Novogodišnji i Božićni praznici, zima, hladnoća, sneg, poledica …
Pravo vreme da se zavučemo pod ćebe i uzmemo knjigu u ruke. E sad, šta čitati. Ponuda je ogromna. Ako obratimo pažnju, 90 % savremene beletristike, naravno ako se uopšte odlučimo za beletristiku, čini štivo sa engleskog govornog područja, najviše američkog. I većina knjiga je kao štancovana. Neke teme postanu moderne i onda se svi utrkuju da pišu nešto što je moderno, tj. što se dobro prodaje. Religiozne teme su trenutno in, u smislu otkrivanja zapostavljenog ženskog principa u hrišćanstvu, sve o templarima, Atlantida i recimo pozadina nastanka nekih slavnih slikarskih remek dela.
Bezbroj puta do sada sam zažalila uzimajući da čitam knjigu, koja je recimo bestseler po raznim američkim listama.
Srećom Rusi dolaze !
Tolike lepe trenutke smo proveli uz ruske klasike. i onda je nastalo ipak malo zatišje, kada je u pitanju savremena ruska književnost.
Ali, srećom situacija se promenila.
Boris Akunjun
Jedan od prvih ruskih pisaca bestselera, koji je probio barijeru, preveden na mnoge svetske jezike, podjednako čitan i u Rusiji i širom sveta je Boris Akunjin. To je naravno psedudonim pisca, koji je po profesiji japanolog.
Da li je istina ili marketing, ne znam, ali priča glasi da je počeo da piše, pošto mu je dosadilo da gleda svoju voljenu suprugu, kako ne ispušta iz ruku raznorazne američke krimiće. Pa kad mogu Ameri onda mogu i Rusi, zaključio je i stvorio svoje prve, sad već legendarne likove Erasta Fandorina i njegovog vernog pomoćnika Japanca Masu.
Zvuči poznato (Holms i Votson, Inspektor Kluzo i njegov sluga Japanac).
Akunjin to i ne pokušava da sakrije, šablon već dobro poznat ali na ruski način. I super mu je pošlo za rukom. Ko je voleo film Sibirski berberin, atmosferu Rusije krajem 19-og i početkom 20-og veka, na pravom je mestu. Bez obzira, koliko je Fandorin uspeo kao lik, pravi glavni junak svih Akunjinovih dela je Rusija.
Kad može Agata Kristi da ima i Herkula Poaroa i Mis Marpl, zašto ne bi i Akunjin. Na scenu stupa moj omiljeni lik sestra Pelagija, pronicljiva, ne baš tipična časna sestra detektiv i njen partner u rešavanju zločina, vladika Mitrofanij. Dok Fadorin i Masa putuju po celom svetu i stanovnici su ili Moskve ili Sent Petesburga, Pelagija i Makarije su verni oblastima oko Volge.
I još jedna stvar, koja me oduševljava. To je oprema knjige, sa originalnim fotografijama iz tog perioda. Pravo uživanje.
Zanimljivo deluje, potražiću…Hvala na preporuci. Inače, volim da čitam savremene ruske pisce. Peljevin mi je najdraži pisac (mislim da sam pročitala sve njegove knjige ovde objavljene, ali kako je jako plodan, nadam se uskoro novim…)Trenutno čitam Vladimira Sorokina, tj. njegovu knjigu priča “Dostojevsky-trip”. Odlična je! Toplo preporučujem!
Sve preporuke prihvaćene. Inače Akunjin je jako zabavno i lagano štivo za opuštanje u hladnim zimskim noćima.
evo linka i od KP-a —
http://kraljpajaca.blogspot.com/2010/02/pelagija-no-3.html
O klasičnim ruskim klasicima (da li je uspela ova sintagma?) kod mene na blogu imaš nekoliko postova. Nije bilo zatišja u ruskoj književnosti, to je zabluda, samo nije bilo prevoda. Stvarno su jaki, uvek idu u dubinu, a deluje kao lako štivo. U savremenoj ruskoj književnosti sve je to manje-više ista tradicija, s tim što provejava i nenametljiva doza humora, pa ti preporučujem Jurija Poljakova i njegovo “Jare u mleku”. Unapred da ti olakšam, potraži ga u biblioteci, jer kad god se pojavi novo izdanje, rasproda se za dan, eventualno dva.
Krećem u istraživanje kod tebe na blogu. Zahvaljujem se na preporuci, sigurno ću potražiti Poljakova u septembru, čim mi se bibliotekarka vrati sa odmora.
Comments are closed.