Eto mene virtuelene, razmahujem se svakog dana sve više (u svakom pogledu, naravno) po cyber svetu. Tačnije, drage blogerke i blogeri, pišem svoja pisanija a istovremeno otkrivam Vaša dela. Sjajno! Osećam se predivno, sva poletna, energije u višku, prilično neobično za mene u ovo doba godine.
Dakle, neću da pišem o tome kako mi se efikasnost u obavljanju poslova, onih koji nisu virtualni, maksimalno povećala, ne bih li pronašla što više slobodnog vremena za pisanje i čitanje blogova.
Ono što me kopka je da li postoji blogerski bon-ton. Ne mislim tu na opšta mesta, kao ne treba pisati uvredljive i ružne komentare i tako to.
To je valjda stvar vaspitanja. Isurfovala sam se ja ovih dana ne bih li pronašla što više uputstava. Ali slabo nešto. Ne očekujem baš da neko drži kurs za blogere, svi su izgleda tu samouki (ili se možda varam !!!), ali pretpostavljam da su se neka, bar nepisana pravila, uspostavila.
Kao šta tu sad ima, kakva pravila, o čemu pričaš.
Pošto sam uvek težila nekom redu (ne ograničavajućem, više organizacionom) pokušaću da nađem odgovor na ovo pitanje. Za sada guglanje (čula sam da se to sada baš upotrebljava – da li si ti to izguglala ili si imala link, pitanje, koje mi je postavljeno više puta) nije dalo mnogo odgovora, ali neći odustati.
Imate li neke odgovore, komentare !
© 
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Dirljiva je ova Vaša opčinjenost cyber-svetom! Ja sam relativno nov bloger. Blogujem od 31.01.2008.g.Moram da priznam da sam i ja bila u veoma sličnom stanju, ali sam osećanja i utiske držala u sebi. Mislim da je lepo što ih delite sa drugima. Nisam videla da postoji blogerski bon-ton. Tu Vam ne mogu biti od pomoći. Koliko sam upućena, svaki portal ima neka, više-manje ista pravila i uputstva koja bi se trebala pročitati pre ulaska u taj prostor i pre blogovanja. Opet mislim, da kao i svugde, važe neka nepisana pravila iz opšte kulture i pravila lepog i civilizovanog ponašanja. Želim Vam uspeha u potrazi!
Vi ste draga moja za mene puni dragocenog iskustva. Moj prvi post je od 05.11.2009 pa Vi vidite.
Kada sam mislila na bon ton u blogovanju, nisam mislila na pravila, koja naravno pročitati i poštovati nego bukvalno na bon ton.
Npr. šta je uobičajeno po Vama, ako hoću da Vas oslovim, da li će to biti draga emo-serpica ili mislite da bi to bilo neumesno. Na tako nešto sam mislila.
Gledajući po mnogim blogovima i raznim portalima, nisam videla da se neko, bilo ko, drži nekog striktnog pravila. U konkretnom slučaju, pitanje oslovljavanja je prepušteno samom blogeru. Uobičajeno je, čini mi se, da nema persiranja (kako inače nas dve praktikujemo!)Moje iskustvo i način komunikacije su sledeći: (Ne znam da li su i u redu.No, nadam se da ćete pronaći Blogerski bon-ton, pa ćemo proveriti!)U prvim obraćanjima sam na Vi i Poštovani-na. Obavezno se zahvalim na čitanju i komentaru. Izbegavam “Dragi-draga” ili “Mili-mila” i sl. svojatanja. Kako se više upoznajemo, strogost i krutost u obraćanju popušta. Ako smo sličnih godina, ili je u pitanju osoba znatno mlađa od mene, odmah prelazim na “per tu”.
E pa to je baš to, što me je zanimalo. Kao blogeri, mi smo ono što prikažemo na blogu, kontrola je naša. Zanima me sama ta ideja, šta je da tako kažemo fina komunikacija, pošto se na netu jezik, kao živa stvar, veoma menja, stvaraju se nove reči, kovanice, fascinantene – bar za mene – skraćenice. Menja se i forma pisanja, tako da sam sigurna, ako toga nema već u svetu, stvoriće se neka teorija sa načinima ili nešto sl. komuniciranja po blogovima.
Hvala, u svakom slučaju, na Vašim iskustvima.
Da ne zaboravim, kao “jezičarka”, profesor jezika, to je tema, koja mi je po prirodi stvari bliska i fascinantna u isto vreme.
Zanimljivo pitanje si postavila! Mislim da nije toliko bitno da li smo na Vi ili na Ti, sve dok ton razgovora ima prijateljski i dobronameran karakter. Dakle, pucam uvek na sadržaj, a ne na formu. Inače, kad sam bila mala-malecka persirala sam ljudima na prvu loptu u nekoj svakodnevnoj komunikaciji. Međutim, danas, ako krenem nekome da persiram, a taj neko meni ne persira, onda ni ja više ne persiram. Mada, donekle i dalje mislim da je to bezveze, ali… Što se blogovanja tiče, sve zavisi od ljudi pojedinačno. Sve i da hoću, sada ne mogu da reteriram i da se obraćam Ms Amarilis na Vi, jer sam se već izofirala na ti u komentaru komentara na mom blogu. Nadam se da Vam ili da ti to ne smeta. 🙂
Ima nešto slatko čega se sećam još od malena, a što glasi ovako:
Zašto Vi
Koji ste ti
Meni koja sam Vi
Kažete ti
Kad ja koja sam Vi
Vama koji ste ti
Kažem Vi 🙂
Ti je ok, a tema me je ipak zaintigirala, pa malo ću malo još da guglam na tu temu da vidim šta englesko, nemačko govorno područje ima da kaže.
Ne znam u kojoj meri si imala prilike u najopštijem smislu da komuniciraš sa različitim ljudima putem e-maila, messengera i tome sl. Npr. ono što je meni totalni down je korišćenje emotikona koji idu solo, odnosno nemaju nikakav propratni sadržaj. A koliko su samo ljudi nepismeni, to je zabrinjavajuće. Pogledaj kako ljudi pišu SMS poruke. Jednostavno, mrzi ih da koriste interpunkciju, mala i velika slova i sl. Moguće je da sam samo mala picajzla, ali ne volim gramatičke i slovne greške, nekorišćenje slova sa kvačicama, korišćenje malih slova na početku rečenice, o (neadekvatnom) korišćenju velikih slova da i ne pričam (CapsLock permanently on). Ne sviđa mi se što se pisani jezik sakati, itd. Znam da sam malo skrenula sa teme, ali nadam se da nemaš ništa protiv. Uostalom, ovo je obimna tema, za konstruktivnu diskusiju. 🙂
Tema je baš meni draga. Borim se ja za naš srpski kad god mogu. Ali, moram da priznam da i ja ponekad brljam.
Cesto mi se desava da u jednom prozoru-opsednuta sam prozorima, imam bar 10 otvorenih – pisem na engleskom a na drugom na srpskom. Posledica, ne koristim opciju promene jezika i naravno gubim osećaj korišćenja naših slova sa kvačicama. Nedavno mi se desilo da sam morala da otkucam tekst ćirilicom. Moje muke kod kucanja nj i lj. Kad vidim u novinama da je neko ćirilicom otkucao nj pošizim, ali u toku kucanja prsti sami idu na tu opciju i kad sam na ćirilici.
Nemam baš mnogo iskustva u ovoj vrsti komunikacije, ali sam posećivala i ranije blogove radi tema, koje me interesuju i nervira me to prazno javljanje.
Samo još nešto. Pošizim kad mi djaci englesko I pišu malim slovom, ali svaki drugi post je tako napisan. Jezik je ponekad isuviše podložan promenama.
P.S. Kad sam pročitala odgovor, videla sam da mi fale kvačice na pola reči. Užas, moram da se poravim, pod hitno!
Darling, pustiću ti za koji minut na e-mail programčić za automatsko prebacivanje ćirilice u latinicu i vice versa. Biće ti zgodan za MS Word, a može da ti posluži i za MS PowerPoint. Imaj u vidu da je malo sporiji, te nemoj iz jednog poteza da prebacuješ mnogo. Iiii, nije divljak, “skinut” je sa Microsoftovog sajta. Da, i još nešto ne manje bitno, napravljen je za verziju MS Office 2003. 🙂
Comments are closed.