Zvrrrrrrrrrrr….
Neko je besomučno pritiskao zvono na interfonu.
– Ko je sad u pola noći – začudila se Jovana
Bata je ustao i uključio interfon.
– Otvaraj, majku ti tvoju, Bato, otvori ta jebena vrata, dok ih nisam …u materinu!
– To je Marko – prokomentariosao je Bata, otvarajući vrata, – izgleda da je opet u onom njegovom raspoloženju, verovatno pijan.
U tišini noći odzvanjali su užurbani koraci i odmah zatim divlje lupanje po vratima.
– Otvaraj, bre, pederu jedan …
Bata je otvorio vrata i u stan je upao Marko, zakrvavljanih očiju, izbezumljnog lica, sa pištoljem u rukama. Između njegovih nogu se promuvao pas, podvijenog repa, više puzeći, tiho režeći sa izbezumljenim pogledom u očima.
– Došao sam da te ubijem, pederčino, dosta mi te je, i tebe i te tvoje fufe i tog tvog, šta znam šta je, Snupija, majku vam vašu, gde se skupiste. Prvo ću da Vas pobijem a onda će moj prijatelj, ovaj pas, zver jedna, da Vas pojede ….
– Pio si Marko, šta si sve popio, šta si duvao, jebem li ti ..
– Ma šta je bre, šta te zabole, ubiću te, sve Vas, da li Vam je to jasno, ne mogu da Vas podnesem više.
Bata je zastao za trenutak i zatim se nasmajeo .
– E jebeš život, ako ćeš ti da mi ga uzmeš. Bolji nisam ni zalužio, kad bolje razmislim, pucaj majku ti pijanu, naduvanu. Njih mi ne diraj. Ajde ovamo, hoću da se napijem ko čovek, kad mi je vreme došlo. Jovana, donesi čaše, tekilu, da tekilu ću da pijem. Jesi li doneo i ja da duvam tu tvoju travu, gde god da si je našao. Jovana, – vrisnuo je Bata, – šta sam ti rekao, idi po čaše i piće. Hoću da umrem sa čovekom, pijan, valjda će mi toliko gospodin Smrt dozvoliti. A, Marko, šta kažeš, ima li vremena ili je već kucnuo čas.
Jovana je krenula u kuhinju. U tom trenutku Goksi je čučnuo i ispružio ruku.
– Šta radiš to, majku ti, rekao sam da ne mrdate…
Ofucani, mršavi i prljavi ker je pogledao Goksija, mahnuo repom i prostro se ispred njega sa sve četri uvis.
– Šta je bre ovo, kerino jedna, crko da bogda, ceo pljesak sam ti dao, niko te bre džukelo nije tako nahranio celog života. I ti si me izdao ….., sve ću da vas pobijem i tebe kerino, tebe prvo..
– Ajde bre, pusti kera, idemo da pijemo. Mene treba da ubiješ, ja sam ti kriv za sve, idemo, da sednemo.
Marko je stajao kao ukopan. Gledao je u svoje noge i počeo da jeca.
– Nemam noge, jebo te, nemam noge, gde su mi noge – urlik je zaparao noćnu tišinu.
– Jebem li ti sunce, šta li si ti duvao – procedio je Bata kroz zube i krenuo da Marka tegli u sobu.
– Goksi, pomozi mi, uhvati ga za noge.
Marko je cmizdreo kao malo dete, totalno opušten, stalno ponavljao
– Moje noge, vratite mi noge ..
– Pu, bazdi ko da je upao u bure rakije, ko zna šta je taj sve strpao noćas u sebe – prokomentarisao je Goksi, dok mu se ker motao oko nogu, pokušavajući da ponovo pridobije svu pažnju.
– Jovana, uzmi taj pištolj,polako, kao što sam te učio, otkoči ga, možeš ti to, vežbali smo, taako, dobro je. Sad ga odenesi i ostavi tamo pored mog pištolja, za svaki slučaj, da ovaj ponovo ne pomahnita.
Marko je u tom trenutku počeo histerično da se smeje.
– Uzimajte tog kera i odmah u drugu sobu, zaključajte se i da niste nos pomolili do jutra.
– Bato, dokle ćeš da trpiš tog skota, stalno pravi neka sranja, mogao je da ubije nekoga, mrzi te a ti mu stalno nešto pomažeš, muka mi je od njega – procedila je Jovana.
– Ljubavi, samo uradi kako sam ti rekao. Sutra je novi dan. Ko zna šta mu se izdešavalo. Nije on tako loš. Pričaćemo sutra.
Bata je zatvorio i zaključao vrata, kada su njih dvoje izašli. Otišao je do stuba i pustio muziku, ne previše glasnu, onako dovoljno.
Skinuo je majcu i obmotao je oko desne ruke. Prišao je Marku i počeo da ga udara iz sve snage, ne po licu, to se tako ne radi, po stomaku, grudima…
Nemi udarci su pljuštali, ništa se nije čulo sem muzike. Bata nije puštao ni zvuka od sebe a nije ni Marko. Samo je tiho zacvileo par puta. Nije ni pogledao u Batu. Jednostavno se prepustio od trenutka, kada ga je prvi udarac pogodio i kada je razum počeo da mu se vraća. Pravila su bila jasna, znao je da je napravio sranje. Mogao si da radiš šta hoćeš, da pucaš, biješ, ubijaš, ali ne da diraš porodicu svog ortaka. A Marko je to upravo uradio. Koliko god da je mrzeo Batu, samo zbog činjenice da je on imao svoju porodicu, koliko god ona blesava bila, sada je morao da otrpi to što je sledilo. Inače bi bio obeležen, odbačen. Prodali bi ga muriji, to su uvek radili sa onima, koji nisu igrali po pravilima. Smestili bi mu sve živo čega bi se setili. A on bi morao da ćuti i prizna sve inače bi mu presudili po kratkom postupku. Jaka stvar, ko je danas imao problem da povuče obarač. U glavi je počelo da mu se muti. Pao je sa kreveta i Bata je počeo da ga šutira. Zgrčio se. Osećao je da polako tone, svest ga je napuštala.
– Bata je pravi ortak, pobrinuće se za mene – prolazilo je Marku kroz glavu – neće me izbaciti na ulicu ……
…………………………..
Jovana je polako otvorila oči i protegla se. Osetila je Batine poljupce po rukama, vratu..
– Ljubavi, vreme je, moraš na posao.
– Ti nisi ni spavao, mili? Gde je onaj stvor?
– Ma sve je cool. Marko spava, spavaće on ceo dan, gde je Goksi?
– Kupa kera. To je ljubav na prvi pogled, obožavaju se.Hoće Goksi da ga zadrži. I ime mu je dao. Možeš misliti, zvaće ga Ker.
– Super, rekao sam ti da će biti sve u redu. Danas je novi dan!
Prva sam ? Da li je moguce ? 🙂
HAhahahaha Snupi, sta li je 🙂
znala sam da ce ga Goksi usvojiti, on je prava dusica a Bata je bas opasan igrac. Sve mi se vise i vise dopada 🙂
Jedva cekam dalje, kao i uvek 🙂
Draga Amarilis,toliko nastavaka… pa ovo je roman! Veoma interesantno si predstavila odnose koji vladaju u tom mračnom svetu… hijerahiju … kao da si upravo izašla odatle 🙂 Sviđa mi se.
Nemoj sad da misliš da tupim, ali ispravi onaj internet u interfon u prvoj rečenici. 🙂
Inače, baš fin neki svet svraća u tvoje priče. 😀
Nema više seksa 🙁
Draga moja Gradiva, kakav divan komentar 🙂
Tako se lepo osećam, kao neki takoreći čitani – ne smem ni da izgovorim – pisac, pa tu neka gužva kod mene. Hvala ti puno u svakom slučaju za te divne dve reči.
Eto potrudih se da povratim tvoju pažnju!
Nije bilo planirano uopšte tako nešto, draga moja Emo, ne znam ni ja kako ispade. Ustvari zahvaljujući divnim komentarima, koje sam dobijala od svih Vas, nekako je zaživelo u mojoj glavi. Htela sam i da prestanem u jednom trenutku, pa sam dobila kritike i eto ide, videćemo dalje…
Što se tiče tog mračnog sveta, na žalost svuda je oko nas, bojim se da smo svi manje ili više u njemu!
Ha, ha, pravi sam internet zavisnik, lepo mi deca kažu da će da me vode na lečenje.
Hvala ti Zverčice, oštro oko moje, sad ću da odem da ispravim.
E pa Milko, nije svaki dan Badnji dan.
To je jedan od mogućih odgovora.
Ili nije Bata supermen ne može i da malati i da …..
Stalno mi daješ neke zadatke. Upravo osmišljavam, kako da tebe ubacim u roman, kao što si tražio i to bez seksa, a sad tražiš seks. Uff!
😆 Tako ti je to sa mnom..k`o neću, a `ooooooooću 😀 😆
Tako znači. Sad moram da mozgam ispočetka. Pa videćemo da li će da ispadne nešto iz kombinacije hoću-neću, seksa non stop!
Taman sam se zapitao gde je taj Marko.
Sve je super, samo imam malu zamerku – vidi se da si neiskusna štos e droge tiče, takvi likovi šmrču nešto belo, žuto, otkud znam, ne duvaju travu, to nije u njihovom stilu :).
ostalo sve super!
Da, potpuno si u pravu, totalno sam neiskusna i sad sam se setila, kada si to pomenuo. Ima malkice istine u toj priči – jedna od silnih kancelarijskih priča – o tipu koji se toliko napio i mislim da je bio izraz uradio ili tako nešto da je bio ubeđen da nema noge i toliko se drao da su ga pajtosi ubili od batina da bi ućutao. I da pričali su o šmrkanju. Thanks!
Comments are closed.