Kupina je praslovenska i starosrpska reč
Kupina je, nadam se da ćete se složiti, divno voće. Poznata je od iskona. U ovom tekstu ću vam pokazati kako je nastala nemačka reč za kupinu i ostalo jagodičasto voće. Malo strpljenja pre toga, naša reč kupina zaslužuje pažnju. ….
Po brdima kupine sam brala
Po gradini mesečina sija meka
Po mesečini kraj šimšira
Pod onom gorom zelenom
Pod pendžerom procvetala ruža ….
Ovo su reči iz divne, mada pomalo zaboravljene narodne pesme.
Kupina se pominje i u Starom zavetu:
Izlazak 3:1–10.
A Mojsije pasaše stado Jotoru tastu svojemu, svešteniku madijamskomu, i odvede stado preko pustinje, i dođe na goru Božiju Horiv. I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva. I Mojsije reče: „Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina.“
Na svetom tlu na kome se Bog obratio Mojsiju nalazio se kupinov grm:
… viknu ga Bog iz kupine….
Kupina je praslovenska reč *kopina.
Prvobitno značenje te reči je – ono što raste u grmlju.
Kod Skoka u etimološkom rečniku nalazimo sledeće:
*kppa – kut, kraj (ruski, poljski – grm, grmlje)
Postoji i latinska reč campus (današnja reč kamp, koja nam je došla iz engleskog) a verovatno ima zajedničko poreklo sa našom kupinom.
Osnova je *kopa – humka, brežuljak, kraj, što je i prvobitno značenje reči campus (zaista, opet je latinski bio izvor, pre je bilo obrnuto).
Da se vratimo na kupinu.
… zađe joj se kupina za svilenu košulju…..
Kupina je naziv koji se koristi uglavnom na Balkanu, ruski i poljski naziv imaju drugu etimologiju – jeżyna , ежевика a češki, koji nam je važan za nemački reč je ostružiník.
Skok nam potvrđuje da je *kppa potvrđena u lužičko-srpskom jeziku.
A to nam je važno zbog teritorije, na kojoj su nekada davno živeli naši preci, a kasnije se doselili pripadnici nemačkih plemena – link.
Kako je to izgledalo pročitajte u linkovanom tekstu, navedeno je odakle su došli pripadnici staronemačkih plemena na tu teritoriju i ko su bili starosedeoci.
Voće koje se bere – Beere
Mnogo toga su načili od straosedelaca. Recimo, da jedu ukusno voće, koje se bere, odnosno, kupi, sakuplja i raste kao na kupi – humci, brežuljku .
Naravno, na prvi pogled, ništa gore od prostog poređenja u etimologiji – mi kažemo brati, ja berem, on bere ….
A od svih mogućnosti, kao što bi rekao Šerlok Holms, koje je ispravno, ono što bode oči, ili?
Da vidimo, jagodičasto voće u nemačkom a i u engleskom:
Beere
Fruchtform mit fleischiger Fruchtwand
mhd.ber, ahd.beri; mhd.bere war eigentlich eine Pluralform, wurde aber im 16. Jh. … für die Herkunft des Begriffs gibt es mehrere mögliche Erklärungen; einerseits könnte die Benennung auf der roten Farbe beruhen, hierzu sind altengl.basu „purpur“ und mittelir.basc „rot, Scharlach“ anzuführen; andererseits könnte die Benennung der Frucht auf die idg.Wurzel *oghw–, „Bissen, Essen“ zurückgeführt werden, aus ihr entwickelten sich auch litau.úoga „Beere“, altkirchenslaw.
agoda „Beere“ und altind.ghasá „Futter“; beide möglichen Etymologien sind nicht gesichert
link
Od silnih odrednica pa i iako je navedena (j)agoda, nekako ostaje nedorečeno poreklo nemačke reči.
Duden online
mittelhochdeutsch (mitteldeutsch) bere, eigentlich starker Plural von: ber, althochdeutsch beri; vielleicht eigentlich = die Rote
Kod Duden etimološkog rečnika, za kupinu, nešto slična situacija. Ali ima i drugih vrsta ovog voća, recimo u današnje vreme popularna brusnica – die Preiselbeere .
Samo u toj odrednici, vrlo diskretno, navodi se objašnjenje da voće koja ima u sebi –beere, vodi poreklo od rus., polj., češke reči brusnika odnosno od „crkvenoslovenskog jezika“ i glagola brusiti, guliti, trgati, pa se poreklo – beere povezuje sa ovim glagolom
Međutim, kada potražite starili naziv za kupinu u nemačkom, evo šta se može pronaći:
althochdeutsch brāmberi
Jagodičasto voće na nemačkom:
Erdbeere – jagoda (prasl. i stsl. Agoda), Himbeere – malina(prasl. *malina), Heidelbeere – borovnica (bor , prasl. *borъ) , Preiselbeere – brusnica(prasl. *brusnica), Johannisbeere – ribizla (arapsko –italijansko poreklo reči), Stachelbeere-ogrozd (na bavarskom –
Ogrosl, latinsko poreklo)
I šta ćemo sad, hoćemo li i dalje verovati prepisivačima bečko – berliinske škole? Šta vi kažete?
