Janus, Jarilo – priča o poreklu jedne važne nemačke reči

Janus, Jarilo – ko je stariji, ko je od koga postao

…Gdje Jarilo hodi, tu vam polje rodi…

Janus – rimski bog vrata, pragova i početaka

Najpre ću vam ispričati priču o rimskom božanstvu Janusu. Prilično značajno božanstvo, po njemu je dobio ime prvi mesec u godini, božanstvo ili bog sa 2 lica, zaštitnik ulaza, vrata, kapija, novih početaka.

Da vidimo šta kažu D.Srejović i A, Cermanović u svom rečniku grčke i rimske mitologije o njemu:

…U pradavna vremena Janus je vladao Janikulom (jedno od rimskih brda)… U Rimu je kult Janusa ustanovio Romul. Kao bog svih prolaza, koji osmatra svaki ulazak i izlazak, Janus je redovno predstavljen sa 2 lica….

Janus je staro etrursko božanstvo

Ono što zaista pada u oči a nije naznačeno u većini tumačenja grčkog i rimskog Panteona bogova je da Janus, za razliku od ostalih rimskih bogova, nema svog dvojnika u grčkoj mitologiji. Ako malo pogledamo i druge izvore, postoji objašnjenje i za to – Janus ili Ianus je stari italski ili ertruski bog.

Bilo kako bilo, bio je prilično važan u to doba, doba kada je stvoren kalendar, koji i mi danas koristimo. Prvi mesec u godini je dobio ime po njemu.

Taj čudni, usamljeni bog sa 2 lica, nekako vuče na neke druge mitologije koje su imale bogove sa više lica. Ima ih  u raznim religijama a da vidimo šta se dešava u onoj najosporavanojoj a najbližoj rimskoj, u slovenskoj-starosrpskoj:

Pročitaj: Italija i tele – poreklo reči

Jarilo, poreklo reči

Tu je Svetovid a jedno od njegovih lica je samostalno božanstvo po imenu …, ne, samo moment da vidimo i jednu latinsku reč (taj latinski nam se uz grčki nameće kao osnova u svim jezičkim proučavanjima, da li je baš to ispravno?)

ira, iratus – bes, žestina, gnev

Sad bi mogli da, kao i svi koji rade po standardnim metodama, da kažemo – ovo je osnova, od nje krećemo dalje da istražujemo razvoj i značenje reči.

A možemo da zastanemo i da se zapitamo – Janus je božanstvo, koje ne možemo objasniti standardnom grčkom i rimskom klasifikacijom, hm, pa da vidimo da li postoji starija reč od koje je nastala ova latinska, ira:

Jar(a)

*jarъ, (rus. jara, polj. jara: proljeće), Daničić – starosrpska i praslovenska reč.

Indoevropska reč, srodna gotskom jer (čitaj umesto srodna, reč od koje je nastala gotska reč jer, godina)

Proleće, leto, toplo godišnje doba, posle hladne zime; biljke, koje se sade u proleće – jaro žito, jaro proso, jari ječam; …i o zemlji gde se sije na jar;

Vuk – posijao žito na jar

Vruć , žestok – jar i nekrotak pokaza se; Ja sam u sebi čovjek jar;

Izvedena reč jarac, mlada životinja u proleće, mlad, svež nekrotak

Jar  – opor, gorak, oštar, besan; mlad svež

U osnovi indoevropski glagol:

*ei – ići

U etimološkom rečniku Petra Skoka nalazimo sledeće primere:

Pšenica jarica, biljka jarić;

Jarac – odnosi se na svu maldunčad, recimo mladi zec pa čak i mlado devojče; značenja, naveden kod P.Skoka, koja su danas zaboravljena zaboravljena

Pa  malo online izvora:

OED Aries
zodiac constellation usually identified as “the Ram,” late Old English, from Latin aires “ram” (related to arietare “to butt”), from a PIE root meaning “spring, jump” (source also of Lithuanian erytis, Old Church Slavonic jarici, Armenian oroj “lamb;” Greek eriphos, Old Irish heirp “kid”)

Napomena: priča bi mogla da ode i do Jasona i Argonauta.

Ako već nisam izgubila vašu pažnju i strpljenje, bojim se da bi se to desilo, pa ćemo je ostaviti za neki drugi put.

Da se vratimo u savremeni svet, jezici nemački i engleski. Reč je svakodnevna i veoma bitna:
Jahr, das – godina, nemački
year – godina, engleski
Imate li ideju? Šta Nemci kažu u svom rečniku porekla reči Duden, kojoj reči je slična, ne nije starogermanska iako je to uvek naglašeno, tamo gde bi mogla da bude. Da nije primljena ili naučena od drugih naroda, koji su slavili dolazak Jarila i nove godine?

Lepo piše, uporedi sa srodnim rečima, kao što su rusko-crkvenoslovenski?! –jara, proleće.

Dalje možete i sami – odlučite šta starije, kokoška ili jaje?

Ko je tu glavni Janus ili Jarilo? Šta vi mislite?