Tursko kupatilo u Beogradu iz opisa francuskog putopisca, 17 vek
Kako je izgledalo tursko kupatilo u Beogradu pre nekoliko stotina godina?
A.Pule, Pullet je bio francuski putopisac iz 17. veka. Proputovao je Persiju, Malu Aziju i zemlje Levanta. Nekoliko puta je posetio Beograd.
Ovo je deo iz opisa Pulevog putovanja kroz Srbiju 1658 godine
Opis turskog kupatila – opis prostorija
Kupatila imaju tri prostorije. Prva je velika, ona koja ima vodoskok u sredini i koja je okružena izvesnim uzvišenjima uz zidove gde se svako svlači i odakle izlazi potpuno go izuzev izvenih delova koje pokrivaju velikim toplim čaršavom.
Zatim se prelazi u drugu prostoriju, nešto manju, da bi se zatim ušlo u treću…
To je prostor u obliku šetougaonika ili osmougaonika čiji su svi uglovi zaobljeni i zasvođeni kao niše koje počivaju na mramornim stubovima i iz kojih se slivaju mlazevi vruće vode u bazene uokvirene takođe mramorom.
Ova dvorana ima svod u obliku kubeta izbušenog gotovo svuda pri vrhu svoga kruga; ti otvori su zatvoreni staklenim kolutima veličine malog tanjira; kube je ulepšano mozaikom kao i ostali deo zida.
Peć ispod poda amama
… toplota od peći koje su ispod poda i koje su mi pekle tabane malo više nego onima koji su na to naviknutiji od mene, nagonila me je da uzmem ritam kretanja koji nisam napuštao dok ne bih seo na izvesne male basamke, postavlejen uravo radi toga…
Pročitaj: Gaće – poreklo srpske reči
Znojenje i brijanje
Pošto se čovek znojio jedno četvrt sata, on se povlači u drugu prostoriju gde ga briju po čitavom telu, sem jedenog dela koji sam brije (žene skidaju dlaku jednom smesom koja ima to svojstvo).
Zatim se vraća u banju da se još malo znoji; trljaju ga krpom u kojoj ima konjske dlake, peru ga vrućom i hladnom vodom…
Pogodnosti amama za muškarce
Ono što je dobro u ovom kupatilima jeste to što ona, ne samo da održavaju gipkost udova i nežnost kože, nego zaustavljaju i tok mnogih bolesti…
Pročitaj: Reči srpskog porekla u nemačkom i engleskom jeziku
Žene i tursko kupatilo – loš uticaj na žensko telo
Pod sav popločan mramorom i različite boje i vodoskok hladne vode na sredini daju toliko čari ovom mestu da nije ni malo čudno da Turkinje tu traže gotovo svu svoju razonodu.
…
Ono što je rđavo jesto to što (ovo kupanje) isteže sise kod žena i one im vise već u dvadeset petoj godini..
Radovan Samardžić, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika, XVI-XVII vek, 1961; str.200-201
