budža, imenica, ženski rod
značenje reči budža:
-
budža – batina, drvo, palica,
budžast – nalik na batinu, palicu
-
osoba koja je važna u nekoj oblasti, važna osoba, neko ko donosi odluke; najčešće ko ima para ili je na položaju; budžovan
-
predmet malo većeg obima od okolnog
-
muški polni organ
Primeri upotrebe:
1.Sa sobom su nosili zvonca, medenice, klepetuše, stare kante, testije, vatralje, tojage, budže kojima se mogla podići velika buka.
- Nedavno sam čuo da je neki Nemac inače budža u automobilskoj industriji kupio jedan modal automobila Tesla
3.Na primer, budža koja se nalazi na punjaču za vaš laptop. Ispostavlja se da ima svrhu. I nije ekskluzivno namenjena laptopovima, imaju ih i neki miševi i tastature.
4.Smeje se ona, vidi da mi se napravila budža u pantalonama
Poreklo reči:
Poreklo ove reči se objašnjava kao turcizam što je veoma čest slučaj kod nas.
Homonimija postoji :
turcizam od arapske reči rupa, jama; arapski gubb – duboka jama, bunar.
Izvedena reč – budžak – ugao, čošak.
A.Škaljić Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku
Međutim postoje i starosrpske i praslovenske odrednice koje imaju više smisla i u fonetskom a pogotovu u semantičkom smislu.
bučka – štap
bućkalo – štap kojim se udara po vodi da bi se ulovile ribe; bućkalo za soma
bucati– praslovenski, sveslovenski i strosrpski glagol (razbucati) udarati batinom
rus. – буцать; бухать
bučka – sud u kome se mleko udara da bi se razdvojilo maslo (puter) od mleka
bučkati, bućkati – razbijati mleko, udarati štapom po mleku
Pogledaj: kako je nastala reč – džezva
