Engleski jezik, Lingua franca, jezik globalne komunikacije

Kako, kada i zašto je engleski jezik postao svetski jezik

 

– Šta je Lingua Franca

globalna komunikacija

Lingua franca je  izraz za jezik koji se pojavio u 17. veku u području Mediterna i označavao je mešavinu jezika.

U osnovi imao italijanski sa dosta reči i  uticaja španskog, francuskog, turskog, grčkog jezika.

To je bio operativni jezik za komunikaciju svih  koji su iz raznih razloga putovali područjem Mediterana, pa samim tim i da komunicirali i ostvarivali kontakte.

Lingua – lat. jezik, govor
Franca – ne zna se tačna veza, ali se pretpostavlja da vuče korene od Franaka, koji su učestvovali u krstaškim ratovima i kao takvi ostali zapamćeni u kolektivnom sećanju.

Današnji lingua franca je engleski jezik.

Pročitaj još: Kako je nastao engleski jezik

Po savremenoj definiciji lingua franca bi bio zajednički jezik za ljude koji govore različitim maternjim jezicima, radni, operativni jezik za uspostavljanje komunikacije, obavljanje poslova.

– Različiti jezici i njihova dominacija tokom istorije

  1. Evropa kao centar svetske komunikacije

Tokom istorije razni jezici su imali funkciju lingua franca. Ako se koncentrišemo na ovaj deo sveta, koji je pod uticajem judeo-hrišćanske religije i kulture mogli bi da počnemo sa starogrčkim (klasičnim grčkim).

Zatim dolazi do dominacije latinskog jezika, koji je nadživeo Rimsku državu i bio u upotrebi, malo izmenjen, stotinama i stotinama godina nakon njenog nestanka.

Ta varijanta latinskog jezika, koja se razvijala, najviše pod uticajem katoličke crkve nariva se novolatinski jezik.

Zatim je na scenu stupio španski jezik, kako se španska dominacija širila Evopom.

Smenio ga je francuski jezik u 17. veku, koji je postao jezik dvorova, plemstva i diplomatije širom Evrope, uključujući i carsku Rusiju.

Francuski  jezik  se zadržao kao lingua franca skoro do polovine 20-og veka.

Engleski jezik mora još dugo da čuva svoju dominaciju da bi se približio po dužini trajanja u istorijskom smilu, francuskom jeziku.

S druge strane, razvojem najpre muzičke i filmske industrije a zatim i pojavom interneta, marketinga i IT industrije reči iz engleskog jezika su trajno prodrle u gotovo sve svetske jezike.
Nemački i ruski jezik su imali svoje periode širenja, ne baš uspešne, na žalost više nametnute nego spontane tako da nikada nisu izborile status lingua franca.

2. Ostatak sveta
U drugim delovima sveta, imamo arapski jezik kao dominatan u zemljama Islama kao i klasični kineski jezik u funkciji lingua franca.

I tu se engleski jezik polako prikrada i širi, mada ne u onoj meri u kojoj se to ponekad prikazuje na engleskom govornom području.
Britanska Imperija

Faktori, koji utiču na dominaciju nekog jezika na svetskom ili kontinetalnom nivou

– Počevši od starogrčkog, latinskog, španskog pa do francuskog, vojna sila, osvajanja i dominacija na starom kontinetu su bili veoma važni za prihvatanje i širenje nekog jezika, van granica, u okviru kojih se taj jezik koristio kao maternji.
– Ako posmatramo latinski, navedena teza pada u vodu. Dominacija latinskog vekovima, nakon propasti Rimskog carstva otvara novu tezu, a to je pismenost, nauka, književnost i ono što povezuje sve navedeno – religija.

U vreme kada se Engleska imperija širila od izlaska do zalaska sunca, engleski jezik stara Evropa nije gotovo uopšte poznavala.
Dominacija je počela posle II svetskog rata i to ne zbog osvajanja. Već zbog zabave, filmova, muzike a šlag na torti je pojava i širenje interneta.

Veštački jezici kao sredstvo globalne komunikacije

globalni jezik
foto

Bilo je pokušaja da se stvori veštački jezik radi ostvarivanje pravedne globalne komunikacije, pomenuću esperanto, kao jedan od boljih pokušaja.

Ideja je sama po sebi bila odlična, neko vreme i prihvaćena i podsticana čak i od strane UNESCO-a, ali pošto esperanto ne zadovoljava ni jedan od gore navedenih razloga, teško da ima svetlu budućnost.

Neki futorlozi smatraju da je budućnost svetla za jezike koji prežive trenutnu dominaciju engleskog, napredak tehnologije će stvoriti bolje alate, koji će omogućiti instat prevođenje svih mogućih jezika, previdioci kao C-3PO će biti svuda oko nas.

Drugi smatraju da će vremenom engleski ipak postati jezik celog čovečanstva.
Ko zna?
Doduše ima nešto i na tu temu:
Onda na svetu nije bilo više do samo jedan jezik. …… Ali ta misao njihova ne bude Gospodu ugodna. I Gospod reče:”Hajdemo dole da im jezik pometemo, da jedan drugoga ne razumeju!” …

(Pripovetke iz Starog zaveta, Djuro Daničić)

ili da prafraziram Džordana:
Točak (istorije) tka, kako točak želi.

4 COMMENTS

  1. e sad kad pročitah ovo

    Točak (istorije) tka, kako točak želi.

    sad mi samo ovo u glavi:)))

    jer majmun radi što majmun vidi :)))

    mislim… naravno da je šala:)

    odličan ti je post. nemam ništa protiv jednog jezika za sve ljude. svojevremeno sam se zaludjivala esperantom, ali… ono što ne zaživi ne može ni trajati!

    ne znam da li je tačan podatak, ali sam čula da najveći broj korisnika interneta govori kineski:)

  2. Bravarice

    ne znam da li voliš epsku fantastiku i da li si čitala serijal Točak vremena, ja sam malo prafrazirala njegov lajtmotiv, koji se meni veoma dopada a ako se malo zamislimo, tvoja šala, nije šala, nego ozbiljna nadogradnja na temu uloge čovečanstva ili pojedinca u vremenskim tokovima našeg univerzuma.
    Što se tiče kineskog, mislim da sam i ja negde naišla na taj podatak, ko će znati. Mislim da je počeo projekat indeksiranja neta pa će se uskoro znati nešto više na tu temu.
    Hvala na lepim rečima 🙂

  3. nisam čitala. jedva se izborevam sa sopstvenim fantazijama:)))
    a za šalu – dodala sam jer više nisam sigurna kako će ko shvatiti ono što napišem, a nisam zlonamerna, pa tako:)))

    i drugi put:)))

Comments are closed.