Perun i Veles – Banović Strahinja, epska narodna pesma
Naši etnolozi smatraju da u mnogim našim narodnim običajima i verovanjima žive stare slovenske predstave koje je teško identifikovati. Drevna matrica je nastavila da živi, promenjena pod tuđim uticajima, istorijskim okolnostima itd.
Da li je naša nauka dala dovoljno istraživanja, pri tom ne mislim samo na etnologiju, da se ispitaju stare srpske, sloveneske “predstave” božanstva i tradicija uopšte?
U ovom tekstu otvaram temu o teoriji, koja je poznata pod imenom “Placeholder” na engleskom govornom području i veoma je popularna i primenljiva u različitim oblastima. kako naučnim tako i u svakodnevnim.
Placeholder teorija
Šta ova teorija podrazumeva? Možda mi nemamo adekvatnu reč koja bi u potpunosti objasnila ovaj koncept, substitucija ili zamena bi bilo najprostije rečeno, mada ne objašnjava u potpunosti sve što ta teorija pokriva. Da ne komplikujem…
Primeri, koji pokazuju važnost te teorije, koja postaje važan fenomen u online svetu su avatari, nadamci i sl. Dakle, ako se ja zovem Milica Jovanović i ko zna iz kakvih razloga u online svetu ja postajem Mary Jo, sva moja aktivnost je vezana za to ime.
Ako tu teoriju, da se stvari, pojave i likovi nazivaju drugim imenima, iz raznoraznih razloga, primenimo na mitologiju, kao što se već uveliko radi i daje rezultate u etiološkim mitovima, pa zatim na našu epiku dobijamo obilje konkretnih rezultata.
Banović Strahinja
Netko bješe Strahiniću bane,
Bješe bane u malenoj Banjskoj,
U malenoj Banjskoj kraj Kosova,
Da takvoga ne ima sokola…..
Svi smo mi vrlo dobro upoznati sa ovom, čuvenom narodnom pesmom. Analizirali smo je u školi, sve znamo o čemu se radi i šta su nas naučili.
Jedno je sigurno – pesma je zaista jedinstvena! Oproštaj, koji je dobila Anđa je jedinstven, ne samo u našoj, nego i u čitavoj evropskoj tradiciji.
Kada je, najpre nemački prevod pesme dospeo do Jakoba Grima, Getea i mnogih drugih, svi su oni, tako piše u izvorima, bili zatečeni oproštajem na kraju pesme. To je tumačeno u časnom, viteškom maniru, gradandioznošću prave ljubavi itd.
Pomalo je takijeh junaka,
Ka’ što bješe Strahiniću bane.
Ili možemo da bacimo pogled iz druge perspektive na ovu prelepu pesmu. Da vidimo šta dobijamo ako aktiviramo placeholder teoriju? Izbrišemo sva vlastita imena i umesto njih ubacimo:
Banović Strahinja = Perun
Vlah Alija= Veles
Anđa, često bezimena= Mokoš, Perunika, Dodola, odnosno Perunova žena
Onda dobijamo sasvim logičan sled događaja, poznat iz mitologije – večni sukob Peruna i Velesa, Velesovu krađu Perunove žene i drugih blaga, svake godine ponovo i ponovo i uspostavljanje smene godišnjih doba.
Motiv oprosta nevernoj ženi je apsolutno neprihvatljiv u našoj sredini. Mnogi vrsni stručnjaci su dali doprinos ovoj temi i svoje tumačenje:
….Bogdan Popović osporava varijante pesama kao dokaze, jer je svaka od njih zasebna celina, ali i psihološka domišljanja koja se svode na “lepa maštanja i dosetljiva ispredanja, dopuštena kao duhovita zabava”.
U pesmu se ne može unositi “nešto što se u njoj ne nalazi”, niti iz nje izvoditi sudove na osnovu motivacija kojih takođe nema; ne treba “tražiti podne u dva po podne”. Narodni pesnici “nisu ni Šekspiri ni Rodeni”. Nigde starac Milija ne kaže, nijednim stihom, zašto Banović Strahinja poklanja život svojoj nevernoj ljubi. Svi njegovi postupci ostaju van psiholoških objašnjenja i ulaze u sferu etičkih ocena i osvetljenja.
Sve što čini u punom je skladu sa ličnošću rođenom za velika dela, podvige i žrtvu. Otuda “Ban prašta zato što prašta”, jer to ne može biti ko zna šta je lepo, plemenito i apsolutno moralno.
Možda je B.Popović u pravu u mnogim svojim tumačenjima, ovde ipak nije. Ban ne prašta, zato što prašta, nego zato što mora da ostvari smenu godišnjih doba. A narodni pesnik je ponekad i mnogo više od Šekspira i Rodena. On pamti unazad do iskona, slika slike da ih otrgne od zaborava a odeva u ruho potrebno da prežive surove vetrove istorijskih promena.
A u samoj pesmi, tu su i drugi junaci, koji isto tako uspešno, primenom teorije substitucije postaju stara božanstva – Jug Bogdan i 9 Jugovića. To je sasvim druga priča.
Pročitaj: Da li su Skiti stari Srbi – poreklo reči puter
A Perun i Veles?
Njihovo prepoznavanje u likovima hrišćanskih svetaca je potpuno prihvaćeno, Sveti Ilija kao Perun je opšte priznat. Veles doduše nije prošao tako dobro, ponegde je izvršena veza sa Svetim Vlahom a pongde i sa samim đavolom.
Ipak nije sve tako jednoznačno i mnogo toga je ostalo otrgnuto od zaborava, zahvaljujući mudrosti i sećanju našeg naroda. Potrebno je da se samo malo potrudimo i da čitamo to naše blago, onako kao je napisano, nekada davno, davno…
