budža

     

    budža, imenica, ženski rod

    značenje reči budža:

    1. budža – batina, drvo, palica,

    budžast – nalik na batinu, palicu

    1. osoba koja je važna u nekoj oblasti, važna osoba, neko ko donosi odluke; najčešće ko ima para ili je na položaju; budžovan

    2. predmet malo većeg obima od okolnog

    3. muški polni organ

    Primeri upotrebe:

    1.Sa sobom su nosili zvonca, medenice, klepetuše, stare kante, testije, vatralje, tojage, budže kojima se mogla podići velika buka.

    1. Nedavno sam čuo da je neki Nemac inače budža u automobilskoj industriji kupio jedan modal automobila Tesla

    3.Na primer, budža koja se nalazi na punjaču za vaš laptop. Ispostavlja se da ima svrhu. I nije ekskluzivno namenjena laptopovima, imaju ih i neki miševi i tastature.

    4.Smeje se ona, vidi da mi se napravila budža u pantalonama

    Poreklo reči:

    Poreklo ove reči se objašnjava kao turcizam što je veoma čest slučaj kod nas.

    Homonimija postoji : turcizam od arapske reči rupa, jama; arapski gubb – duboka jama, bunar. Izvedena reč – budžak –  ugao, čošak. A.Škaljić Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku.

    Međutim postoje i starosrpske i praslovenske odrednice koje imaju više smisla i u fonetskom a pogotovu u semantičkom smislu.

    bučkaštap

    bućkalo – štap kojim se udara po vodi  da bi se ulovile ribe; bućkalo za soma

    bucati– praslovenski, sveslovenski i strosrpski glagol (razbucati) udarati batinom
    rus. – буцать; бухать
    bučka – sud u kome se mleko udara da bi se razdvojilo maslo (puter) od mleka

    bučkati, bućkati – razbijati mleko, udarati štapom po mleku

     

    Synonyms:
    štap
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleNeda
    Next articlebućkuriš