Poranila Amarilis (opet!). Danas su u pitanju ozbiljne rabote, moraju poslovi da se završe, znači – mora da se stane u red. A za to mora da se porani.
Skip the intro (pobogu, preskoči uvod i pređi na stvar).
Stigla Amarilis do željene destinacije, udahnula duboko i – zakoračila u šalter salu.
I – ukopala su mestu, prazno, nigde nikog.
Lele, da nije neki praznik danas, u koliko si država živela, Amarilis, više ne znaš ni kada su državni praznici, nigde žive duše u sali sa šalterima. Bruka, u rikverc, pa do finog čike penzionera u kućici da se raspitaš.
– Dobad dan, da li rade šalteri danas – pravi se Amarilis nevešta
– Rade, kako da ne-krepko odgovori čika penzioner – izvolite, slobodno uđite.
Vrati se Amarilis, drhtavog koraka, u šalter salu, priviri, opet nigde nikog. Hrabro uđe i stade na sredinu, tražeći pogledom bar žutu liniju da zna gde da stane, da se ne bruka. Nema.
Još uvek ukopana na sredini, baci pogled prema šalterima, vidi sede neki ljudi tamo. Samo hrabro.
– Dobar dan, – ukopana i dalje na sred prostorije, viče Amarilis, ima li ovde neki šalter, šalterski službanik, koji može da me primi?
Oglasi se mlađano momče sa prvog šaltera levo:
– Dobar dan, ja sam šalterski službenik, radim kako da ne, izvolite kod mene.
Odmah za njim začu se malo viši glas, tete za šalterom u sredini.
– Dobar dan, ja sam šalterski službenik, izvolite kod mene i ja radim.
Za kraj, promukli glas čike sa brkovima, šalter krajnje desno;
– Ja sam šalterski službenik, dobar Vam dan, izvolite kod mene.
Stoji Amarilis čulima svojim ne veruje, ni ušima a ni očima, ostarilo se, nisu više pouzdana, izgleda.
Ma da nije ovo skrivena kamera!
Pritisak raste, para na uši, zujanje i ostala durska kakofonija se čuje u ušima.
Opet posao se mora završiti. Šta ako pogrešno odabere, pa kažu – moša. Šta ćeš Amarilis, mudro biraj.
Ipak je Amarilis neki edukator, veruje mladima, dakle konačan odgovor – biramo mlađano momče, pa šta bude.
Prilazi Amarilis hrabro i predaje svoje papire.
– Hvala lepo, kaže mlađano momče zblanutoj Amarilis, obrada će potrajati par minuta, ako želite, možete da sednete, ja ću Vas pozvati, kad bude gotovo, da potpišete.
E garant je skrivena kamera, nema druge, misli Amarilis, dok klecavih kolena ide da sedne.
Ne prođe ni pet minuta, kad:
– Gospođo Amarilis, vaš predmet je završen, da li biste bili ljubazni da dođete da potpišete?
Zujanje u ušima se pretvorilo u prelepu muziku, rapsodiju u š(čitaj-šalterskom) molu.
Srećna i zadovoljna Amarilis ode kući svojoj.
……….
Pitate se sad vi, ma je li to stvarno, da nisi ti to sanjala Amarilis?
Pa možda je san, ali znate kako narod kaže, kada sanjaš nešto lepo, kaži glasno svoj san, možda se i ostvari.
A možda je i stvarno, možda izistinski postoji takva šalter sala u Beogradu.
Gde, pitate?
Pazi da vam ne kažem. Ko zna, taj ćuti, neće da kaže. Pa neće vam ni Amarislis reći. Da svi nagrnete, napravite red i pokvarite idilu, rapsodiju u š-molu, nema šanse. Ćuti Amarilis kao zalivena.
🙂 Simpatična pričica (ma sjajno iskustvo, bre 😀 Drago mi je da se nešto popravlja, gdje god da je to 😉
Tetka Amarilis duva lepak. Nema druge.
Или лепак или је и она пијана заспала у бусу као ја синоћ 😀
Амарилис, нисам знао да и бајке лепо пишете, свака част! 😉
U Jerkovicu nije, ostalo podvodim pod snove 😀
Milko, thanks. Popravlja se bar u mojoj glavi 🙂
Dži, ToMCE,
kakvi ste bre to, valjda i vaša tetka Amarilis ima dušu, može da otkači s vremena na vreme. 🙁
Gde je tu podrška od strane omladine?
Zelena,
provalila se me načisto 🙂
Док се не дрогирате, све подржавам 😉 Ма знате ви да се ми омладинци шалимо. Било би ми драго да је заиста негде тако, али досад нисам имао таквих искустава. Можда једног дана 🙂
Ja sam državni službenik (malo više od šalterskog radnika)i ponašam se baš tako 😉
ToMCee skroz sam OK, drogiram se samo životnim iskušenjima 🙂
Exx,
Respect!
Comments are closed.