Telo kao dokaz, 2.deo – nove etimološke priče

Čije su reči starije, srpske ili nemačke. Naravno srpske!

Poreklo reči – etimologija, etimološke priče

Prethodni tekst – Poreklo nemačkog jezika – telo kao dokaz je imao zaista impresivnu čitanost. To me je prijatno iznenadilo, hvala 🙂  Imao je i komentare, direktne i indirektne, nekome se dopao, neko ga je osporavao a rekla bih da je možda nekog i naljutio.

Žao mi je zbog poslednjeg, moja namera je vas povedem u avanturu i ispričam priče, zasnovane na činjenicama, koje sam dobro proučila u mojim etimološkom prebiranjima i proučavanjima.

Zato ću malo zastati u tom skidanju velova zaborava i osvrnuti se na ono što smo do sada imali u toj zajedničkoj avanturi.

Osnovna želja i namena mojih tekstova je da svima onima, koji su za to zainteresovani, pokažem da je ljudski zaborav kolektivni problem.

Danas pričamo priče o tome kako je došlo do toga da zaboravimo ko smo i odakle smo a da, pre svega Nemci, jako dobro znaju, samo im nije u interesu da o tome naširoko pričaju. Ovde mislim na period od pre 2000 godina i na oblast centralne Evrope, odnosno današnje nemačko govorno područje
Oko, nos, ruka – tu je bilo raznih reagovanja.

Prvo pitanje, koje se nametnulo je:

čije su reči starije, srpske ili nemačke.

Naravno srpske i njih koristim kao primer, uzimam one, koje se nalaze u nemačkim rečnicima i eksplicitno ili malo okolo – naokolo, navedene su da su srpskog, ruskog, češkog… porekla (u daljim tekstu, srpskog).

Kada i ako budemo napredovali kroz istoriju, doći ćemo i do toga, kada je i kako srpski pozajmljivao reči od nemačkog, mnogo kasnije, razlika je skoro 2000 godina.
Drugo – zašto bi jedan narod uzimao tuđe reči? To je sasvim uobičajena i normalna pojava. Dan danas se to intenzivno radi, čak je i veoma moderno ići na ivent, imati akcident, ne koristiti povratnu zamenicu se(be) uz glagole itd. Da ne pominjem menadžere svuda oko nas, outlet, …
Preporučujem, u tom smislu, recimo staru dobru reč sokoćalo, za početak.

Sledeće – moja stalno citirana dilema, šta je starije kokoška ili jaje se kod problematike straosti i porekla reči oka i nosa pokazala kao veoma intrigantna.

Nisu Germani preuzeli navedene srpske reči, nego su srpske reči starije.

Evo primera iz jedne nemačke pesme, 12 vek:

Die hoerent aller liute bet ….
die Leute – liute – ljudi

Kada, i ako budem sopstvenim snagama otkrila nešto u vezi porekla reči – to ću ne samo naglasiti, nego udariti na sva zvona.

Dotle svi moji navodi mogu da se provere u nemačkom Duden etimološkom rečniku.
Nektar etimološke priče

Reči zaboravljenog značenja

A da se zaboravlja poreklo reči, daću vam primere, nadam se interesantne:

Nektar – mrtve duše

 

Nektar, piće bogova, ko bi odbio ako mu se ponudi piće koje je pravi nektar.

Žao mi je, reč je u svom pravom značenju ružna.

Naime Zevs i njegovo društvo na Olimpu su koristili nektar radi održavanja svoje besmrtnosti. Podsetiću vas na reči nekrolog, nekropola.

Nekros –grčki, mrtvo telo, leš, – tar, – *tere, preći, prelazak
Duše, energija, mrtvih u ratovima, koje su izazivali ti isti grčki bogovi , proizvodila je nektar, tajnu njihove dugovečnosti. Isto značenje ima i reč ambrozija, mortos,mortal, latinski *mer ili naša reč (u)mreti –
*ṇ-mṛ-tós.

Boem etimološke priče-značenje-poreklo-reči
foto

Boem, boemi i Češka

Boem, boemi, reč koja označava osobe koje žive veselim, bezbrižnim, nestandardnim načinom života, najčešće vezujemo ovu reč za umetnike.

Reč je nastala u Francuskoj, Parizu i odnosila se na Rome, Cigane kako su se tada zvali, koji su dolazili u Pariz sa područja današnje Češke odnosno Bohemije i bili poznati po svom lutalačkom načinu života.

Pročitaj: Šta znači izraz – terati mak na konac

Porcelan – bezobrazna reč

I za kraj, lepa reč porcelan. Znate ono, kad ponekad opisujete neku lepu ženu pa kažete (u prenesenpm značenju) da ima divan, porcelanski ten.

etimološke priče porcelan
foto i objašnjenje
Hm, razmislite dobro!

Porcelan je došao iz Kine i predanje kaže da je tu reč upotrebio Marko Polo, pošto ga je mlečni sjaj, glatkoća i čvrstoća porcelana podsetila na jednu vrstu morskog puža po nazivu porcellana (Cypraeidae).

Ali, ima uvek neko ali!

Ovaj puž je svojevremeno dobio ime po svinji – porca, italijanski, odnosno po ženskom polnom organu, koji je vidljiv na svinji. Naime, izgled puža poseća …, ma pogledajte sliku.

Pročitaj: Kako je nastao engleski jezik

2 COMMENTS

  1. Porcelanski ten 😀 U ruralnim srpskim krajevima devojci ako je bleda kaže da je bela kao sir. ;

    Nema tu romantike, samo opaske i vulgarizmi :)) Ni Italijani nisu mnogo bolji, ali njihovi vulgarizmi makar zvuče simpatično strancima.

    Nedavno sam saznao da koriste reč culetto (bukv. obli deo salame) u značenju stražnjica.

Comments are closed.