо гледали, ви бисте гледали, они би гледали;