Srednjovekovna Srbija – popularna knjževna dela
U prethodnom tekstu sam pisala o Srbuljama, starim srpskim rukopisima kao i trgovini i novčanim sredstvima, koje je Vuk Kuradžić sticao na taj način. Naravno, kao i uvek, kada nešto nije u skladu sa nabubanom istorijom iz škola, reakcije su bile podeljene.
Ovog puta idemo malo dalje u istoriju. Cilj nam je da saznamo nešto više o tom periodu pre Vuka, vremenu koje je smo zaboravili – namerno?!!? Čitamo ga i tumačimo i u današnje vreme na osnovu smernica Bečko-berlinske škole.
Da bi sve što sledi bilo objektivno i nepristrasno koristiću se izvorom iz pomenutog centra, iz Beča.
Delo se zove: Geschicte der älteren südslawischen Litteraturen von Dr.M.Murko, Prof. an der Universität
Graz, 1908. Matija Murko, đak Miklošića, bio je slovenačkog porekla.
Delo uopšte nije naklonjeno Srbima kao narodu, više se bavi bugarskim i hrvatskim delima i književnošću, ništa novo, zar ne. Još jedna napomena, o istoj temi postoje i drugi izvori –S.Novaković, Starine; K,Jiriček, Istorija Srba, Duhovni i društveni život u doba Nemanjića…
Tema je:
Popularna literatura u doba Nemanjića – srednjovekovna Srbija
Lista bestselera – prevedena literatura
-
Letovnik
U biblioteci Rumunske akademije nauka u Bukureštu, čuva se spis pod nazivom Letovnik – link.
Letovnik je prevod na srpski jezik dela Georgija Amatrola, vizantijskog monaha, napisan oko 865 godine:
… “Kratka hronika od različitih hroničara i interpretatora, koje je sakupio i rasporedio Georgije, grešnik… Kratka hronika sastoji se od četiri knjige. Prva obrađuje svetovnu istoriju od Adama i Eve do Aleksandra Velikog, druga istoriju koju pokriva Stari zavet, treća rimsku istoriju od Julija Cezara do Konstantina Velikog, a četvrta period do piščeva doba, zaključno sa smrću cara Teofila (842), čija je udovica Teodora te godine ponovo uspostavila poštovanje ikona.“
2. Hronika Jovana Zonare
Ovo je istorijsko delo, pokriva period od nastanka sveta do vladavine Aleksija I Komnina 1118g.
Delo je nastalo u 12. veku i srpski prevod je bio veoma popularan.
Specifičnost srpskog prevoda je u tome što sadrži i dodatak sa srpskim analima.Profesor Murko daje sledeće primedbe: interesantno je da je prevodilac unosio izmene i davao neka svoja tumačenja, koja on objašnjava neznanjem samog preovdioca, a to su:
– Pleme Dačana je srpsko pleme
– Decebal je bio srpski velikaš
– Licinije, rimski car je takođe bio srpskog porekla
Postoje i dokazi da je Stefan Lazarević dao nalog da se uradi novi prevod ovog dela, s tim da se navedena dela citiraju na osnovu originala, recimo Herodot. Prema izvorima, taj posao nije završen, pošto je u to vreme već bilo teško nabavljati originalna dela
3. Nepoznato delo – ilustrovani rukopis, astronomija i geografija
Iako nije navedeno o kom delu se radi, profesor Murko navodi da je prosto neverovatno da su Srbi imali bolji uvid i saznanja o geografiji i astronomiji od Grka. Imali su saznanja, koja nisu bila pod crkvenim uticajem, a to je da je Zemlja kao jedna od planeta okrugla i navodi bogati ilustrovani rukopis kao izvor. (Nadam se da ću imati sreću da uđem u trag bar nazivu tog rukopisa, pošto se autor poziva na S.Novakovića, koji je takođe imao saznanja o tom rukopisu).
4. Bestijarnik – Physiologus
Još jedno popularno delo u srednjevekovnoj Srbiji, takoreći bestseller je bio Bestijarnik.
Originalni grčki tekst je imao između 40 i 48 poglavlja, nisu sva sačuvana i bio je prvo delo te vrste, na osnovu koga je nastala bogata srednjevekovna literatura na latinskom jeziku sa temom – priče o životinjama sa poukom ili basne.
5. Šestodnev
Georgije Pisida je autor ovog dela u stihu, posvećenog stvaranju sveta. Srpski prevod je bio u prozi.
6. Zrcalo – Dioptra
Delo kaluđera sa Svete Gore Filipa Monotropa, Monotroposa u srpskom prevodu Zrcalo, za temu je imalo odnos duše i tela.
A ovo je samo deo liste, popularne prevedene literature tog doba.
Za kraj:
Knjižnica je bilo ne samo u manastirima nego i u privatnim kućama. Pominje se, 1281, da je porodica kralja Vladislava imala čitavih 30 rukopisa. Među njima je bilo nekoliko jevanđelja u teškim kožnim koricama, okovanih u srebro s puno skulptura, a delimično ukrašenih dragim kamenjem. Udovica Uroša I, kraljica Jelena, starala oko toga da se na njenom dvoru prepisuju knjige koje je ona onda poklanjala. Jiriček Istorija Srba II, 302
