Čika Jova i marketing

Seća li se neko čika Jove, našeg starog dobrog čika Jove? Da, da, čika Jove Zmaja. Učio je on decu, pisao pesmice, lepe slatke, poučne.
Da vidimo šta si nas čika Jova učio a šta naučio:

Ima ona pesmica:

Gde god nađeš zgodna mesta,
tu reklamu postavi!
A reklama je blagodarna
pa će da nagradi,
nagradiće izobiljem
para, ploda svog,
nagradiće bilo tebe
bilo šefa tvog.

Nešto si možda malo pobrkla Amarilis, mada, to je to, pamćenje te izgleda služi, rimu si zapamtila.
E, moj čika Jovo, zašto li si ti ono drveće sadio i decu učio čemu ono služi . Što bi rekli u školi – Sedi 1, promašio si temu.
Kako? Ovako:
Danas se umesto drveća sade reklame, tj. držači, panoi za postavljanje reklama. Daju hlada, doduše, nije da nije.
Drveće, koji si ti sadio, dragi moj čika Jova, tvoja generacija i neke generacije posle tebe, sada se uveliko seku da se pravi hartija.
Ne, nije hartija za knjige.
Hartija je da se štampaju reklame. Šarene reklame, svih oblika i veličina. Pa onda da se lepe na pomenuta sveprisutna zgodna mesta, ubacuju u poštanske sandučiće, kače na automobile,ulazna vrata, dele na ulici.
Kada se to obavi onda se te iste reklame bacaju, ali ne u kontejnere, nego na sve strane, umesto cveća, da se šareni.

Ali, ne brini se čika Jovo, to je u redu, to je jedna nova nauka, koja se sada uči po školama i zove se marketing. Nije to bilo u tvoje vreme. Ta nauka kažeda sledeće, kada se sve sabere i oduzme, silne su to naučne operacije, da ti sada ne objašnjavam, moj čika Jovo, dakle kada se tu sve preračuna, onda saznaš koliko si para zaradio sa tim hartijama, ups, mislim reklamama, ops, u stvari sa reklamnom kampanjom i onda je to sasvim kako treba – i to što se seku drva da se pravi hartija i što se ta hartija troši na reklame i što se te reklame bacaju na sve strane – u redu je pošto ima profita ili zarade, kako se to zvalo u tvoje vreme. A to je u današnje vreme, jedino važno.
Ako ti je danas do hlada, ideš lepo u hlad kafića a za to treba para….
A drveće, imamo mi sada virtualno drveće. To je drveće, koje ne postoji ali izgleda kao pravo. Pa kome je do drveća, lepo uključi kompjuter pa ode na farmu, pa sadi, kopa, zaliva, do mile volje a ni ruke ne ispralja. Milina jedna.
Izvni čika Jovo, interfon se čuje, neko zvoni . Moram da otvorim. Stigle nove reklame.
A ti čika Jovo, džaba si ti decu učio, mada si se stvarno trudio, ali beše mu.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al’ se nisu odmakli
Dalje od početka.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, ga, ga, ga!