broć, imenica, muški rod
broć, značenje reči:
-
vrsta biljke, Rubia tinctoria, u srpskom narodu se broć koristio za dobijanje crvene boje
izraz:
primeri upotrebe:
Pođu žene u planinu da traže divljega broća. Nar. pripovetka, Vuk
Млади броћ се може брати чим снег окопни. Изданци за само неколико топлих дана набујају и порасту.
Почетком 19. века енглески произвођач боја Џорџ Филд развиће поступак прераде корена броћа, мешајући прах најпре са стипсом, потом с алкалијама. На овај начин смањује растворљивост бојених материја, ствара постојан пигмент јаче црвене боје.
Po magiji bilja, crvena boja je prisutna u tom obredu i time što se pokojnik pokriva crvenim čaršavom, a uz noge mu se stavljaju crvene čarape od pletiva bojenog broćem.
Poreklo reči:
broć, starosrpska reč
Daničić smatra da je reč nastala od korena bahr – vrteti se sijati
*bher – praindoevropski koren u značenju sijati se;
U osnovi reči braon i brineta u drugim evropskim jezicima, kao i bright eng. –sjajan
*brotjь – praslovenski
broć je ekvivalent za purpur
poljski – broczyć, tamno (purpurno) crvena boja; krvariti
češki – brot
windisch: brociti jajca (= Eier farben), poln. brocz-yc {= besudeln, sich bespritzen mit Blut), bohm. brut’ (:= rother Saft, Purpursaft) u. s. w.
izvedene reči – broćište, mesto gde raste broć; braća, riđokosa žena Lika; izbroćine, ono što ostane od broća kad se već jednom bojadisalo, Vuk;
Interesantno:
O broću je opširno pisala zaboravljena srpska etnografkinja Jelica Belović – Bernadzikovska – link
u delu:
Srpski narodni vez i tekstilna ornamentika, 1907:
Broć (Krapp, Rubia tinctoria) rastao je u svim našim krajevima, pa su vrle naše vezilje i tkalje svaka imala svoj zasebni broćnik.
U Srbiji su to radile samo bojadžije. Spremanje boja za to bijaše u Srbiji bojadžijska tajna.
Pogledaj: kako je reka Lepenica dobila ime
Boja (dobijena od broća – jarko crvena) je stalna i pre će se tkanina raspasti, nego što će boja pustiti, veli svijet. Broćem boje i svile i pamuk. Ta šarena tkiva slobodno i u sapunu peru.
Fridrih Fišbah čuveni nemački stručnjak za tekstil i dizajn s početka 20 veka u svojim delima, bavio se tekstilom Južnih Slovena i o broću navodi, citat i prevod iz navedenog dela:
Jedino snažno bojenje Egipćana može da se isporedi sa onim u jugoslovenskih ornamenata. Ne usuđujem se da zađem na mračno polje seobe naroda, pa prepuštam da drugi opravdaju ili zabace hipotezu, po kojoj su iz prakolijevke ljudskog roda Egipćani pošli jugo-zapadnim putem a Sloveni sjevero-zapadnim.
Ali, može se reći da su južni Sloveni recepte za svoje izvrsno bojenje broćem i za svoju izradu zlatali i srmali donijeli sobom.
Pri kraju XVIII vijeka uvozili su slovenski broć u Tursku za fine turske radove, pod imenom „alej-zari“.
Crvenu boju dobiva narod osobito lepu od broća.
Broćem su bojili već stari Sloveni u petom stoljeću. U srednjem vijeku bijahu slovenske svilene, crvene tkanine broćeve boje, zlatom protkane, pa su kitile sjajne kraljevske dvorove velike Poljske, Rusije, Srbije, Hrvatske a odnosili su ih i stranci Švedi, Njemci i drugi.
Veselin Čajkanović – Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama
broć – ... je upotrebljavan za spravljane crvene boje; svakako s obzirom na jaku magičnu snagu crvene boje postao je i broć vrlo jak apotropajon (bilo koji predmet koji, prema narodnom verovanju, rasteruje loše uticaje, uroke i nesreću).
„Na putu mu broć i glogovo trnje.“ – kaže se o vampiru i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe. ..
