kopriva, imenica, ženski rod
značenje reći kopriva:
-
biljka u koje lišće bode, pali, žari; Daničić, Rečnik
-
višegodišnja zeljasta biljka, lat. Urtica dioica, raste kao korov
Primeri upotrebe:
Ali isto tako je i kopriva ognjevita biljka, jer i nju vidimo, ne samo … vezanu za oganj i grom nego i inače, bar za ognjevite praznike.
Ne Veliki petak ne jedu se koprive, jer se one toga dana udaju.
Može biti da je kopriva zato posvećena Sv. Iliji, što i ona pali kao vatra Svetog Ilije, a drugo joj ime još bolje iskazuje osobinu, što se zove žara, jer opmominje na žar.
Još ću koprivi dodati i to, da se njeno vlakno od starog vremena upotrebljava za predivo…
Navedeni primeri: Sima Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji
Kao da je na koprive mokrio! Kaže se kad je neko ljut, Vuk, narodne poslovice
Poreklo reči:
kopriva – praslovenska, starosrpska i sveslovenska reč
*kopriva; *kropiva
kрапива – ruski link
Ne postoji jedinstveno etimološko objašnjenje za nastanak ove reči.
Originalnost reči kopriva je nesumnjiva kao i starina.
Po jednom smeru etimološkog tumačenja, reč kopriva je nastala od reči kopar, biljka; kop – mirisati; vidi P.Skok
Pogledaj: kako je nastala reč – čorba
Po drugom se vezuje sa glagolom kropiti, škropiti, polivati vrelom vodom. To tumačenje je iz germanske etimološke škole, koje se povezuje sa nemačkim nazivom za koprivu (sadrži brennen, goreti u nazivu –Brennessel).
Veza je običaj da se kopriva koristi kao stočna hrana, a najpre se mora popariti vrelom vodom.
Najzad, tu je i veza sa koprena – marama odnosno tkanina. Vlakna iz stabljike koprive su se koristile kao predivo.
Kopriva simbolika:
Kopriva je biljka simbol boga Peruna odnosno kasnije Sv. Ilije
Koristila se u srpskom narodu na različite načine, u različitim običajima, kao zaštita od groma:
Neće grom u koprive – neće svoj na svoje je ispravno tumačenje ove narodne izreke.
Pročitaj: Neće grom u koprive, priča o Perunu
Kopriva se koristila i kao zaštita od gradonosnih oblaka i grada.
Na Veliki četvrtak (četvrtak je bio Perunov dan), prvi četvrtak po Uskrsu se farbaju jaja a na Đurđevdan u jutarnju vodu za umivanje se stavlja jaje čuvarakuća i kopriva.
Kopriva je i sredstvo za zaštitu od đavola i drugih nečistih sila.
Pročitaj: šta znači stara srpska reč – broć
Kopriva je i simbol plodnosti i postojalo je puno običaja u kojima se koristila kopriva u stočarstvu radi dobrog prinosa mleka.
Коприва. се покаткад употребљује као Lebenѕrute ‹= шибљика живота›, и уопште као биљка са магичном силом. .. на Ђурђевдан њоме шибају малу децу или се одрасли међусобно шибају.
Метлом од коприве, у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога миша, обрадак јој се продуљи, косе се расплету, одјећа постане црна, и тад са осталијем полети као лептир« (Караџић, З, 1901, 189
Sinonim- žara
