Germanizacija Evope i Balkana
Ko smo mi, kao narod, kako je tekla naša istorija pa čak i istorija prostora na kome živimo, kako sada stvari stoje – odgovori na ova pitanja, bez obzira na samouverenost naše „nauke“, zavise od stranaca i njihovih tumačenja istorije, lingvistike i mnogo drugih stavki u gotovo svim društvenim naukama.
Pozivanje naših stručnjaka na proverene izvore, korišćenje naučnih metoda, koje između ostalog – naglašavam, počiva na proverenim izvorima, citiranju, itd – vrti nas u krug već mnogo, mnogo godina, decenija pa mogu reći i vekova.
Današnju priču ću započeti delom opisa jednog grada na Balkanu. Namerno, za sada izostavljam o kom gradu se radi.
Christian Friedrich Hebbel je prilično poznat nemački pisac je posetio pomenuti grad, za koga, između ostalog kaže da ga podseća na poluodevenog čoveka,…., kome slama i perje vire po kosi a po prljavim ulicama jure psi i svinje. Dalje, u tim svojim razmišljanjima, prilično rezignirano nastavlja da se zgražava nad tim narodom koji mrzi sve što je nemačko, koji se boji germanizacije a, po njegovom mišljenju – samo jedna organizovana seoba može da otkloni današnju bedu (tog i tadašnjeg- dopuna je moja) društva.
Germanizacija (čitaj i amerikanizacija) = civilizacija
Eto, to je samo jedan od primera, koji se pronalze, kada proučavate literaturu i dokumente sa nemačkog govornog područja.
Pročitaj: Natalijina ramonda – cvet feniks
Kao što sam napomenula, primera ima mnogo. Ovaj sam odabrala kao ilustraciju za one koji misle da Nemci, generalno prave neku razliku između naroda, država, koji žive na Balkanu. Jednostavno Balkan je Balkan, Sloveni su Sloveni i kod većine Germana je to tako (individualne primere neću za sada razmatrati, izuzeci potvrđuju pravilo, zar ne!).
Nekoliko stavki ću pokušati da naglasim u ovom tekstu:
Nemački prodor na istok, Drang nach Osten
Prodor na istok ili konkretno osvajanje istoka nije termin koji nastao sa nacionalsocijalizmom i Hitlerom.
Uglavnom, možete naći podatak da je to nemačka politika širenja na istok, koja nastala u 19 veku. To apsolutno nije tačno.
Pogledaj – Otkud Nemci U nemačkoj
Još od 9 veka, doba Karla Velikog, germanska plemena konstantno teže da se šire prema istoku (neka i prema jugu, to je druga priča). U 12 veku to su tevtonski vitezovi, koji su zavladali baltičkim priobaljem, stvorili Prusiju(državu), itd. Uostalom, osvajanje istoka, odnosno pronalaženje istočnog puta, ako pogledamo širu sliku, dovelo je i do otkrića Amerike. Ima tu mnogo toga za proučavanje.
Ono što je sada bitno u ovom tekstu – na istoku su Sloveni (Srbi, kako god hoćete).
I nisu samo Nemci ti, koji se bave, odnosno šire takvu politiku.
Skandinavska ili normanska škola istorije i lingvistike
Skadinavska Škola istorije i lingvistike, za razliku od bečko-berlinske, svoje najeminetnije predstavnike ima na teritoriji Danske, Švedske i Norveške. Najpoznatiji je danski filolog i istoričar Vilhelm Thomsen a osnova teza ove škole da Rusi nisu nikada postojali kao slovenski narod već da su nastali od germanskog plemena sa teritorije današnje Skandinavije. link – enciklopedija Britanika
Nadam se da je ovo mala ilustracija termina Drang nach Osten. Tema svakako nije pokrivena, mnogo toga ima da se ispriča i da se radi u srskoj-autohtonoj školi.
Balkan u očima Germana
Ovde ću navesti mali digresiju iz ličnog iskustva: jedan od razloga, zbog koga sam napustila svoje magistraske studije je taj, što mi je zaista bilo mučno i bespredmetno da beskrajno učim napamet bibliografske podatke i proučavam radove na temu Nemačko-jugoslovenskih kulturnih veza. Jedan od primera takve veze sam vam navela na početku teksta. Stav pisca je toliko očigledan i uopšte nije izvađen iz konteksta, međutim to se proučava, pa se tu nađu neka objašnjenja, veze, biografski podaci i eto nama nove kulturne veze (a i nekog prijateljstva).
Zašto je to tako? Banalno, ali veoma konkretno – ako želite da nastavite istraživanje u Nemačkoj ili Austriji, pa da za to još dobijete stipendiju, sigurno vam neće proći teza o srpskom poreklu Germana i sl. Lepo predložite nešto politički korektno za Nemce, dobijete pare, doktorirate, vratite se, napravite karijeru profesora i onda sledećoj generaciji ispirajte mozak, mašući vašim internacioanlno priznatim naučnim radovima. Uopšte nisam preterala, samo da napomenem, lično iskustvo o kome pišem je iz 80-ih godina, nisam upoznata sa trenutnom situacijom na germanistici a nisam ni optimista.
Kako je i kada nastao Balkan – germanizacija
Otkud taj Pojam Balkan? Da odemo za trenutak na drugi kraj sveta u Australiju!
Poznata je priča o Džejmsu Kuku, koji je prvi put ugledao kengura, pa upitao fino Aboridžine, koja je to životinja? Oni naravno pojma nisu imali šta ih čovek pita, pa su odgovorili – kenguru ili ne razumemo.
E pa, ista priča-princip, bez obzira da li je tačna, važi i za naš Balkan.
U vreme kada su prvi pustolovi, diplomate počeli da putuju po ovim našim predelima, vlast je bila u turskim rukama, tako da je putovanje bilo sigurno samo u njihovoj pratnji. A kad su ta gospoda postavljala pitanja u stilu Džemsa Kuka, dobijala su i sličan odgvor: Šta je ovo, koja je ovo planina i sl. Odgovor običnog turskog vojnika je glasio: balkan – u značenju visoke planine, planinskog venca (vidi Abdulah Škaljić). I eto nama kumova za Helm ili Hem. Onda je tu stupio na scenu Avgust Cojne i tako do današnjih dana i balkanoloških instituta, primera koliko hoćete, kako nam drugi kroje kapu.
Inače, samo da napomenem, kao što se vidi na ilustracijama, na srednjevekovnim geografskim kartama je celom dužinom Balkana ili Hema nacrtan planinski venac, koji je gotovo nepremostiv (Hiporborea, šta mislite)
I da otkriću Vam sada o kom gradu se radi na početku teksta: Hebel nije posetio ni Srbiju ni Bosnu ni Crnu Goru, navedeni delovi se nalaze u Hebelovim pismima iz Zagreba u to vreme u Austrougarskoj monarhiji.
Јако је занимљива “констатација” Марије Тодорове, када у делу своје књиге пише о путовањима Антона Вранчића, који је записао у делу “Ratio itineris, quod est a Viena ad Constantinopolum.” да је разумео добро, локално становништво источне Србије како изговарају име Старе планине, јер је “хрватски” био његов матерњи језик, из чега произилази да Тимочани 1567. године говоре “хрватским” језиком !?(констатује Марија Тодорова у својој књизи Imagining the Balkans, на страни 23, 24).., у то време није било никаквог “хрватског” језика, званични језик Аустроугарске монархије је био немачки и латински, а сам Антон Вранчић је писао на латинском језику, док му је матерњи језик могао бити само сербски језик, то јест сербска икавица…, Тодорова, Антона Вранчића назива Далматинцем, а не Хрватом, што има огромног смисла, да ли то она покушава да помири “духове”!?
Вранчић је могао разумети само сербски језик, јер га је сам говорио…
Део пасуса :
“[Haemus] is 6,000 feet high, i.e. one and a half German miles (Pliny, bk.IV). In the histories one can read that King Philip of Macedonia, the father of the great Alexander, climbed the mountain Haemus in four days and descended in two, in order to see the country side around the mountain. It was believed that from the peaks of this mountain one could see the river Danube, the Adriatic Sea, and also Italy and Germany, something which would be a great wonder, since the Venetian or the Adriatic Sea is at more than 100 miles from the said mountain; Germany likewise is more than 100 miles afar. Haemus is known for the silver mines it once had, and the Italians there fore call it the Silver Mountain. The Turks call it Balkan, and the local population call it in the Croatian language Comonitza.” (локално становништво на “хрватском” језику Балкан зову Комоница!?)
Књига Марије Тодорове има више допуњених издања своје књиге на “хрватском” језику, данас је разумљиво да се књига штампа на начин на који се штампа, јер се штампа у Загребу, али, јасна ми је и намера дотичне ауторке која је пореклом Бугарка, да своја издања на енглеском језику коригује Антона Вранчића за којег каже : “Croatian being hisnative tongue”!…
Европејска политичка “некоректност”, али из њеног и њиховог угла итекако сија “коректношћу”, али на штету Срба и сербског језика.
Hvala na iscrpnom komentaru!
Svako mora da bije svoju bitku, pa i mi sami svoju. Srpska-autohtona škola bilo istorije, bilo lingvistike, morala bi mnogo ozbiljnije i pre svega organizovanije da stupi na domaću i međunarodnu scenu da bi se čuo njen glas. Za sada, sutuacija nije baš najbolja – lični utisak.
U okruženju, kako ste sami objasnili, situacija je drugačija.
Meni lično su važni različiti izvori, pa i ti na štetu srpskog jezika – puni su podataka i izvora, koji, pažljivim praćenjem i analizom samo pokažu pravu istinu. Zato pratim sve što smatram relevantnim, pre svega sa nemačkog i engleskog govornog područja. A tamo se Marija Todorovna prilično nametnula. Može da nam se sviđa ili ne, to je naša lokalna stvar, pravih reakcija i kritike na međunarodnom planu – nema.
Comments are closed.