Ovo je citat, nikako moje mišljenje. A iste reči su mi upućene veoma često ove nedelje. Evo o čemu se radi. Mi Voždovčani smo veoma bitni ove nedelje, pošto imamo izbore. Uopšte ne želim da ulazim u politički aspekt ove priče. Pričam o onom banalnom zzzvvvrrrrrr na vrata u svako doba dana. Svi mogući kandidati za poslanike, kandidati za kandidate, pomoćnici i ostali, su svratili do mene a verujem i do ostalih Voždovčana. S jedne strane to mi ne smeta. Ljudi rade svoj posao. I fini su. Ja spadam u one, što kad otvore vrata saslušaju sve one, koji mi se kulturno obrate. I popričam malo sa svima.
Količine raznoraznog šarenog štampanog materijala, koje sam dobila su uznemirujuće. Da ne zaboravim i dirljiva pisma upućena poštom na moje ime. Pročitam ja to sve, pošto sam ionako manijak, kad je čitanje u pitanju.
Ali čemu sve te količine papira, koje uglavnom završe u djubretu. Što reče moja komšinica, bar da je na onom prostijem papiru, da mogu da se peru prozori, ovako ničemu ne služi.
Da se vratim temi, sve njih sam pitala isto pitanje, čemu sav taj papir, očito nije reciklirani, da li može sve to na mail, neki newsletter ili sl.
Svi od reda su mi odgovorili – ali gospođo, ovo je Srbija, ljudi su kompjuterski nepismeni!!!!
E pa to je to, to me muči. Da li je to linija manjeg otpora u pripremi kampanje ! Najžalije mi je zbog tona papira, koji se ne reciklira. A da li smo uopšte dovoljno pismeni – ne znam, ali mislim da smo mnogo pismeniji, nego što to misle mnogi ljudi i u Srbiji i van nje.
P.S. Dosto dobro stojim na internoj rang listi u zgradi, dobila sam najviše upaljača!
A da li koristite upaljac, mislim pusite li? Ili ce i oni zavrsiti u kanti za smece?
Ha! Imam šporet na plin.
Comments are closed.