![herbertdraperthegatesofdawn-thumb_thumb[2]](https://amarilisonline.com/wp-content/uploads/2010/04/herbertdraperthegatesofdawn-thumb_thumb2.jpg "herbertdraperthegatesofdawn-thumb_thumb[2]")
Ognjen. Ime mu je bilo Ognjen. Zašto je Selena želela da sin Meseca, nosi to ime, ostalo je nepoznato. Samo je prošaptala:
– Ognjen, ime ti je Ognjen, sine moj!
I otišla je.
Nomen est omen, kaže drevna latinska poslovica. Da li je želela da sinu prenese ognjeni sjaj svoga brata Heliosa, ili je želela da večni oganj njene ljubavi greje to maleno biće, dok se bori za život u čudnim zemaljskim prostorima, ne zna se.
Ostao je Ognejn sam pod svodom nebeskim, bez majke, bez oca. Od majke je nasledio krhku građu, plavu kosu i i tamne, sanjive oči. Od oca, ne zna šta je nasledio od oca.
Teško mu je bilo da nosi svoj znak ognja. Još teže je mogao Ognjen da zamisli smisao, svrhu svog postojanja u saglasju sa simbolikom svog imena.
Živeo je sa babom, dedom, tetkom. Ušuškan u njihovu ljubav, potrebu da kod njega uspe, ono što kod Selene nije. Nije išlo.
Bio je on dobar dečko, slatkiš mali. Ali, bio je drugačiji. Ne kao Selena, otuđen u svom svetu, sam sebi dovoljan. Ne, naprotiv! Ognjen je tražio pažnju, ljubav. Dobijao je od svojih, ali to nije bilo ono što je njemu bilo potrebno.
Nežan, lep, prelep, bio je usamljen. Deca ga nisu volela. On je za razliku od svoje majke, voleo decu, voleo životinje, biljke, svet. Bio je pun ljubavi.
Detinjstvo, mladost. Tražio je Ognjen sebe u drugima. Uglavnom bolno, neuspešno.
Obožavao je devojčice, devojke. Stalno je želeo da bude okružen njima. I one su volele njega. Nije bilo ljubavi, seksa.
………………………..
– Jedva čekam da se ovo sa operacijom završi – rekla je Jovana.
– Batice, ceo dan si na putu, ja sam sva nikakva, idemo da pokupimo neku klopu i kući u krevet, šta kažeš?
– Važi, ljubavi, gladan sam, umirem, žedan sam, idemo.
……………………
– Dakle, oždrao sam se. Idem pod tuš, pa dolazim.
– Dotle ću ja da raspremim krevet I da vidim šta ima na TV-u, rekla je Jovana.
Još vreo od tuširanja, bez ičega na sebi od odeće, Bata se zavukao u krevet pored Jovane.
Dok je Jovana vrtela programe i gunđala, Bata je počeo da je svlači. Voleo je njenu bledu kožu, liniju vrata, leđa, butine, vitke i duge. Voleo je osećaj svoje kože kako se stapa sa njenom, taj trenutak bliskosti, kada se tela kao magneti privlače, pripijaju jedno uz drugo. Voleo je da preplete svoje noge sa njenim, da isprepletu prste na rukama, da jezikom dodirne toplinu njenog vrata. Jovana nije zaostajala. Prepuštala mu se bez ostataka.
Televizor je treštao iz sve snage. Muzika je prekririla zvuk otvaranja vrata.
……………
Stari narodi su obožavali Sunce – donosilo je život, hranu, snagu. Obožavali su Mesec, svetlo pod plaštom tame.
Tri je sveti broj. Tri je savršenstvo. Tri je suština.
Helios je imao svoje doba, jezdio je svojom kočijom, ljudi su ga poštovali.
Luna, Selena i druga mesečeva božanstva su dobila pažnju i poštovanje u vremenima, kada se verovalo, da su ljudi deo univerzuma.
Eja, Aurora, boginja svitanja, zore,… – ljudi su je zaboravili. Ona je bila broj tri. Jedinstvo, savršenstvo, jednako važna.
Ljudi su tako skloni zaboravu, tako su nezahvalni. Ponekad pomisle da je sve lako, samo po sebi ostvarivo. Eja zna da nije. Nije lako pobediti Tamu, odvesti je na drugu stranu, osloboditi put za Svetlost, za kočiju Heliosa. Brinuti se o nežnoj svetlosti Mesečevoj, čuvati je od večno gladne Tame. Nju ljudi nisu slavili ni poštovali. Rumenilo zore, svi vole rumenilo zore, svi ljudi žive za novi dan. Tama i svetlost se prepliću u borbi i kreaciji. Ne mogu bez svitanja, zore.
……………….
Ognjen je imao šta god je poželeo, mislili su njegovi baka, deka, tetka. Imao je sve a nije imao ništa. Želeo je ljubav, želeo je majku, oca …. želeo je da pripadne, samo gde, kome – bilo je pitanje !
Rano se osamostalio. Bar je počeo da živi sam. Lutao je i tražio sebe. Nežna dušica, nosio je umetnost u sebi. Kako je izraziti, kako je uobličiti. U ovo današnje vreme naći sebi put, naći sebi učitelja i preći trnovit put do same umetničeke kreacije, teško je.
Probao je Ognjen više puta da se upiše na te škole, nije išlo. U tim svojim lutanjima, nekako se našao na prijemnom za Žanovu akademiju. Prošao je. Sada je imao učitelja. Mrzeo ga je.
Gotovo od prvog dana.
Ali tog prvog dana na Akademiji za kozmetologiju i stilistiku, tog dana, koji je možda bio i najvažniji dan u njegovom životu, upoznao je lepotu, upoznao je savršenstvo.
– Hej, srebrni, ja sam Jovana, kako ti je ime.
– Ognjen, mada me svi zovu Goga. – promucao je zureći u najlepšu devojku, koju je ikada video.
– Ognjen, lepo je, samo nekako mi ne ide uz tebe, nema nežnosti a ti si nežan, zar ne? Goga je za bebe. Zvaću te Goksi, ok?
– Da, Goksi je ok, sviđa mi se.
Jovana i Goksi su postali nerazdvojni, kao da su se oduvek poznavali. Nije to dugo trajalo, nažalost, to njihovo školovanje. Jovana je ubrzo otišla, prezrevrši Žanovo podvođenje. Goksi je ostao, umoran od traženja i lutanja, sa mržnjom prema Žanu i svemu onome, što je išlo kao dodatna nastava. Sa druge strane Žan je vrlo brzo shvatio potencijal, koji Ognjen ima i pružio mu je svu moguću podršku, nesebično deleći sa njim, svo znanje i veštine, koje je posedovao. Tako je Ognjen veoma brzo počeo da ispoljava svoju kreativnost dodajući tome i samostalne body art kreacije. Polako je postajao poznat.
Sa Jovanom se viđao gotovo svakodnevno. Pili su kafu, pričali jedno drugom sve što im je na srcu. Nisu imali tajne. Upoznao je i Jovaninog Bakija. Jovana je čak par puta ubedila Bakija da vode Goksija sa sobom na more ili neko drugo putovanje. Bilo je to kao da vode dete na put. U međuvremenu, Jovana je prestala da traži cimerke i pozvala Goksija da se useli kod nje u stan, koji joj je Baki kupio.
A, onda jednog dana, malo pre nego što će se Baki razboleti, Jovana ga je upoznala sa Batom.
– Ovo je Bata. Mi smo zajedno. – rekla je Jovana.
Tako jednostavno, kao da je to bilo samo pitanje vremena, Bata je ušao u Jovanin život. To bilo to. To je bila ljubav. Prava, iskonska, savršena, neraskidiva. Goksi je voleo da bude u njihovom društvu, da oseti taj gotovo opipljivi fluid, koji je stalno pulsirao između Jovane i Bate.
………….
Noć je bila tiha. Mesečina je milovala Ognjenovo usnulo lice. Sanjao je ….., bilo je divno, osećao je, video je, plovio je horizontom, lepota je bila oko njega, sve je bilo srebrno, iskričavo, nestvarno. I onda je čuo zvuke, najpre tihe , zatim sve glasnije. Želeo je …, ustao je iz kreveta, mesečina je … video je, čuo je.. pokrenuo se , korak po korak. Otvorio je vrata, jedna, druga.
Jovana i Bata ispreplatenih tela . Zatao je nem, nepokretan.
Jovana je okrenula glavu. Ugledala ga je. Osmeh joj je prešao preko lica.
– Goksi – prošaputala je.
Ostao je bez daha.
Bata je postao svestan njegovog prisustva.
Pružio je ruku prema njemu.
– Dodji – rekao je.
……………….
Na Tv-u je dalje vrištala neka muzika. Jovana i Bata su se polako gubili u svojoj igri. Ognjen je stajao na vratima. Više nije oklevao. Krenuo je . Ruke su se za trenutak razdvojile i on je utonuo, utopio se, našao svoje mesto.
– Goksi, ljubavi, srebrni, – mešali su se zvuci sa uzdasima.
Ja taman hteo da pitam hoće li biti još seksa,a ono sve perverzija do perverzije :))).
Opasno mi se sviđa uvođenje mitološke simbolike. Mužička podloga – savršena. Bravo, Amarilis.
Hvala ti Kajzeru.
Samo jedna ispravka. Nema perverzija kod Jovane, Bate i Goksija, bar ne u ovoj epizodi. Ovo je ljubav! Za dalje, videćemo. Kao što rekoh već jednom, ovo je bajka, a ale su danas raznorazne, treba ovi junaci izbore da sa savakavim izazovima!
Ma šalim se ja za tu perverziju…samo piši, super je.
Ma znam, nego ja to glasno razmišljam. Absolute Evil još nije ni stupio na scenu, tu tek treba da se zakuva. Pa, pitam sebe da li sam uspela da dočaram da je Hijo poztivan, da je tu ljubav u pitanju.
Oh, yes, you are :), ne brini.
kakva storija! posebno zanimljivom je čine te srebrne niti sanjarskog Ognjena. bravo:)
Napravila si vekliki izazov – uneti bajku o svetim LICIMA u grubu realnost a ne povrediti ih, veliki je uspeh !
Bravo !
Ovo kod tebe je kao kod Sopena. Nebeska neznost,vanzemaljska lepota, otherworldliness i onda odjednom nekakvi (pre)snazni pasazi,udaranje po (najcesce) klaviru, gotovo razdiruce i skoro bolno. U trenutku padas sa duge kao onaj mali iz reklame koji je posumnjao.
Zaista mi nije pao na um njen cimer kao Hijo de la Luna. Nije da mi se vise ne dopada vec ga nisam zamisljala tako. Iznenadjenje za iznenadjenjem 🙂 Jedva cekam dalje, mada ne znam hocu li stici jos sta da procitam, odlazim vec sad u petak … kada se vratim, za jedno 3 nedelje bice tu svacega da se nadoknadi, slutim … 🙂
O da, srebrne niti. Hvala Emo!
Draga Lana,
radujem se tvojim kometarima. Ovakvi u pismenoj formi su baš retki i zato su mi dragi.
Ah dragi Šopen, kako je zo lepo. Hvala ti Gradiva. Sa duge moraš pasti, kad tad.
Srećan tebi put i lepo se provedi.
A Amarilis će nastaviti da se trudi sa svojim bajkom. Da li ćete iznenaditi – videćemo!
Amarilis draga, meni je Goksi malo čudan lik. Nestvaran doduše, ali i čudan. 🙂 Ima jedna nelogičnost u prvom delu gde ti pišeš da je on voleo devojke i one njega, a onda da nije bilo ljubavi (i seksa). Kapiram da je ovo bajka, ali opet mi nekako ne ide ta trojka. A može biti i da sam ograničena.
Konačno Zverčice tvoji konstruktivni kometari, tako ih volim.
Seks, ko je pomenuo seks!!!!!
Šalim se. Šta ja znam, ni meni baš ne ide ta trojka, ali Amarilis je počela svašta tu da trpa, otela se takoreći.
Ozbiljno. A da, nisam pomenula da je krevet kod Jovane u sobi super, pa se mali Goksi samo umuva, kad ne može da spava, ko zna šta se njemu sve pričinjava, ko zna šta sanja.
P.S. U pravu si, kad malo bolje razmislim. Leti Goksi iz tog kreveta, samo da smislim kud će!
Ja jesam spamer! 🙂
Sorry, morao sam :)))
Priča ti je izvrsna, baš mi se dopala 😉 Taj Goksi mi, istina, liči na pedera, al` dobro de, dok god naganja Batu :)) Razumijem što ga žene vole, al` neće da se seksaju sa njim- postoje takvi muškarci, koje žene zbilja obožavaju, al` kao neke prijatelje, šta li..a sa prijateljima se, jel` da, ne seksa 😉
Nego, jel` ima tu neki negativan lik? 😉 Moj prijedlog bi svakako bio Chminzy, koji kresne Jovanu, ostavi je, a onda odluči da je bilo dosta te zezancije oko broja tri. There can be only one 😉 I, tako, krene da odsjeca polne organe, kako bi ostao samo jedan 🙂
Scary, huh 😉
pozzz 🙂
Pozdrav Milko i dodbrodošao!
Drago mi je da ti se priča dopala, to je samo deo romana u nastajanju, sad sam baš ubacila i kategorizaciju, čisto da bude jasnije. Prvo je bila ideja da bude samo priča, ali zahvaljujući fenomenalnim komentarima, to se nekako nastavlja i traje.
E sad scary momnets, nisam razmatrala priznajem. A negativnih likova ima da bude već sledećeg puta, koliko to Amarilis, kao cvetak može da obradi.
Ali, thanks 🙂 razmotriću i tu varijantu,
Comments are closed.