Gaće – stara srpska reč

Priča o gaćama – poreklo reči

Mnogi smatraju da naš jezik odumire. Svedoci smo prave polave, najzde, da ne upotrebim neki gori termin, preuzimanja engleskih reči kao posledica globalizacije, korišćenja interneta. Doduše nismo jedini. Ista pojava se dešava u jezicima, u kojima postoji tradacija čuvanja izvornog govora i otpor prema engleskim rečima, kao što su francuski i nemački jezik. Koliko god da se trudili na nivou države i institucija da to spreče i u tim jezicima masovno prodiru engleske reči.

Kako će se oni izboriti, ko to zna. Mi smo malo iskusniji. U poznatoj istoriji nove ere izborili smo se sa najezdom turcizima i germanizma pa ćemo verovatno odbiti i ovaj napad. Neke reči ćemo prihavatiti,  jezik je dinamačna kategorija, stalno se menja i razvija. Nadamo se najboljem – opstanku našeg jezika. Malo pomoći u očuvanju našeg jezika dobro bi došlo!

A u međuvremenu da ispričamo poneku priču o rečima koje su naše oduvek, nisu pozajmljene niti izvedene od nekih reči iz stranih jezika. To su reči za pojmove, koji su nam oduvek bili poznati, zato što smo ih koristili odvajkada, pa čak možemo da pronađemo i izvore, koji govore o tome.

Takva reč je – gaće

Gaće u srpskoj i balkanskoj tradiciji

397px-PiazzaArmerina-Mosaik-Bikini

Gaće kao odevan predmet, pojavile su se relativno kasno. Civilizacija, koja se razvijala u toplim mediteranskim oblastima, nije imala potrebu za zaštitom takve vrste od hladnoće. U staroj Grčkoj i Rimu, gaće, kao deo odeće, nisu postojale. Nosile su se tunike raznih dužina, u zavisnosti od pola i statusa, noge su bile gole a sa njima i onaj deo tela, gde noge počinju.

Neke vrste traka su se vezivale preko intimnih delova tela, kada su golišavi sportisti ili akrobate izvodili svoje predstave, to je bilo sve.

U drugim delovima sveta, siromašni ljudi često nisu imali ništa drugo od odeće, sem neke vrste pregače, koja je spretnim vezivanjem imalu finkciju današnjih gaća. Primer na slici je iz Kine:
gaće
foto

Da se vratimo u Evropu, u ova naša podneblja.
Odevni predmet, koji mi zovemo gaće je veoma polno određen, pa će i mi tako nastaviti priču.

Muške gaće
Gaće, kao odevan predmet muškog pola su odvajkada poznate u našom narodu, kao što su prisutne i u našem jeziku.
prasl. *gatja, mn.gatji, straoslovenski gašte/hlače
Bez obzira da li su Srbi i drugi Sloveni “došli ili pošli” kada je Balkan u pitanju, imamo neka svedočenja iz perioda V, VI veka naše ere:
Da vidimo šta kaže V. Ćorović u „Istoriji Srba“ s. 54

Slovenska spoljašnjost nije uvek bila mnogo pohvalna. Kazuje se, verovatno za one koji stanuju oko vode, da na sebi od odela nemaju ništa sem gaća.

Gaće su zaista  praslovenska reč.
Inače je oblačenje u slovenskim jezicima i kulturi zajednička oderdnica, bar kao glagol (oděti, obъlěti).

Istina, za glavne delove odela preuzete su tuđe reči: košulja dolazi od latinskog casula, gunj od gunna i kapa od cappa.  Slovenske reči su, međutim, za odeću načinjenu od koža, kao kožuh i šuba (šubara), šapka. Krzno se na zapadu uopšte zvalo “sclavina”, francuski “esclavine”.
Iako Ćorović koristi izvore i tumačenja normiranja po principima germanske škole istorije, koja uopšte nije objektivna za prilike na Balkanu a još manje za poreklo reči i jezika, koji god da je period istorije u pitanju, ovo Čorovićevo delo zahteva dužno poštovanje.
A evo takvog primera, kada Ćorović citira Prokopija Kesarijskog, vizantijskog hroničara Justinijanovih ratova:
“Žive teško i ubogo kao Masageti”, piše Prokopije, “i kao i oni puni su uvek nečistoće.”
Odmah Čorović pokušava da obori taj stav:
Ovaj njegov podatak izgleda malo čudnovat i, po svoj prilici, tiče se nekog planinskog slovenskog plemena, jer znamo sigurno da su Sloveni rado i često išli u vodu i da su, pri jednoj opsadi Soluna, neki od njih bili iznenađeni pri kupanju.

Da su se brijali vidi se po tome, što je glagol brijati, briti praslovenski; ne zna se samo da li su brijali glavu ili samo bradu.
Sada kada smo utvrdili poreklo reči, da se vratimo na gaće kao muški odevni premet.
Gaće nisu označavale donji veš nego ono što mi danas zovemo pantalone (reč italijanskog porekla, potiče iz kasnog srednjeg veka). Nailazimo na tu reč i u popisu muške narodne nošnje:

Plave gaće na širok kroj – hercegovačka i crnogorska narodna nošnja
Pantaloni prteni – gaće, lička narodna nošnja
A pomena ima i u narodnoj književnosti :
Ženidba Bega Ljubovića
Ako li mi na megdan ne dođeš,
Poslaću ti prelju o povjesmo,
Da mi predeš gaće i košulju,
Nek se znade da si strašivica.

Ili u priči Aždaja i carev sin “zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero” pa poziva aždaju na megdan.

I tako putujemo na krilima istorije do ovih naših dana, gde nailazimo na stihove, koje je ispevala grupa Tap 011
Zbog tebe ja u prazan bazen bih skočila
zbog tebe ja i fudbal bih gledala
zbog tebe ja i kišu bih pozvala
zbog tebe ja i sama bih ostala
Da li bi prala nase gaće, mače
da li bi prala naše gaće, mače
naše gaće….,
gde vidimo da se pojam gaće, odnosi isključivo na donji veš a pranje istih u očima muškaraca (u velikom broju) predstavlja i dalje pokazatelj prave i istinske ljubavi.
Sada pošto smo utvrdili ko nosi gaće, who wears the pants in the family, da vidimo kako stoji stvar sa ženama i gaćama

Ženske gaće poznatije kao gaćice

Zahvaljujući našim prijateljima iz Kine, ovaj odevno predmet je dostupan svuda, po veoma pristupačnim cenama, različitog kvaliteta u svih zamislivim bojama i dezenima.
pants
foto

Ne tako davno, situacija je bila sasvim drugačija. Kada je ženski rod u pitanju – gaće se nisu nosile.
Sećam jedne priče iz osamdesetih godina prošlog veka. Kao mladoj mami, na darivanje bebe, došla mi je baka iz jednog podavalskog sela. Malo se opustila pa je počela da priča o svojoj prvoj bebi pa je prešla na svoju udaju. Mene, kao rođenu Beograđanku, njena priča je potpuno zapanjila, dok su moje bake slušale mirno.
A pričala je kako se, suprotno svim očekivanjama, udala ne kako su provodadžike i porodica hteli, nego iz ljubavi, za momka koji nije bio dostojan njene familije i porekla. Pošto su bili iz istog sela, mislila sam da je u pitanju imovinsko stanje. Ne, bila je odsečna, u pitanju su bile gaće. U mojoj porodici ženska čeljad je nosila gaće a to je mnogo značilo, u njegovoj nije- rekla je. Tako i je ona, zbog ljubavi, ostala i bez porodice, koja je se odrekla, i bez gaća, koje joj je svekrva oduzela.
Nisam smela da je pitam da li je počela da nosi gaće u svojim poznim godinama. Moje bake su mi kasnije objasnile da je to bila uobičajena situcija u našim selima do II svetskog rata.
Sličane opise sam našla i kod tradicionalnih opisa nemačkih, ženskih nošnji.
Ženske gaće su veoma savremen odevni predmet. A ako se neko zapita u vreme reklamnih terora svih vrsta uložaka, kako su žene rešavale taj problem, da kažemo tehničke prirode, u onim davnim danima, odgovor je – uglavnom nikako. Tu su stari spisi, da ne kažem sveti, koji ženi zabranjuju kontakt sa muškim rodom , kada su ti dani. Tada se žena izoluje i smatra se prljavom.
Za kraj evo jedne reči:
Kachera ili kacha na jeziku Pandžabi (Pakistan i Indija) su specijalna vrsta gaća za muškarce i žene u obliku današnjih bokserica. Sličnost reči kacha i gaća je očita.

8 COMMENTS

  1. Ja se uvek poklopim ušima posle čitanja tvojih tekstova, i divim ti se na posvećenosti, ja tako ne mogu, ja malo zagrebem po površini i napravim kvazi-duhovitu pričicu, ne kažem da je to loše, ali ti možeš samo da mi budeš duboko uvažavani uzor marljivosti i prosvetiteljstva, namerno upotrebljavam ovu reč, nije greška.

  2. Hvala Olja Ka, poreklo reči je oblast kojom se već dugo bavim i dosta toga je spremno za objavljivanje. Nadam se daće ti se dopasti. 🙂

  3. Nado, nemoj tako, znaš koliko volim tvoje tekstove a da o tvojoj duhovitosti i ne pričam. Hvala na lepim rečima, spremila sam dosta tekstova na tu temu, u draftu su još uvek, pa biće i kritike, nadam se.

  4. Impresivno. :))

    Uživao sam čitajući. Podsetili ste me na Tukidida i Plutarha

    Tukidid veli u Prvoj knjizi o Grcima sledeće.

    Они су први почели обнаживати своје тело и, приликом учешћа у гимнастичким вежбама, пошто би се јавно скинули, мазали би се уљем. У старо доба, за време олимпијских игара, атлете су се борили са појасевима око стидних делова тела и није прошло много година откако су престали то да чине. Међу варварима а највише међу онима из Мале Аије где се дају награде за песничење и рвање још и сада има неких који се боре опасани. А и у многим другим стварима могло би се доказати да су Хелени у старини водили живот сличан оном који данас воде варвари

    Ne znam da li Vam je poznato da ženama nije bilo dozvoljeno prisustvovanje Olimpijskim igrama, a kamoli učestvovanje. U Sparti su postojale neke igre na kojima su devojke išle gole. O tome je Plutarh pisao u Likurgovoj biografiji:

    14. Na području odgoja – a to je smatrao najvažnijim i najljepšim zadatkom zakonodavca – počinjući od samog začetka, brigu je vodio o brakovima i rođenjima. Jer nije istina da je, kako tvrdi Aristotel, prihvativši se toga da žene vrati krotkosti odustao, ne mogavši prevladati veliku raspuštenost i dominaciju žena koja je bila posljedica zaokupljenosti muževa brojnim vojnama za vrijeme kojih su bili prisiljeni ostavljati dom njima u vlasti pa su ih zato, ukazujući im više štovanja nego što ih ide, nazivali gospodaricama; dapače, i odgoju žena Likurg je posvetio svu moguću pažnju. Tijela djevojaka očeličio je trčanjem, rvanjem i bacanjem diska i koplja da bi plod njihovih utroba, dobivši jedar zametak u jedrim tijelima, bolje sazrijevao a one se same, podnijevši porod s jakošću, lakše i uspješnije borile s porođajnim bolovima. Oslobađajući ih svake mekušnosti, razmažena odgoja i ženskastih navika, privikne djevojke da ništa manje nego momci idu u ophodima samo u donjoj haljini i da na određenim svetkovinama plešu i pjevaju u nazočnosti mladića koji ih gledaju. A gdjekad su, zadirkujući na zgodan način, korili one koji su činili pogreške; i onda opet pjevajući hvalopjeve onima među njima koji su to zasluživali nadahnjivali su mladiće jakom težnjom za slavom i žarom. Jer onaj koga bi djevojke uznijele hvalopjevima i koji bi među njima postao slavljen odlazio bi ushićen njihovim pohvalama; a ubodi njihovih šaljivih zadirkivanja nisu bili ništa manje djelotvorni od ozbiljnih opomena, osobito zato što su i kraljevi i starci zajedno s drugim građanima pratili taj prizor.
    U obnaživanju djevojaka nije bilo ničeg sramotnog jer je bilo praćeno stidljivošću a bez putenosti; dapače, izazivalo je u njima naviknutost na jednostavnost i žarku želju za zdravom ljepotom tijela, a ujedno je omogućavalo ženama da osjete blag okus nimalo neplemenita uzvišena mišljenja jer su osjećale da se ono ne osniva ni na čemu drugome nego na dioništvu, srčanosti i plemenitu častoljublju. Odatle im je moglo nadoći na pamet i da govore i da misle onako kako se izvješćuje o Leonidinoj ženi Gorgi. Kad joj je, naime, neka, kako se čini, strana žena rekla: „Vi Lakonke jedine vladate muževima“, ona je odgovorila: „Ta jedine i rađamo muževe“.

    15. Štaviše, bilo je u tome i poticaja na brak; mislim time ophode djevojaka, njihovo obnaživanje i atletska nadmetanja pred očima mladića pri čemu ih, po Platonovoj riječi, nisu vodile potrebe geometrijske nego erotske; pa ne samo to, nego je Likurg stavio i žig sramote na neženje. Bili su isključeni od gledanja igara gole mladeži; a zimi su na zapovijed poglavarstava nagi obilazili u krug trgom, a dok su išli, pjevali su neku pjesmu uperenu protiv njih samih kojoj je smisao bio da trpe pravednu kaznu za svoje nepoštovanje zakona; pored toga, uskraćivano im je poštovanje i pažljiva uslužnost koju su mladi ljudi ukazivali starijima. Odatle i nije bilo ni od koga zamjerke onome što je bilo rečeno Derkilidi, premda je bio ugledan vojskovođa. Kada je došao u neko društvo, neki mu mladić ne htjede ustupiti svoje sjedalo rekavši: „Ta nisi ni ti rodio onoga koji će meni ustupiti mjesto“

LEAVE A REPLY

Da li si dron? *