poklade, imenica ženski rod, množina
značenje reči:
Pokladama se naziva poslednji mrsni dan uoči višednevnih i višenedeljnih postova.
Toga dana kroz sela idu maskirane povorke, peva se i igra, a pesma i igra često su naglašeno raskalašnog, pa i orgijastičkog karaktera.
Poklade, međutim, nisu samo značajan i drag praznik za žitelje određene naseobine.
One su jednovremeno i značajan porodični praznik.
Pokladovanje okuplja sve članove porodice na zajednički obrok, najčešće večeru.
Poklade obeležavaju poslednji dan mesojeđa, razdoblje do kojeg se može jesti mrsno i masno.
Obed je obilan, jer sa sutrašnjim, u svemu novim danom počinje post.
Što je post duži, čoveka očekuju veća iskušenja i ispaštanja.
Poklada ima u godini koliko i postova – četiri: …. Uskršnji post, Božićni, Petrovski i Gospojinski.
Poklade u običajima i usmenom narodnom stvaralaštvu; Naši daleki preci, N. Ljubinković, s.68
Reč se nalazi u Vukovom Rečniku:
по̀кладе , по̏кла̑да̑ , f. pl. [ cf. поклади ]
1. н. п. Бијеле, Месне, Божитње [Мратинске], Петрове, Госпођине, Аранђелове и т. д. , der Tag vor der Faste (die Fastnacht), bacchanalia?
2. (y Дубр. у кршћ.) vide месојеђе ( а што су хришћанима покладе, оно кршћани зову пошљедњи дан од поклада ).
Poklade – poreklo reči:
U osnovi reči nalazi se praslovenski, starosrpki i sveslovenski glagol klasti.
klasti, kladem:
1. stavljati, staviti, metati, metnuti
2. vaditi, uzimati, sipati iz činije za jelo
3. izbijati, izvirati lagano u slabom mlatu: teći, liti, prolivati se
Rečnik Matice srpske
praslovenski – *klā̀dǭ, *klā́stī; *klādъ
staroslovenski – кладѫ, класти,
ruski – класть
Da bi se došlo do tumačenja porekla reči potrebno je razmotriti reč latinskog porekla
karneval
– lat. izraz – carnem (meso) levāmen (ukloniti)
Reč karneval je prvobitno imala isto značenje kao i reč poklade :
– (ukloniti meso) pošto posle karnevala (svetkovine praćene maskaradama, zabavama i igrama) počinje post
Poreklo reči poklade se tumači u istom smislu: staviti meso na stranu, skloniti …
Pogledaj: šta znači i kako je nastala reč – zabela
primeri upotrebe:
За Ускрсом не заостају Покладе, када се много игра, љуља и праве карневали ( Далмација, Бугарска), дају Подушја …
Као један од поузданих путоказа при утврђивању обредног порекла неке игре сматрају се дани и време када се она изводила. Бадње вече и Покладе су хтонски празници, а ноћ је време хтонских бића.
Обреде сличне додолама познавали су и други народи, па се може рећи да наш обред има ширу основу . … Један од таквих периода биле су данашње покладе и време око њих, које су наследиле паганске свечаности сличне садржине.
Најчешће се то доносило за Божић и Ускрс, али и за Покладе или неки други празник, што се у уговорима посебно наглашавало. Према томе, сада се слободно може рећи да је у средњовековној Србији постојао „поклон“ као обавеза зависног …
