Svi koji prate lingvistiku, svejedno da li su u pitanju profesionalni ili neki drugi razlozi, imaju na raspolaganju sajtove ( sa blogovima) najpoznatijih svetskih rečnika.
To su nemački Duden link, engleski Merriam – Webster link, Oxford, zaista ih mnogo ima.
Srpski rečnici, bez obzira na respektabilna izdanja koja postoje u štampanoj formi, nisu dostupni u online varijantama.
Izuzetak je projekat Raskovnik, koji obuhvata stare srpske rečnike link .
Još uvek je u beta fazi pa se može koristiti samo direktnim unosom web adrese, za pretraživače je za sada nevidljiv.
Situacija je takva kakva je.
Kraj godine je vreme kada se sumiraju rezultati pretraga, ocenjuju trendovi, proglašavaju reči godine za pojedini jezik.
Naravno engleski je najpopularniji jezik pa su takvi izbori odlično medijski propraćeni u celom svetu pa i kod nas.
Sem toga obično se u ovom periodu i prave liste zaboravljenih reči.
To bi bila današnja tema.
Napomena: U tekstu nije reč o dijalektizmima već o rečima koje su bile u upotrebi u starosrpskom jeziku, rečima koje se nalaze u starim srpskim rukopisima i drugim dokumentima i izvorima.
Srpski rečnik porekla reči i izaza nije mnogo obiman, cca. 500 unosa do sada.
Pogledaj: rečnik
Da pristupimo svetskom trendu, ne vidim zašto ne bi mogli, pa da se podsetimo koje su to stare srpske reči koje su danas uglavnom zaboravljene.
Stare srpske zaboravljene reči
Izbor napravljen iz obrađenih jednica u online projektu Srpski rečnik porekla i značenja reči izraza
-
Milo, rukomije
Prva stavka sadrži 2 reči, tematski veoma bliske.
-
Milo – sapun
Reč milo se često nailazi u starim srpskim tekstovima.
Može se pronaći i kod Vuka u Rečniku: milo – cijeđ
Sapun je reč stranog porekla koja je jako kasno ušla u naš jezik.
Milo, *mydlo, od glagola miti, mijem – praslovenski мыть
Taj stari srpski i praslovenski glagol je sačuvan u reči umivati.
-
Rukomije – umivaonik
Reč se koristila u 19 veku.
Posle užine se umivaju. Pri umivanju nevjesta drži maramu te svakoga, pošto se otare, u ruku poljubi, a on turi u rukomiju po kakav novac, kao: dukat, talijer ili tri cvancike.
-
Skorup
Možemo li i dan danas da zamislimo jelovnik bez skorupa, omiljenog srpskog specijaliteta.
Bilo da je mlad ili star, svi ga volimo.
Samo što smo zaboravili da se skorup pravi od mleka, kada se skuva pa se skori, uhvati se kora i nastane
kajmak – turcizam
Jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope. Nar.prip. vuk. 101.
Pročitaj: Stari srpski nazivi – 12 meseci
-
Inokosan
Inokosan je reč koja se zaista više ne upotrebljava. Svoj kratak uzlet i povratak u srpski jezik je imala tokom perioda samoupravnog socijalizma u prošlom veku.
Tada je bilo potrebno da se uklone kapitalistički elementi čak i u jeziku pa je stvoren pojam:
Inokosni poslovodni organ umesto – direktor.
Posle tog perioda opet je otišla u zaborav.
Inoskosan:
- sam
- u naše vreme osobito o čoveku koji živi u kući samo sa ženom i decom a ne u zadruzi; Vuk Karadžić
praslov. –*inokostьnъ; *inokъ – usmaljenik, monah pustinjak
Inokosna kuća, prazna pećina.
-
Vazda – uvek
Reč vazda se veoma retko upotrebljava a to je zaista stara srpska reč.
vas(sav) + dan
-
Kvasnik
kvasnik – pijanac
Grupa starosrpskih i praslovenskih reči; kvasiti, kvas(ac) je dobro osvedočena u izvorima.
Reč koju se nalazi u starim tekstovima pisanim crkvenoslovenskim jezikom, vidi Daničić, Rečnik.
