kopriva

     

    kopriva, imenica, ženski rod

    značenje reći kopriva:

    • biljka u koje lišće bode, pali, žari; Daničić, Rečnik

    • višegodišnja zeljasta biljka, lat. Urtica dioica, raste kao korov

    Primeri upotrebe:

    Ali isto tako je i kopriva ognjevita biljka, jer i nju vidimo, ne samo … vezanu za oganj i grom nego i inače, bar za ognjevite praznike.

    Ne Veliki petak ne jedu se koprive, jer se one toga dana udaju.

    Može  biti da je kopriva zato posvećena Sv. Iliji, što i ona pali kao vatra Svetog Ilije, a drugo joj ime još bolje iskazuje osobinu, što se zove žara, jer opmominje na žar.

    Još ću  koprivi dodati i to, da se njeno vlakno od starog vremena upotrebljava za predivo…

    Navedeni primeri: Sima Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji

    Kao da je na koprive mokrio! Kaže se kad je neko ljut, Vuk, narodne poslovice

    kopriva značenje poreklo rečiPoreklo reči:

    kopriva – praslovenska, starosrpska i sveslovenska reč

    *kopriva; *kropiva

    kрапива – ruski link

    Ne postoji  jedinstveno etimološko objašnjenje za nastanak ove reči.

    Originalnost reči kopriva je nesumnjiva kao i starina.

    Po jednom smeru etimološkog tumačenja, reč kopriva je nastala od reči kopar, biljka; kop – mirisati; vidi P.Skok

    Po drugom se vezuje sa glagolom kropiti, škropiti, polivati vrelom vodom. To tumačenje je iz germanske etimološke škole, koje se povezuje sa nemačkim nazivom za koprivu (sadrži brennen, goreti u nazivu –Brennessel).

    Veza je običaj da se kopriva koristi kao stočna hrana, a najpre se mora popariti vrelom vodom.

    Najzad, tu je i veza sa koprena –  marama odnosno tkanina. Vlakna iz stabljike koprive su se koristile kao predivo.

    Kopriva simbolika:

    Kopriva je biljka simbol boga Peruna odnosno kasnije  Sv. Ilije

    Koristila se u srpskom narodu na različite načine, u različitim običajima, kao zaštita od groma:

    Neće grom u koprive – neće svoj na  svoje je ispravno tumačenje ove narodne izreke.

    Pročitaj: Neće grom u koprive, priča o Perunu

    Kopriva se koristila i kao zaštita od gradonosnih oblaka i grada.

    Na Veliki četvrtak (četvrtak je bio Perunov dan), prvi četvrtak po Uskrsu se farbaju jaja a na Đurđevdan  u jutarnju vodu  za umivanje se stavlja jaje čuvarakuća i kopriva.

    Kopriva je i sredstvo za zaštitu od đavola i drugih nečistih sila.

    Kopriva je i simbol plodnosti i postojalo je puno običaja u kojima se koristila kopriva u stočarstvu radi dobrog prinosa mleka.

    Коприва. се покаткад употребљује као Lebenѕrute ‹= шибљика живота›, и уопште као биљка са магичном силом. .. на Ђурђевдан њоме шибају малу децу  или се одрасли међусобно шибају.

    Метлом од коприве, у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога миша, обрадак јој се продуљи, косе се расплету, одјећа постане црна, и тад са осталијем полети као лептир« (Караџић, З, 1901, 189

    Sinonim- žara

    Synonyms:
    žara
    « Back to Glossary Index
    SHARE
    Previous articleprisega, prisegnuti
    Next articlekrindž