bič – imenica, muški rod
značenje reči bič:
-
naprava od upredene kože ili kanapa pičvršćena na štap koji se goni stoka
-
veliki teror, nasilje
-
nesreća, zlo, nevolja
-
pramen kose, dlake
-
mlaz prašine dima, plamena
-
zool. končasti plazmatičnio izrastak kod protozoa koji služi za kretanje, lat. flagellum
izraz:
bič božji
- božja kazna, veliko zlo:
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku, navedeni sinonimi: kamdžija, kandžija, korbač
Primeri upotrebe:
Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. А радо је писао дописе и слао у новине.
U ruci sam držao bič, pa sam ga nekoliko puta udario i on je počeo da se rita i skače.
Причало се са страхом, међу вернима, да су у Сирији, Арабији, Месопотамији, Кападокији, широм царевине, бичеви, клупе за мучење, гвоздени нокти, крст и звeрoви прождирали првосвећенике и невине девојке.
Pogledaj: značenje i poreklo izraza – vuna Kićo
Bičevi (flagele) predstavljaju duge i tanke izraštaje pričvršćene za ćelijski zid i ćelijsku membranu, koji rotirajućim pokretima pokreću ćeliju.
MONOTRIH- jedan bič na jednom kraju
AMFITRIH – po jedan bič na oba kraja ćelije
- Склони та бич са очи, не видиш ићи. Rečnik govora Prošćenja
Ко дије́те је ѝмо̄ би̏ч си̏једијех ко́са̄. Rečnik dubrovačkog govora.
Poreklo reči
bič – starosrpska i praslovenska reč *bičь
Izvedena je od glagola biti, u značenju udarati, tući
Nemačka reč – Peitsche je pozajmljenica iz slovenskih jezika, odnosno iz (lužičko) srpskog jezika
Rečnik – DUDEN Etymologie
Zanimljivo:
Bič Božji, nadimak Atile, hunskog vođe.
Bio je toliko svirep da je postao poznat po nadimku „Bič Božji“ zbog razaranja koje je sejao za sobom. Atila je napao široko područje, koje se protezalo kroz današnju Nemačku, Rusiju, Poljsku i jugoistočnu Evropu
