Konstantin Porfirogenit, Bagrenorođeni – poreklo reči
Kada ispitujemo ili pratimo poreklo i nastanak neke reči u srpskom, kao i u drugim jezicima, neophodno je pronalaziti što je moguće starije izvore bilo štampane ili online, u originalnom izdanju, fototipska izdanja, sve što može da bude pouzdan izvor tumačenja.
Na prvi pogled, dosadno kopanje po starim rukopisima u stvari predstavlja veoma uzbudljive potrage i zanimljive priče. Krenete tragom jedne reči a na kraju, posle svih iščitanih izvora na zadatu temu imate čitavu listu reči o kojima ste nešto otkrili ili pak reči koje su vas inspirisale za nove potrage i avanture.
Bagra, Bagreno rođeni – poreklo srpske reči
Reč, inspiracija za ovaj tekst je bagra. Tako ružna reč u današnje vreme! Kada nekoga okaktekterišemo i kažemo da je bagra – to je uvreda, nema spora.
Nije uvek tako bilo.
Nekada je Bagrenorođeni značilo carsko poreklo.
Reč bagra ima svoju uzbudljivu priču, koga zanima može je pročitati ako klikne na samu reč ili ovde.
U ovom tekstu razmatramo to staro, zaboravljeno značenje ove reči, kroz jedan, svima poznat, primer iz istorije.
Reč je o Konstantinu VII Porfirogenitu ili u prevodu Konstantinu Bagrenorđenom. (Da, da, to je baš taj Konstantin koje je „doselio“ Srbe i ostale Slovene na Balkan u VI i VII veku)
Bagra je nekada u starospskom jeziku označavala crvenu boju, tačnije pigment dobijen od borove kore; tamnocrvenu boju, boju purpura.
Purpur, lat. lat. purpura; grč. Porphýra je tamno crvena boja, veoma popularna među kraljevskim i drugim vladajućom porodicama. Dobijala se u ta stara vremena isključivo od pigmenta jedne vrste školjki. Veoma skupa, bila je dostupna samo najbogatijima. Za našu priču o Bagrenorođenim, nije nam važan taj pigment.
Nama je potreban porfir, vrsta magmatske stene, takođe veoma retka i skupa, predivne tamnocrvene boje.
Ovako izgleda ta stena. Postoje razne nijanse. Koristila se za mozaike ali i za zidne i podne obloge.
I polako dolazimo do poente ove priče. U Romejskom carstvu, poznatijem kao Vizantija u Konstantinovom gradu u carskoj palati, nalazila se posebna odaja koja je bila obložena u potunosti porfirom.
Ta odaja je služila za porođaje – u njoj su se rađala deca vladara, tu je rođen i Konstantin Porfirogenit odnosno Bagrenorođeni – da potsetim, bagra –stara srpska reč za tamnocrvenu, purpurnu boju. Znači savremeni prevod sa starogrčkog bi bio purprnorođeni.
Pročitaj: Srpske reči u engleskom jeziku
Zašto je Konstantin uzeo nadimak Porfirogenit
Konstantin je pripadao Makedonskoj dinastiji, koja je bila na vlasti od 867. do 1056./1057 godine.
Prilično dug period za nestabilni vizinatijski tron.
Osnivač dinastije je bio Vasilije I a ko su bili vladaoci te dinastije pogledajte na stranici engleske verziji Wiki stranice.
Interanstno je da na wiki strani na našem jeziku navedeno da je Vasilije bio seljačkog porekla i to jermenskog, dok u engleskom tekstu stoji je je verovatno bio jermenskog ili slovenskog ili jermensko – slovenskog porekla. Navedeni su i izvori za ovakve trvrdnje o poreklu, zaista interesanta dilema.
Pripadnici ove dinastije su imali mnoge izazove pred sobom, ne bi li se utvrdili na vlasti. Između ostalog, jako su voleli i trudili se da sebi stvore sjajan rodoslov. Pri tome su obilato koristili predskazanja, fabrikovane mitove i bajke.
Priča o Vasiliju, osnivaču dinastije – njegovoj majci se u snu javila vizija kako iz njene utrobe izlazi zlatno drvo sa zlatnim cvećem i voćem što je nagoveštavalo rođenje budućeg cara; to je samo jedna od takvih priča.
Konstantin Porfirogenit je bio, po ondašnjim crkvenim zakonima, iako jedini, nelegitimni sin, rođen u četvrtom, nepriznatom braku svog oca. Pošto je uspeo da prevaziđe sve prepreke, koje su mu stajale na putu do carskog trona, doneo je propis, da smo deca koja su rođena u purpurnoj sobi mogu da budu naslednici prestola.
I uzeo je nadimak kao sastavni deo svog imena, ne sluteći da će dospeti u svaki udžbenik srpske istorije.
