broć

     

    broć, imenica, muški rod

    broć, značenje reči:

    •  vrsta biljke, Rubia tinctoria, u srpskom  narodu se broć koristio za dobijanje crvene boje

    izraz – tandara broć

    primeri upotrebe:

    Pođu žene u planinu da traže divljega broća. Nar. pripovetka, Vuk

    Млади броћ се може брати чим снег окопни. Изданци за само неколико топлих дана набујају и порасту.

    Почетком 19. века енглески произвођач боја Џорџ Филд развиће поступак прераде корена броћа, мешајући прах најпре са стипсом, потом с алкалијама. На овај начин смањује растворљивост бојених материја, ствара постојан пигмент јаче црвене боје.

    Po magiji bilja, crvena boja je prisutna u tom obredu i time što se pokojnik pokriva crvenim čaršavom, a uz noge mu se stavljaju crvene čarape od pletiva bojenog broćem.

    Poreklo reči:

    broć,  starosrpska reč

    Daničić smatra da je reč nastala od korena bahr – vrteti se sijati

    *bher – praindoevropski koren u značenju sijati se;

    U osnovi reči braon i brineta u drugim evropskim jezicima, kao i bright eng. –sjajan

    *brotjь – praslovenski

    broć  je ekvivalent za purpur

    poljski –  broczyć, tamno (purpurno) crvena boja; krvariti

    češki –  brot

    windisch: brociti jajca (= Eier farben), poln. brocz-yc {= besudeln, sich bespritzen mit Blut), bohm. brut’ (:= rother Saft, Purpursaft) u. s. w.

    izvedene reči – broćište, mesto gde raste broć; braća, riđokosa žena Lika; izbroćine, ono što ostane od broća kad se već jednom bojadisalo, Vuk;

     

    Interesantno:

    broć biljka značenje-броћO broću je opširno pisala zaboravljena srpska etnografkinja Jelica Belović – Bernadzikovskalink

    u delu:

    Srpski narodni vez i tekstilna ornamentika, 1907:

    Broć (Krapp, Rubia tinctoria) rastao je u svim našim krajevima, pa su vrle naše vezilje i tkalje svaka imala svoj zasebni broćnik. U Srbiji su to radile samo bojadžije. Spremanje boja za to bijaše u Srbiji bojadžijska tajna.- vidi tandara broć
    Boja (dobijena od broća – jarko crvena) je stalna i pre će se tkanina raspasti, nego što će boja pustiti, veli svijet. Broćem boje i svile i pamuk. Ta šarena tkiva slobodno i u sapunu peru.

    Fridrih Fišbah čuveni nemački stručnjak za tekstil i dizajn s početka 20 veka u svojim delima, bavio se tekstilom Južnih Slovena i o broću navodi, citat i prevod iz navedenog dela:

    Jedino snažno bojenje Egipćana može da se isporedi sa onim u jugoslovenskih ornamenata. Ne usuđujem se da zađem na mračno polje seobe naroda, pa prepuštam da drugi opravdaju ili zabace hipotezu, po kojoj su iz prakolijevke ljudskog roda Egipćani pošli jugo-zapadnim putem a Sloveni sjevero-zapadnim. Ali, može se reći da su južni Sloveni recepte za svoje izvrsno bojenje broćem i za svoju izradu zlatali i srmali donijeli sobom.

    Pri kraju XVIII vijeka uvozili su slovenski broć u Tursku za fine turske radove, pod imenom „alej-zari“.

    Crvenu boju dobiva narod osobito lepu od broća.

    Broćem su bojili već stari Sloveni u petom stoljeću. U srednjem vijeku bijahu slovenske svilene, crvene tkanine broćeve boje, zlatom protkane, pa su kitile sjajne kraljevske dvorove velike Poljske, Rusije, Srbije, Hrvatske a odnosili su ih i stranci Švedi, Njemci i drugi.

    Veselin Čajkanović – Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama
    broć – ... je upotrebljavan za spravljane crvene boje; svakako s obzirom na jaku magičnu snagu crvene boje postao je i broć vrlo jak apotropajon (bilo koji predmet koji, prema narodnom verovanju, rasteruje loše uticaje, uroke i nesreću).

    „Na putu mu broć i glogovo trnje.“ – kaže se o vampiru i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe. ..

    Synonyms:
    pupur, crven
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articlepaša
    Next articletandara