Zašto decu donose rode
Donela te roda – pričali su nekad naši stari maloj deci. Dobra, stara roda, ta draga ptica iz naše tradicije, sem što je godinama nastanjivala iste krovove i radosno dočekivana od strane dece a i odraslih, nagoveštavajući dolazak proleća sa radosnim uzvikom – vratile se rode, nosi i mnogo simbolizma a i poneku lepu priču.
Roda i muškatla
Poznati stučnjak za život životinja, Alfred Brem, o rodama, između ostalog, kaže:
“Ako nas posluži dobra sreća, moći ćemo da posmatramo dolazak dragog gosta i da vidimo kako se par roda, koji se već prošle godine gnezdio na krovu, odjednom iz neizmernih visina u obliku zavijenih linija spušta na sleme krova i već od prvog trenutka je tu kod kuće kao da nikad nije odleteo….”
Kako roda izgleda, to svi znamo, ali možemo i da se podsetimo:
A sada ćemo pogledati ovu fotografiju:
Nije potrebno baš mnogo mašte da ovo, seme, da to je seme poznatog cveta, povežemo sa rodom.
Mi smo naziv muškatla, preuzeli iz mađarskog jezika, a značenje je rodin kljun.
Ko bi rekao. Zar ne! Ali tu nije kraj priči o rodama.
Naučni naziv mušratle je Pelargonium.
grč. – pelargós, roda
Pelazgi – narod stariji od Meseca
Da li ste znali, da dok se nauka tako dugo bori da objasni poreklo našeg vernog pratioca Meseca i ima razne teorije, mitovi daju odgovor.
Po najnovijim naučnim teorijama, Mesec je nekada davno nastao tako što se odvojio poveći komad naše planete. To je sigurno bilo bolno za našu planetu.
Starogrčki pesnik po imenu Pindar, 552.p.n.e – 443. p.n.e, pominje narod, koji je stariji od Meseca, tačnije , narod koji je prvi stvoren na Zemlji.
Ko je taj narod, koji pominju mnogi starogrčki autori, pesnici, istoričari, narod koji je pre Grka naseljavao Peloponez a kasnije se proširio preko celog Balkanskog polustrva, sve do Italije, gde je poznatiji kao narod Etruraca?
To su bili drevni Pelazgi.
Mnogo toga je ostalo tajna u vezi sa ovim drevnim narodom, ali ponešto se i zna.
Setićete se Pelagonije u Makedoniji, postoje tumačenja da je ovaj narod dao ime tom delu Makedonije.
Da ostavimo geografiju na stranu. Jedno se sigurno zna a to je da su Pelazgi bili poznati i pod imenom ljudi rode.
Njihova životinja zaštitnica je bila roda. Poznati kao narod, koje je dobro savlado plovodbu morem, pa su ih zvali i ljudi sa mora – Sea Peoples, prepoznatljivi su bili po tome što su na brodovima uvek imali nacrtanu rodu.
A u Grčkom jeziku roda se kaže, da se podsetimo još jednom, πελαργός, pelargos. Da li je ta reč pozajmljena iz starog, zaboravljenog pelaškog jezika, ne zna se.
Pelazgi, ljudi rode su za sada prekriveni tamom zaborava. Ali ne sasvim.
Zna se da su bili vegetarijanci, tako bar piše istoričar Hesoid, a drugi istoričar Filokorus nam kaže da su Pelzgi živeli u Zlatno doba čovečanstva, davno pre vladavine Zevsa, u vreme kada je vladao Kron.
Piše o tome du su bilo izuzetno dugovečni, da gotovo da nisu starili, da su bili brzonogi a da su zdravlje čuvali tako što im je omiljena hrana bila jabuka.
Sem toga, imalu su svoju teoriju o nastanku sveta i obožavali su vrhovnu boginju, koja je snela jaje i tako stvorila poznati svet i sve na njemu.
Ime te boginje, tačnije grčko ime te boginje je bilo Eurinoma, po R.Grevsu. Kako su je zvali Pelazgi, ne zna se.
Da se vratimo rodama:
“Svakako da je zagonetka koji je razlog ove njihove nakolonosti prema ljudima, ali verovatno da je to sigurnost, koju joj čovek pruža u svojoj blizini,…
Ako mladu rodu izvadimo iz gnezda, ona se lako privikava na zarobljeništvo i na određenog negovatelja i postane tako pitoma da joj dopustiti da slobodno uzleće i da se vraća.”
*
Brem, Kako žive životinje, Otokar Keršovani, 547-550
Čudna je ta nakolnost roda prema ljudskom rodu.
Pogledaj: Zašto se kaže ptičica kada se fotografišemo
Roda, rod, roditi
ima li tu neke veze. Ako pogledamo istraživanja o Slovenskom panteonu bogova pronaći ćemo boginju Rodu. vidi – uroboros
rasl. i stsl. rodъ (rus. rod, polj. ród), latv. rads: rođak ← ie. *wrdh-/*wrodh- (skr. vardhati: raste)
Iako roda „donosi“ decu gotovo po celoj Evropi, u drugim jezicima naziv za rodu nije povezan sa glagolon roditi.
Recimo u nemačkom se kaže:
Der Storch kommt zu jemadem, dolazi roda
Ili
Der Storch hat sie ins Bein gebissen, ujela je roda za nogu.
Sama reč Storch u nemačkom je nastala od glagola storchen,stief gehen, hodati ukočeno.
Engleski naziv je stork.
A ta pelaška boginja, koja je snela ili rodila jaje, pa morala je da, bar na kratko preuzme formu ptice, po Robertu Grevsu u pitanju je bila golubica. Ali golubica je simbol kasnijih vremena.
Možda je to bila ptica koja je rodila jaje i koja se zvala Roda, kao i gotovo zaboravljena slovenska boginja. Boginja je, u pokušaju da izbegne zaborav, svoju totemsku pticu nazvala po sebi, roda, zajedno su uostalom „rodile„ svet.
Možda je tako bilo a dok se ne dokaže, možda je ovo samo još jedno u nizu priča, koje smo zajedno odsanjali.
Važno je da decu i dalje donose rode 🙂
