glagol, imenica muški rod
značenje reči glagol
-
promenljive vrste reči koje označavaju u srpskom jeziku radnju, stanje i zbivanje;
onaj dio od govora kojijem se u predikatu pokazuje da subjekat nesto radi ili nekako biva, Daničić Rečnik
-
naziv slova g u starosrpskim azbukama, glagoljici i ćirilici, glagolj i broja 4
Primeri upotrebe reči glagol:
1.Prema glagolskom vidu glagoli mogu biti svršeni i nesvršeni. Načini su potencijal i imperativ.
Глаголи збивања показују дешавања која нису узрокована свесном вољом , чак ни кад се односе на човека : грмети, севати, трулити; …
Razlaganje punoznačnog glagola na glagol koji ima opšte značenje i glagolsku imenicu izvedenu od tog punoznačnog glagola naziva se dekomponovanje …
Đekoji prosti glagoli u vremenu davno prošavšemu . . . Vuk
- Glagolj je bilo slovo koje se koristilo za pisanje glasa G, a značilo je “govorim”. Kasnije je ta riječ uzeta za označavanje cijelog niza pojmova kao što su “čitati”, “govoriti”, “čitati glagoljicu”, “služiti misu na glagoljici”, “govoriti crkvenoslavenski (glagoljati)”.
Pogledaj: kako su nastale reči zarez i zapeta
Poreklo reči glagol:
praslovenska, starosrpska i staroslovenska reč – glagol, golgola
izvedena od *golgoljati , stsl. glagolati
glagolati, glagolem – govoriti
глаго̀ља̑ш , глагоља́ша , m. у Далмацији се глагољаши зову кршћански попови који Славенски мису говоре (службу служе) Vuk, Rečnik
rus. gologólit’
Nije narodna reč nego staroslovenska(Daničić) i kao takva, jedna od onih koje je ušle u standardni jezik zahvaljujući Đuri Daničiću, Vuk je izričito bio protivnik bilo kakvog unosa staroslovenskih reči iako nije bio dosledan u tome.
U osnovi – glas, odnosno tvorbeni slog gla –
glagoljica – starosrpsko pismo, reč nastala od glagolati u značenju govoriti
