Licider, licidersko srce – značenje i poreklo reči
Licider licidersko srce je prisutno na svim vašarima, preslavama, okupljanima za Božić i Novu godinu.
Licider – značenje reči
Licider je reč koja zvuči nemački. To je zaista reč nemačkog porekla, u originalu glasi Lebzelter. Iako na prvi pogled ne liči, izgovorite je glasno nekoliko puta i zazvučaće baš kako smo navikli: licider ili leceder
Licider ili Lebzelter kako glasi nemačka reč (zastarela, nije više u upotrebi) je bio majstor kolačar, koji je imao posebnu dozvolu da pravi kolače sa dodatkom meda.
Med je bio veoma važan u srednjem veku, šećera još nije bilo u dovoljnim količinama. Sem toga svi pčelinji proizvodi su bili strateški važni ne samo zbog meda nego i zbog voska, osnovnog sastojka za pravljenje sveća, bitnih za praktikovanje hrišćanstva.
Majstori, koji su imali dozvolu da koriste med, bili su veoma važni i uvažavani.
Licider, Lebzelter, Lebküchner, Lebküchler
Pošto smo utvrdili da se radi o profesiji kolačara, savremena nemačka reč za tu vrstu slatkiša je Lebkuchen, sada možemo malo da pogledamo istoriju i poreklo prvog dela složenice a to je:
- Leb –
Ako se oslobodimo predrasuda, pogledamo izvore i lingvističke dokaze, ono što zaista odmah upada u oči je da je navedena reč nastala od nemačke reči:
Laib, der, hlepčić, vekna, kotur hleba sira;
pogledaj link, najpoznatiji nemački rečnik Duden, gde između ostalog stoji i:
althochdeutsch – (h)leib
Da li se javljaju neke asocijacije?
Naravno, tu je i engleska reč istog porekla (isti slučaj je i u drugim germanskim jezicima) loaf
vidi ovde.
U svim tim lingvističkim izvorima će se navesti da je reč srodna sa nekom staroslovenskom ili ruskom, kako gde, recimo Old Church Slavonic chlebu.
Dalje veze, koje se obično navode kao dokaz da je reč germanskog porekla su:
gotski – hlaifs (rekonstruisana reč)
lat. – libum
ind.ev. – *khlōibhos
Sve u svemu, lingvistika zvanično tumači da je praslovenska, sveslovenska i starosrpska reč hleb nastala od gotske, odnosno germanske.
Ja ne mislom tako, a vi?
Licidersko srce, Lebkuchen ili hleb kolač u obliku srca?
Licidersko srce je vrsta medenjaka
Medeni kolači, medenjaci, istorija
Još u vreme starog Egipta postojala je tradicija pravljenja kolača od meda. Med je bio jedini zaslađivač, koji je bio na raspolaganju. Ti kolači su pravljenji od testa bez kvasca i bili su relativno tvrdi.
Smatra se da su se i u to vreme koristili drveni kalupi da bi ti kolači lepše izgledali.
Da bi imali lepši ukus, već prema receptu, dodavani su cimet, đumbir (ginger na engleskom), muškatni oraščić itd.
Tradicija pravljenja takvih kolača, po zvaničnoj istoriji, širila se prema Evropi iz 2 različita pravca, jedan je iz Egipta išao preko Grčke i Rima. Drugi, malo kasnije u istoriji je pravac krstaških ratova, tačnije povratnika iz tih pohoda.
Za našu priču su zaslužniji kaluđeri, koji su bili veštiji u kuvanju i pripremanju hrane, tako da se njima pripisuje zasluga donošenja recepta za medene kolače u Evropu.
Život nije bio baš preterano sladak u mračnom srednjem veku, pa je sve što je bilo slatko, u bukvalnom značenju te reči, veoma brzo sticalo popularnost. Tako se i tradicija pravljenja ove vrste kolača brzo proširila Evropom.
Kao što smo razjasnili, u Nemčakoj se takva vrsta slatkiša naziva Lebkuchen u engleskom govornom području je to Gingerbread a kod nas se ta tradicija nastavila u vidu liciderskih srca. Kasnije su popularnost stekli i medenjaci, ali više kao industrijski proizvod.
Znači, u početku, u Evropi je ova vrsta slatkiša imala samo četvorougani ili okrugli oblik.
Dovitljivi pekari i poslastičari su ubrzo počeli da koriste modle u kojima su testo formirali u razne oblike.
Oblik srca – licidersko srce
Oblik srca je veoma popularan širom Evrope. Uglavnom su razne vrste medenjaka, pravljene u kalupima tog oblika.
Malo po malo, iz oblasti Nemačke, na jug kroz Austrougarsko carstvo, stigli su slatkišu u obliku srca i na naše područje.
Srce, ogledalce u sredini, mnogo lepih boja i eto naše verzije gingerbread ili Lebkuchen – licidersko srce
A kućica, da ne zaboravimo kućicu. Iako mi nemamo tradiciju pravljenja kućica od medenih kolača, da pomenemo i to.
Sećete se priče o Ivici i Marici. Kada su braća Grim objavili tu priču, krenula je nova moda, pravljenja veštičine kućice od kolača, sećate priče, zar ne.
Za kraj, ne zaboravite našu staru reč (h)leb, ko zna možda je ipak od nje sve počelo!
