O Andrei Mantenji, čuvenom italijanskom slikaru, ovim povodom neću pisati. Sve što je potrebno da se zna o tom geniju slikarstva, za početak, postoji u Wikipediji.
Izložba u Italijanskom kulturnom centru traje još 2 dana.
Posvećena je prvenstveno, ne radu ovog genijalnog slikara, nego pokušaju da se njegove freske iz kapele Ovetari u Padovi rekonstruišu.
Naime pomenuta kapela je stradala tokom bombardovanja 1944.
Maleni frgmenti fresaka, oko 80.000 komada veličine 5-6 cm, su rekonstruisani na najbolji mogući način.
Pošto su postojale crno bele fotografije sa početka veka ovih fresaka, napravljen je poseban kompjuterski program – informatička anastiloza , koji je uspeo da prepozna pravo mesto za svaki od tih malenih komadića.
Tako da sada taj deo Mantenjiog opusa, zahvaljujući najnovnijim ljudskim inovacijama, može bar delimično da nam se vrati.
Pitanje, koje se meni nameće je, da li je čoveku potreban veći neprijatelj od njega samoga. Kakve katastrofe, asteroidi, vanzemaljci i sl. Ono što mi sami sebi uradimo nije jednako učinku celokupnog kosmosa kao i planete Zemlje.
Freske nebeske lepote, uništene u jednom jedinom trenutku – povod, neshvatljiv.
Fascinantna izložba, pelep katalog kao i knjiga Teorija restauracije, Čezare Brandi, koje se dobijaju kao uspomena na ovu jedinstvenu postavku.
P.S. Baš i nema posetilaca
