Nastavljam potragu za programom, koji će dobiti moj cenjeni glas na predstojećim izborima za Voždovac.
Ako se neko pita, čemu to – pa to je jedino što imam, taj moj glas. Meni je važan i neću ga tek olako dati, ni po inerciji, ni po babu ni po stričevima….
Nedelja druga u potrazi za programom za Voždovac. Dan prvi!
Subota je, Miholjske zadušnice. Krećem Darvinovom ulicom prema groblju. Prvo što ugledam, odmah posle ćoška je sledeći prizor:
U goste nam je stigao g. Aleksandar Vulin sa svojim Pokretom socijalista.
Sve što ima da nam kaže je – važno je, šta god to bilo i da je on veoma ljut, besan ili možda ogorčen?
Dragi g. Vulin, ne sećam se da sam videla takav izraz na Vašem licu, kada Vas slikaju sa predstavnicima međunarodnih institucija ili kad pozirate na televiziji. Ali, očito smatrate da je to jednini način komunikacije sa biračkim telom.
E pa nije! I dokle mislite da tretirate glasače kao navijačke grupe, pred koje ćete izaći, kada ih malo jače partije od Vaše, okupe na nekakvim mitinzima, a Vi sa istim ovim, gore opisanim izrazom lica počinjete da urlate i izbacujete parole i ostalu demagogiju.
Malo poštavanja za Voždovac i Voždovčane molim!
Ispred novoizgrađenog tržnog centra “Stadion” busiju su zauzeli naprednjaci.
Jako bih volela da malo komuniciram direktno sa njihovim voždovačkim organima, toliko pitanja a nijedan odgovor.
Količine Voždovačkih novina, koje se dele su neverovatne. Pisala sam o njima, prošli put. Baš me zanima ko je to platio – Voždovačke novine su zvanično glasilo opštine, ako neko nije upoznat.
Ono što me je impresioniralo ovog puta je dijalog, koji sam ostvarila sa aktivistom naprednjaka, koji je glasio otprilike ovako nekako:
Ja sam zamolila da me upute u program za Voždovac, na šta mi je mlađani aktivista pružio primerak pomenutih novina. Odvratila sam da sam novine dobila i pročitala ali da tu ne vidim konkretan program za predstojeći period i zamolila aktivistu da mi pokaže gde to piše, možda sam previdela. Na to se aktivista udaljio uz komentar da svašta pričam, šta god da to značilo.
E, Amarilis, sem tebe, teško da je neko to i pročitao!
Dan drugi, nedelja. Ovog puta pravac pijaca. Igra Novak, naravno nigde nikog nema, samo poneka zalutala gospođa, moja ispisnica, vuče paprike sa pijace.
Jedna štand ipak odoleva – radikali.
Pitanje isto – program za Voždovac?
Ovog puta sam dobila veoma ljubazan i konkretan odgovor – u toku je pripremna kampanja, koja ima za cilj da informiše građanje o problemima iz prethodnog perioda a čim budu raspisani izbori, počinju sa deobom materijala u kome će biti program za Voždovac.
Da li mi se “sviđa” materijal, drugo je pitanje. Poštujem to što se bavi problemima na Voždovcu, konkretno prvi put je neko pomenuo problem narkomanije a i obraćaju se u letku Voždovčanima.
S druge strane letka je opisan žalostan slučaj u MZ “Tešića kupatilo”.
Sve isto, kao što je nekad bilo, radikali su dosledni sebi u svojoj političkoj borbi i stilu pisanja.
Idemo dalje!
P.S. Fotografiju starog Jerkovića sa početka posta sam skinula sa Facebooka, ali u oduševljnju u kom sam bila, kada sam je pronašla, nisam memorisala odakle, pa se unapred izvinjavam.
