To je naziv članka, koji sam nedavno pročitala.
Postoje različita mišljenja na tu temu, ali velika većina spada u kategoriju onih, koji se slažu da iako ima nekih prednosti u intenzivnom korisćenju Interneta, mnogo toga gubimo i kao pojedinici i kao društvo intenzivnim korišćenjem ovog medija.
A ko čini većinu u grupaciji onih koji iznose relevantna mišljenja. Uglavnom uslovno uzevši, stariji ljudi, čije se obrazovanje nije formiralo korišćenjem Interneta. To je i razlog, zašto su se u istoriji čovečanstva, uvek teško prihvatale novine, promene, naročito one koje radikalne promene u ustaljenom načinu života.
A šta je najradikalnija promena koju nam donosi ovaj novi medij – dostupnost podacima, mogućnost komunikacija, nove vrste zabave…..
Za mene je to ipak uticaj koji Internet, kao novi medij, u načinu svog funkcionisanja ima na mozak svakog od nas.
Mape mozga su uradjenje odavno, to nije ništa novo. Znamo da je procentualno, količina malih sivih ćelija, koje koristimo u svom životu, bezobrazno mala, ali šta je tu je.
Ono što bar ja do sada nisam znala, mada sam nekako intuitivno naslućivala je da u korišćenju Inerneta, zbog načina na koji funkcioniše, koristimo delove svoga mozga, koji pre toga nikada nisu bili koršćeni. Šokantno, zar ne!
Ili pre fascinantno.
A to je suština obrazovanja, znanje u svim svojim oblicima, pa kod se to proširi i na one delove mozga, koji su do sada služili samo kao masa za popunjavanje lobanje, mislim da su svi uslovi ispunjeni da se zaključi da je korišćenje Interneta postiglo takav napredak u razvoju ljudskog roda, kakv nisu postigle generacije svetskih edukatora.
