Pretpraznično vreme najbolje primetim u okolini moje pijace. Užurbano se postavljaju neke nazovi tezge. Ima svega, pored uobičajenog cveća i donjeg veša, tu su ukrasi, raznorazne petarde ….
Ono što dugo nisam videla i što me je pomalo prijatno iznenadilo su novogodišnje čestitke. I to ne neke posebne, baš onakve kakve su bile pre 20 godina i više.
Sećam se, nekada veoma davno, kada sam bila mala, ovo je bilo doba godine, kada je svako dete znalo u koliko sati poštar dolazi u zgradu. Otvaranje sandučića je bio događaja dana. Blam je bio dobiti najmanje čestitki. Pa onda čitanje, upoređivanje, biranje najlepših.
Ne pamtim kada sam poslednji put otvorila sanduče i pronašla čestitku, mislim na pravo poštansko, ne virtualno. Ne mogu da dobijam čestitke ako ih sama ne pišem, to je tačno, ali – uvek postoji ali…
Jednostavno, volim da se setim tog osećaja, pregršta šarenih, veselih novogodišnjih čestitki. Osećaja dodira, koji pomalo nedostaje u virutalnom svetu.
Mnogo toga se promenilo, tako i treba, točak vremena ne može se vrćati unazad. Ali, ponekad, lepo je setiti se!
Je l’ da se prijavim za pravu novogodišnju čestitku?! Pa da bude tante za kukuriku. 😀
E, godinama sam ja slala čestitke i to je trajalo sve dok je prošlo nekoliko godina kako nisam dobila nijednu.
Onda sam i ja prestala da ih šaljem.
To jesu bili lepi običaji i bilo bi još lepše da i sada postoje.
Ove čestitkice koje si okačila baš mirišu na detinjstvo. 🙂
Da, lep je to osećaj! Držati čestitku u ruci, prelaziti jagodicama preko površine, osećati šare i otresati sa prstiju tragove svetlucavog “zlatnog” i “srebrnog” praha…
Ni ja ih više niti primam, niti šaljem. Ali rado mami, još starijoj gardi od mene, idem svake godine da biram. Ona još uvek ne odustaje. Jedino žalosti to što je broj čestitki koje kupujem svake godine manji 🙁
Da li bi volela bar e-card? Potrudila bih se ja da smislim nešto originalno.
Da, to je baš to. Taj osećaj na prstima srebrne i zlatne prašine, toga se sa setom sećam
Ma volim ja sve što vole mladi. Al’ za malo. Nemam ništa protiv ove “e” varijante i radujem se i tome, ali čestitka od “krvi i mesa” je nezamenljiva. 🙂
O! pa kao “skorejevicka ” u ovom vasem “svetu” srecna sam sto me do sada nisu zaobisle korpe sa prelepim cvecem,i jos lepse cestitke. Ali, tradicija me nije napustila , pa mi jos uvek pristizu i srebrne i zlatne i sjajne i raskosne –
jedina promena je u malo krivudavim slovima jer ih pisu drhtave ruke mojih ” vrsnjaka “, ali ipak jos uvek pisu,pisu…… i meni je toplo oko srca,jer i ja pisem, i jos uvek imam kome da pisem…….zar nisam jedinstvena-stizu mi cestitke sa dve strane.?????……
Comments are closed.