duduk

     

    1. svirala bez piska;

    dudukati – svirati u duduk

    Čim duduče za ovcama …., Vuk, Rečnik

    1. praznoglavac, ograničen ili neuk čovek, onaj ko ništa ne zna, nestručan, ne poznaje određenu tematiku.

    On je duduk za matematiku.

    Poreklo reči duduk se po automatizmu često objašnjava kao turcizam.

    tur. – duduk, düdük,  mala jednocevna svirala, Škaljić, Turcizmi u srpskom jeziku

    Međutim, ovde imamo slučaj preklapanja. Turska reč duduk,  düdük, ne ulazeći u njenu etimologiju, preklapa se sa starosrpskom i praslovenskom reči duduk u istom značenju. Kod P.Skoka kao i kod ruskog etimologa Vasmera nalazimo na stav da se tu radi o čistoj slučajnosti.

    dudati – starosrpski glagol u značenju duvati, svirati, sisati
    rus. – duda, gajde; дудка, muzički instrument u koji se duva; дудить, piti mnogo tečnosti
    Izvedene reči: duda (cucla), dudlati, ..

    Synonyms:
    neuk čovek, praznoglavac
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articledžukela
    Next articleDžedaj