baština – imenica ženski rod
značenje reči baština
-
očevina, ili ono mesto gde se ko rodio i koje nasleđuje, što od oca ostaje deci
-
imanje, livada
-
nasleđena kulturna dobra
izvedene reči:
baštiniti – koristiti nasledstvo
baštinik – korisnik nasledstva
Primeri upotrebe:
- Moze otac ne dati baštine sinu.
Dijete, budući prvorođeno, po svakomu razlogu i zakonu njemu se pristoji baština, poglavarstvo i zapovijed.
Sve sto moreš okom videti daću ti za baštinu i nakon tebe tvojim sinovom.
ба̏штина , f. очевина, или оно мјесто гдје се ко родио;
Мука наша, а баштина твоја — Нико нема куће ни баштине : | Кућа му је камена пећина, | А баштина зелена планина . Vuk, Rečnik
- Popovi … koji ne imaju baštine, da im se dadu tru njive zakonite … Dušanov zakonik, 31-32
ба̏штина ж земља, њива, поље, али не у цјелини него испарцелисано по власништву. – Кад гра̏не̄ су̑нце, о̏дма се по̀ баштинама ра̑дӣ. Rečnik dubrovačkog govora, Bojanić i Trivunac
3. UNESCO: Srpsko kolo je nova kulturna baština čovečanstva.
U prvoj šetnju u ciklusu „Kulturna baština Topčidera“ otkrićemo tri skrivena arhitektonska dragulja ovog beogradskog brda.
Pogledaj: kako je nastala i šta znači reč – uštap
Poreklo reči:
– starosrpska reč, pravni termin javlja se u Dušanovom zakoniku
bašta – staroslovenski, starosrpski, otac, vidi P.Skok
*batę – praslovenski oblik
батя – ruski, otac,sveštenik link
Postavši od reči koja znači otac, baština, baščina je upravo što očino, očino dobro, očevina,što od oca ostaje deci; dobro, kao selo, njiva, koje se tako dobiva. Daničić, Rečnik
Interesantno:
„U nizu istorisko pravnih termina iz srednjevekovnog srpskog prava koji su ušli u tursku pravnu terminologiju nalazi se i termin baština koja u turskom feudalnom pravu označava, pre svega, nasledne seljačke (rajinske) zemlje koje podležu posebnom režimu.
Baština, dalje, znači jedno seosko gazdinstvo u rukama jedne hrišćanske raijinske kuće. Baštinom se nazivaju i sve zemlje kojke drže pripadnici povlašćenih ili poluvojničkih redova sastavljenih od hrišćana kao što su vojnuci, hrišćani spahije (vidi – spahija) i dr.“
Radovan Samardžić, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika XVI-XVII vek; rečnik termina
