aorist – imenica, muški rod
značenje reči aorist:
-
prost lični glagolski oblik
-
glagolsko vreme kojim se označava radnja izvršena u vreme saopštavanja ili u nekom određenom trenutku u prošlosti – pređašnje svršeno vreme/prošlo svršeno vreme: dođoh, videh
Poreklo reči:
grč. – aoristos, neomeđen
a – (ne) + horistos (ograničen, definisan)
Zanimljivo:
U engleskom jeziku pandan aoristu je Past Simple Tense
Pročitaj: poreklo i značenje reči – impozantan
Primeri upotrebe:
Gramatika srpskog jezika I.Klajn:
Aorist se gradi od svršenih, a vrlo retko od nesvršenih glagola.
Ima dve vrste ličnih nastavaka. Prvi se upotrebljavaju za glagole na -ti i glase:
-h -smo
-0 (nulti) -ste
-0 (nulti) -še
Dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu (onu koja se dobija kad se od infinitiva odbaci nastavak -ti):
(videti) (kazati) (čuti)
kaza-h kaza-smo
kaza kaza-ste
kaza kaza-še
Kod glagola na -sti ili -ći osnova se uzima iz trećeg lica množine, odbacivanjem nastavka -u (npr. pojesti: pojed-u, ispeći: ispek-u) odnosno nastavka -nu, kod glagola kao pasti:
pad-nu, sresti: sret-nu, podići: podig-nu, pući: puk-nu.
Na tu osnovu se dodaju nastavci za aorist koji glase:
-oh -osmo
-e -oste
-e -oše
pojed-oh pojed-osmo
pojed-e pojed-oste
pojed-e pojed-oše
Aorist je tipično narativno vreme kojim se iskazuju svršene radnje u književnoj prozi:
– Dobar dan – reče nepoznati, skide šešir i predstavi se.
U običnom govoru upotrebljava se samo sa afektivnom vrednošću, tj. za izražavanje nekog jačeg osećanja. Tako npr.:
Šta uradi, čoveče! (prekorno)
Rekoh ja tebi!
Modalno upotrebljeni aorist može neki put označavati i budućnost, kao u čestom izrazu:
Odoh ja ( = otići ću: upotreba aorista pokazuje da će se radnja ostvariti u najbližoj budućnosti)
Gnomski aorist je onaj upotrebljen u poslovicama i izrekama, npr.:
Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja.
(smisao: ko nije spreman na neprijatnosti, taj neće ostvariti svoj cilj).
ПРАВОПИСНИ РЕЧНИКСРПСКОГ ЈЕЗИКА
СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ, M. Шипка:
У савременом језику промена к, г, х у ч, ж, ш задржала се и у промени и у творби речи.
у 2. и 3. лицу једнине аориста: рећи (< ректи) – рекох, али рече, рече « реке),
острuћи (< остригти) – остригох , али острuже, осшрuже (< остриге),
оврћи (< оврхти) – оврхох, али оврше, оврше (< оврхе).
У савременом језику имперфект, па и аорист, све се више губе и ретко се употребљавају.
Кондиционал (потенцијал) први од енклитичких облика аориста помоћног глагола бити (бих, би, би, бисмо, бисте, би) и придева радног глагола који се мења:
ја бих гледао, ти би гледао, он би гледао,
ми бисмо гледали, ви бисте гледали, они би гледали;