krastavac, -aca, -avci, imenica, muški rod
značenje reči krastavac:
-
jednogodišnja povrtarska biljka sa zelenim duguljastim plodom; Cucumis sativus iz roda bundeva, Cucurbitaceae
Poreklo reči krastavac:
krastavac– starosrpska reč, pominje se u 14 veku (Daničić) nastala od reči krasta
Interesantno:.
Nekada se ova reč, krastavac, odnosila i na osobu prekrivenu krastama, krastav čovek, krastavo čeljade. Ta upotreba se izgubila.
Krastavac je biljka koja svoje poreklo ima u Indiji na obodu Himalaja.
Te divlje vrste krastavca su bile izrazito gorke. Kasnijom kultivacijom je gorčina smanjena. Smatra se da je krastavac iz Indije prenesen standardnim istorijskim putevima, preko stare Grčke i Rima na Balkansko poluostrvo, kasnije u centralnu Evropu.
Pogledaj: kako je nastala reč – repa
Krastavac – ogorak
Dok termin krastavac opisuje spoljašnjost biljke, koja, kao da je prekrivena krastama (krasta -starosrpska i praslovenska reč), druga reč za ovu biljku, pomalo zaboravljena u savremenom srpskom jeziku je ogorak, ugorak.
Ogorak – starosrpska, praslovenska i sveslovenska reč postala od reči gorak(starosrpska, sveslovenska i praslovenska reč), osobina krastavaca, koja je već opisana u tekstu.
U mnogim rečnicima je navedeno da je reč grčkog porekla, zbog navedene rute širenja ove biljne kulture, koju je prihvatila zvanična istorija.
grč – ágūros, aōros, nezreo, zelen
Iako su jedini prihvaćeni istorijski pravci zvanične etimologije latinski, grčki, sanskrit, ovo objašnjenje porekla daje veoma neubedljive rezultate.
Gurke – ogorak
nem. – Gurke, die, krastavac
Zvaničan stav nemačkih etimologa je da su nemačka plemena naučila da koriste i gaje povrće uz pomoć Rimljana, tako da većina naziva povrća potiče u današnjem nemačkom iz latinskog jezika.
Nemački naziv za krastavac je dokaz da to nije pravilo i da su nemačka plemena u svom osvajčkom prodoru na istok, od Slovena, tačnije od Srba naučili da jedu i gaje krastavac.
Nemačka reč Gurke potiče od starosrpske i sveslovenske reči ogorak, poljski ogorek, ruski огурец.
Dort lagen auch noch im letzten Jahrhundert die größten deutschen Anbaugebiete rund um Berlin, Halle, Naumburg, Quedlinburg und vor allem im Spreewald. In der Ernährung der slawischen Völker spielt die Gurke – vor allem in eingesäuerter oder gesalzener Form – bis heute eine besondere Rolle.
link
Kiseli krastavac u današnje vreme ima gotovo kultnu ulogu savremenoj nemačkoj ishrani i tradiciji. Čak se i na novogodišnje jelke stavljaju ukrasi u obliku kiselih krastavaca. Najpoznatiji kiseli krastavcu u Nemačkoj su iz oblasti Šprevald – Spreewälder Gurken, koji su brendirani i zaštićeni.
To je oblast, koja se zove i Blota – blato, močvara, odvajkada naseljena Lužičkim Srbima.
Srećom ova srpska reč je zbog upotrebne vrednosti, koja je odgovarala potrebama Nemaca dobro prošla za razliku od reči juha
Primeri upotrebe reči:
Krastavac zahteva veliku toplotu i vlažnost zemljišta. Za uspešan razvitak potrebne su velike količine vode, pošto najveći deo korenovog sistema leži u blizini površine zemlje.
Niz podataka govori da su krastavce uzgajali stari Egipćani, Grci i Rimljani. Utvrđeno je da krastavac potiče iz jugoistočnog dela Azije, iz podnožja Himalaje. Svugde u svijetu, pa tako i kod nas, krastavac je cenjeno povrće.
Tog ljeta u čitavom selu bilo je teško naći dobar krastavac. Popu su, kao za inat, rodili sve sami krupni í ukusni krastavci. Zato nije bilo nikakvo čudo što su iz popove bašte krastavci tajanstveno nestajali.
