Narcis se u narodnim pesmama zove zelenkada
Da li znamo šta je zelenkada?
Reč koja se često pojavljuje u našim narodnim pesmama je zelenkada. Jedno od čestih pitanja na testovima srpskog jezika je tumačenje sledeće pesme:
Ljubavna narodna lirska pesma:
Dva cvijeta
Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Poručuje zumbul sa Doljana:
“Duso moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?”
Odgovara iz bostana kada:
“Sto je nebo – da je list artije,
sto je gora – da su kalemovi,
sto je more – da je crn murećep,
pak da pišem tri godine dana,
ne bi’ moji’ ispisala jada!”
Zelenkada – značenje reči
Zelenkada je cvet poznatiji kao narcis.
To je reč arapsko turskog porekla:
– zerin qadah – zlatan pehar
A da ne zaboravim, šta znači murećep.
Odgovor: mastilo
Pogledaj: Trivija, trivijalan – šta znači
Da ne zaboravim-pojma nemam šta je murećep, nikad čuo za to 🙁
Pitanje obrazovnog sistema kod nas, da…šta da ti kažem, svaka profesija ovde pronalazi razloge zbog kojih joj se ne radi njen posao. Plate, društveni položaj, politika…svako nađe neki razlog da otaljava. Znaš, i nije lako svaki dan raditi na sebi i biti spreman na različita pitanja i izazove. Koliko današnjih nastavnika i profesora želi da uči djecu, a koliko ih radi samo zbog plate? Boli njih uvo i za pedagogiju i za pravljenje ljudi od mališana…samo nek` sve ispadne iz njihovih ruku.
Žalosno je da tako razmišljaju i roditelji, iako to ne žele da priznaju. Kad se izgube vrijednosti u nekoj zajednici, onda se sve može relativizovati, sve postaje dozvoljeno (kako je zaključio Dostojevski). Mi smo ti moja Amarilis upravo u toj fazi-sve nam je dozvoljeno i ništa ne smije stati na put našem egu.
Samo pravo sve do konačnog uništenja!
Heh…
Bože, koliko turskih reči u pesmi 🙁 Narcis je zelenkada? Ladno nisam znala. Važno je da deca nauče da postavljaju pitanja, jer samo iz aktivnosti može nešto da se izrodi…
Šta je murećep? Ja sam radoznalo dete koje je proguglalo, ali neću da kažem, nek traže deca 😛
Murećep je mastilo!
E, moja Amarilis, dok sam radila u školi sve sam ja to objašnjavala deci. I kad radimo pesmu “Najveća je žalost za bratom” trebalo im je objasniti kakva je funkcija devera u novoj mladinoj porodici da bi uopšte razumeli zašto je sebi oči izvadila, i u pesmama o svadbenim običajima zašto se nosi košulja, da bi uopšte razumeli zašto se nadmudruju đuvegija i nevesta…
(Sad svi ponesu košulju i nju isture ispred, a pojma nemaju da je to nekada bila “propusnica” da se uđe u nevestinu kuću – ona je izatkala svom dragom i pokazala da će s njim deliti život)
Nedostaje mi sve to!
Зар није логично да је мурећеп мастило? Интересантно је да код нас уобичајено значење за калем (намотај) нема више никакве везе са оним турским које се овде појављује (писаљка) 🙂
Мене је запрепастило да док сам читао овај текст заиста нисам сконтао да је зеленкада уствари нарцис. Ето шта сам направио од себе. 🙁
Kalem nije pisaljka, ToMCaae. To je maleni tanak prut, lepo oblikovan, bez neravnina, i izvorno se koristi u voćarstvu i cvećarstvu (kalemljenje voćaka, ruža…), a takođe označava i deo pribora za vunovlačenje (valjčić na koji se namotava ispredena vuna).
Što naši stari nisu imali pisaljke, pa čak ni fina pera, i pisali kalemovima, to je sasvim druga stvar, a treća što je kalem u međuvremenu postao “namotaj” (nije namotaj, na kalem se nešto namotava).
Inače, reč je u naš jezik ušla iz turskog, ali su je Turci preuzeli iz arapskog (Arapi izgovaraju kvalam – kratkosilazni na drugom slogu), a Arapi su je preuzeli iz starogrčkog (jelinskog ili helenskog) u kome izvorno glasi – kalamos (dugouzlazni na prvom slogu). U svim jezicima značenje je isto.
Миљо, колико сам пронашао негде данас, јесу је Турци преузели од Арапа, али њима значи оловка (хемијска, или налив перо), тако нешто. Да ли до сиромашног речника, или културе изражавања, углавном погрешно сам назвао намотајем оно на шта се нешто намотава, али на то сам мислио 🙂
А да, ово за калемљење воћа сам тотално запоставио. Отворили сте ми нову перспективу, иначе ни сам не знам како сам тачно замислио калем из песме, управо као нешто између пера и гранчице… Углавном, сада је јасније, хвала 🙂
Скретање с теме, ако дозволите: Миљо, ако бисте били вољни на свом блогу или овде (уз договор са Амарилис) мало писати о тим старим обичајима, верујем да би било заинтересованих осим мене који би то ценили. Ја знам да вас две то с времена на време радите, али никад није доста 🙂 Најлепше хвала!
ToMCaae, i ti si meni otvorio novu perspektivu ovim prevodom s arapskog. I zaista, u rečniku sam pod četvrtim značenjem pronašla da može da označava i pisaljku. Pisala sam po sećanju, s predavanja iz opšte lingvistike (iako je to bilo pre sto godina).
Srpsku etnologiju solidno poznajem, a staroslovensku prosečno, uglavnom iz ruskih izvora, i od naših autora od Čajkanovića i Đorđevića. Nije zanemarljiva (dapače!) ni Ivana Brlić Mažuranić (Priče iz davnine), iako je pisala za decu.
Dao si mi super ideju za neki od sledećih postova!
Amarilis se u poznavanju običaja već pokazala, dokazala i – osvojila nas. 🙂
Milko, potpuno si u pravu, nije lako raditi na sebe, stalno, celog života. Ali i to se uči a mi imamo upravo obrnutu situaciju u našem obrazovnom sistemu – budi dobar, bubaj, završi škole, ubaci se u državnu firmu i miran si do kraja života. To potpuno ubija ambiciju da se čovek uči dok je živ. Naravno, roditelji misle da znaju, šra je najbolje za decu pa ih maksimalno forsiraju da idu upravo tim putem. Problem ega je čini se teško rešiv u ova današnja vremena.
Queen, dear, to jesu turke reči ali su deo naše narodne književnosti, znači i našeg jezika, bilo bi lepo da su nam njihova značenja poznata.
Bravo za tebe i za guglanje, tome i služi net, zar ne, da nađemo odgovore. Samo, ono što se meni ne sviđa i za šta se ja, da tako kažem, borim, ne baš uspešno, da postoji što više validnih informacija za guglanje na srpskom jeziku.
@ Miljo, budi drug, napiši neki post na tu temu. kako si deci analizirala pesmu, kako si objasnika funkciju devera,… sve ostalo što si napisala. To što ću ja uživati, manje više, sigurno ću ispričati to kao priču mojim đacima, a ko zna kome će još koristiti da pročita o tome.
@ ToMCee, kako je divna ova dikusija, koja se razvila između Milje i tebe. Nemam šta da dodam, uživala sam dok sam čitala. I ja ponovo apelujem na Milju da nam piše takve postove, kod sebe, kod mene, samo da uživamo.
Ja ću se truditi, skromno, da dam svoj doprinos (hvala ti Miljo na lepim rečima).
Etimologija je moja ljubav još od studentskih dana. Pomalo pišem o tome, kada je engleski i nemački u pitanju na abc.amarilisonline.com, ali možda nešto našišem i ovde, videćemo.
Ne mogu da odolim da ne čestitam na ovoj lepoj temi! Čestita mama koja je svojoj deci pred spavanje čitala narodnu poeziju. 🙂
Mali doprinos:
Kalamis na starogrčkom znači cevka ili slamka. Zato se i šuplji, središnji deo ptičjeg pera naziva kalem, kao i cevka za motanje konca. Kalem kojim su pisali arapski kaligrafi bio je zapravo specijalno zarezana trska, kakvom se kaligrafi i danas služenje. U latinskom srodna reč “culmus” označava stabljiku biljke, dok “calamus” ima isto značenje kao u starogrčkom. Od iste grčke reči razvila se i turska reč kamiš (kao kamiš na luli). Dakle, kalem je sve što ima oblik šuplje trske.
Koliko uspevam da primetim, za žuti varijetet narcisa (zelenkadu) deca još i znaju tamo gde se kupuje cveće na pijaci ili mame imaju lepa dvorišta. E, ali beli narcis… ne znam kako bi se današnji srednjoškolac suočio sa “Sunovratima” Oskara Daviča ili onim još lepšim Vordsvortovim sunovratima.
Još jednom svaka čast osnivaču i učesnicima ovog sjajnog bloga!
Murećep je mastionica, posudica u kojoj se nekad držalo mastilo, za pisanje, koje je uglavnom bilo plave boje. Odličan tekst? A kad nije 😉
Hvala!
Comments are closed.