Zvrrrrrrrrrrr….
Neko je besomučno pritiskao zvono na interfonu.
- Ko je sad u pola noći – začudila se Jovana

Bata je ustao i uključio interfon.
- Otvaraj, majku ti tvoju, Bato, otvori ta jebena vrata, dok ih nisam …u materinu!
- To je Marko – prokomentariosao je Bata, otvarajući vrata, – izgleda da je opet u onom njegovom raspoloženju, verovatno pijan.
U tišini noći odzvanjali su užurbani koraci i odmah zatim divlje lupanje po vratima.
- Otvaraj, bre, pederu jedan …

dalje »

- Ajde, Batice, nemoj sada da prekidaš, sad baš postaje ludo. Vauu, mili, koje smo ti mi face! Ja prva riba u novinarstvu a ti budući politički vrh ove naše zemlje. To mu dođe kao onaj, kako beše, francuski predsednik i ona njegova, kako ono beše… Doduše ona je bila manekenka, ali šta ima veze. Bato, ovo je ludo, pričaj dalje. Goksi , ljubavi , ne sekiraj se smislićemo mi nešto i za tebe, ako Gradimir neće. – Jovana je došla do reči, bilo je malo teže zaustaviti je u oduševljavanju perspektivnom budućnošču, koja im je sada bila nadohvat ruke.

- Ja da se sekiram, pa ja imam pune ruke posla pored Vas dvoje, ko vodi računa, kako ćete da izađete među svet, ko Vas oblači, šminka? Nego Bato, hoćeš li nešto da popiješ pre nego što nastaviš? – eto I Goksija u dijalogu.
- Uff, ja bih najradije, ne znam ni ja šta bih najradije. Otvori prozor Goksi, please! Da li ste osetili miris lipa. Danas me proganja taj miris. Znam da je još rano, osetiće se za koji dan. Tako mi je potrebno da osetim miris lipe posle onih smradova od danas.

- Kakvih sad smradova ? – začudila se Jovana .
- Smradova, ljubavi, pravih smradova, kako se tebi čini stajsko đubrivo, smrdi ili miriše?
- Dobro, pričaj dalje, slušamo ….
dalje »

Uopšte mu nije jasno zašto je toliko nervozan. Prvi put ide javno u posetu Gradimiru. Možeš misliti. Jaka stvar. Opet, kolena mu klecaju, dlanovi se znoje.
- Jebi ga, jebi ga! Šta mi je! – pokušava Bata da povrati kontrolu nad sumanutim lupanjem srca i sve većim nedostatkom vazduha.
Rampa na parkingu. Prilazi čuvar.
- Dobar dan! Izvolite.
- Imam zakazano kod gospodina A…..ića.
- Vaše ime ? – upita mnogo umilnijim glasom , već prepadnuti čuvar
- Tadija ………………ić !
- Samo jedan moment, – provera čuvar neki spisak.
- Izvolite, parkirajte odmah desno od ulaza, neko će Vas otpratiti do kabineta g. Predsednika.

Vesti se brzo šire. Bata je parkirao auto I nije još čestito zakoračio na prvi stepenik, a već je najnovije izdanje Britni Spirs, u poslovnom kostimu išlo njemu u susret. dalje »

- A ta kozetina, ona će meni da kaže da sam nepismena i da je – kako je ono rekla – umeće jebanja obrnuto srazmerno sa umećem razmišljanja. Ko da je ona postala urednica preko konkursa! Mamu li joj njenu, mene je našla.

……………..
Jovana se naravno vrlo brzo oporavila od operacije. Grudi su izgledale sjajno, doktor je car, uradio je to svetski. Bila je prezadovoljna. Nedelju dana maženja i paženja. Ne zna se ko je više mazio, da li Bata ili Goksi. Prosto su se takmičili da joj ispune svaku želju.
E pa sad je bilo gotovo. Uletela je i ona u Gradimirovu šemu.
………………………..

- Jovana, glupa si ko noć! Možda je koza u pravu, ne umeš da sastaviš ni jednu jedinu, prostu rečenicu.
dalje »

Plaža. Juli mesec. Sunce se ogleda u sjajnom plavetnilu. Smeh, graja, prskanje vode. Uobičajena gužva za to doba godine. Morska voda je lekovita I za dušu I za telo. Žene, muškarci, deca prepušteni letnjim radostima izgledaju gotovo srećno. Zaboravljeni u morskim radostima. A ima toliko toga da se zaboravi. Gotovo za sve te žene I muškarce, čak I za veliki broj dece. Godina je 1996. Koliko zla je već prohujalo u toj godini na prostorima, koji počinju od obala Jadranskog mora. Koliko zla će se tek desiti I možda zadesiti neke od učesnika nevinog brčkanja tog prelepog julskog dana. Sunce I more ne biraju, nesebično daju svoje darove svima. A ljudi u svojoj bezdušnosti, smatraju da je sve njihovo, da troše, da koriste, da odbace, da unište …. Ljudi koji misle da imaju sva prava, prava na sunčev sjaj, šum morskih talasa, prava na posedvanje ljudske duše, ljudskog života …
G-din Gradimir F. Aš…………ić, sa srednjim slovom obavezno, kako je uvek voleo da se predstavlja, je sedeo zavaljen u pletenoj stolici , ispod suncobrana u kafiću na plaži. Pio je svoju ledenu Nes kafu i pušio.

Žena i deca su bili tamo negde dole, sunčali se i kupali. On nije voleo kupanje, nije voleo gužvu. Voleo je da bude sam. Sa svojim mislima. Ovo baš i nije bila njegova vizija odmora. Ali, šta se može. Morao je da priušti porodici odmor, kakav im sleduje, kakav se očekuje. Doduše bio je planiran odmor u Turskoj, ali zbog nemogućnosti planarinja, kada je njegov posao u pitanju, morali su da se odluče za ovo praktičnije i bliže rešenje. dalje »

Ognjen. Ime mu je bilo Ognjen. Zašto je Selena želela da sin Meseca, nosi to ime, ostalo je nepoznato. Samo je prošaptala:
- Ognjen, ime ti je Ognjen, sine moj!
I otišla je.
dalje »

Neki ljudi, bilo ženskog ili muškog pola, kao da ne smeju ili ne umeju da prožive dodeljen im ljudski život. Rode se, rastu, žive i nestanu iz ove naše stvarnosti. Tek tako, kao da ih nije ni bilo, kao da što pre treba da odu. Mnogi se ponekad zapitaju – otkud oni u našim životima, kad im tu nije mesto? Jednostavno se stvore sa tim osećajem nepripadanja , koje je obostrano – osećaju ga i oni sami a i ljudi, koji bi trebalo da su im bliski, da ih vole. Pravo pitanje bi možda bilo – ko je tu pogrešan, da li oni ili njihovo okruženje. Da nisu samo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Ili su možda promašili galaksiju, univerzum, možda je dobro mesto i vreme, možda je u pitanju neki paralelni svet…. možda su samo malo zalutali…… dalje »

Na početku ovog posta, moram da Vas upozorim da prvo ide uvod. Kao i na svim normalnim blogovima, tu sad ide opcija slobodnog izbora tj. Skip the Introduction. Posle razmatranja mogućih programskih opcija, gedžeta i tako to, odlučila sam se za sledeću varijantu.
Ako izabereš opciju skip = vozi dole do dalje + klik.

Dakle, ovog puta reših da Vas upoznam sa kreativnim procesom blogerke Amarilis. Dama sa slike gore je Amaralis lično u pomenutom procesu kreiranja aktera Priče o Bati.
Idemo redom, pošto sliku imate.
Nakon totalno subjektivnog prebrojavanja glasova, Amarilis je odlučila da je Orlando oduvao oskarovca Brodija i dobio ulogu Hijo de la Luna a samim tim i sledeći post.
I tako orna, krenu jutros Amarilis u akciju osmišljavanja života pomenutog lika. Za vreme puš-pauze, obilazeći drage joj blogove, nalete na Zverkin post i puf, inspiracija grunu i Desa Metallica za prsa pretknu mlađanog Orlanda. Podsećanje na pomenuti post, kao i ništa manje inspirativne komentarelink

Panika, pošto je bila već na pola puta u obradi lika, morala je Amarilis da napravi totalnu pretumbaciju i od planiranog menija, šnicle, bešamel, krompir….., brzometno je složila musaku i to, na zgražavanje čeljadi, ćelavu,link .
Ručak u rerni, sam sebe sprema, Amarilis tuče po komjuteru i eto Dese.
Dragi moji,
nadam se du ću Vas i dalje bar malo zabaviti i nasmejati i da će Vam se dopasti moja Desa, kao što se na kraju dopala meni. dalje »