San pravednika, koji mi sa godinama, sve teže dolazi u pohode, bi prekinut, noćas, znate i sami oko 2h. Pošto živim na četvrtom spratu a na zgradi se trenutno radi fasada, skele su pričvršćene sa spoljne strane, kakokofonija zvukova je bila veoma bogata. I literatura je bila zastupljena, pošto je moja draga polica od poda do plafona, popunjena knjigama, vodolijski natrpana i pretrpana, otplesala svoj mistični ples, otrgnuta od sna, kao i gazdarica. Ostatak nameštaja, ne toliko romantičan, da bi bio pomenut, uklopio se u iskonosku simfoniju, vođen dirigentskom palicom probuđene Gee.
Zvuči kao da je bio neki happening, performance. Tužno je to, koliko smo krhki i nevažni, a s druge strane, toliko sujetni u svojoj zamišljenoj i izmišljenoj ulozi gospodara života i smrti, gospodara ovog malenog, plavog kamička u beskrajnom svemiru.
Pomenula sam već, da sam odrasla u porodici geologa, tj. tata mi je sa svojom užom specijalnošću vrlo blizak proučavanju zemljotresa na ovim našim prostorima. Tačnije, geotektonskih ploča, pošto su one važne, presudne za zemljotrese, njihovu jačinu. I zašto je to važno. Pa, zato što sam prošla svu realno moguću obuku i pripremu, kada su zemljotresi u pitanju, pa je panika svedena na minimum. U prevodu, ni najava cunamija me ne bi podigla iz kreveta.
Sjajan američki geološki sajt, gde se svašta može naći, recimo mapa, koja u bojama predstavlja naše prostore kao i opasnost od zemljotresa.
Eto, ko želi može da prouči i da se uveri, da se ne nalazimo na nekom baš preterano trustnom području, sem dela Zapadne Srbije, koji se obično i trese. Mada, kada se pogleda, recimo Skoplje, ono je na prilično solidnoj poziciji prema ovoj mapi, a pokošeno je razornim zemljotresom 1963 godine.
Dakle poenta priče, da li zemljotres može da se predvidi. Odgovor, ne može.
Naravno, ovo se odnosi na naučne metode, ostaju otvorena sva predviđanja proizašla iz direktne komunikacije sa onostranim glasnicima.
Šta nam je činiti.
Najpre, bez panike. Koliko sam informisana u Beogradu je povređen jedan mladić – razlog panika.
Nažalost ljudi su poginuli i to je ono što je strašno. Da li je to moglo da se izbegne, verovatno da u ovoj zemlji ima reda, znalo bi se kako se grade kuće, morali bi da se poštuju propisi i ne bi padale betonske ploče.
Facebook je, hvala na pitanju dobro, iz sve snage je radila novoosnovana grupa – ‘Svi mi koji smo osetili zemljotres i bili na Fejsbuku u tom trenutku, obavezno da postavimo status. Moramo da saznamo ko i gde je prvi osetio”.
A šta je poenta, zašto ja ovo sve pišem.
Pa zbog Artura Klarka, naravno, (uvod mi je stvarno …)!
Artur Klark je bio pre svega osoba od nauke. Svoju SF imaginaciju je strogo kontrolisao i usmeravo tako da bude naučna zasnovana. Postoje brojne teme, koje je on načeo u svojim delima i koje su predmet naučnih istraživanja. Predviđanja između ostalog se odnose i na mogućnost naučnog predviđanja i otklanjanja uzroka zemljotresa.
Kako bi to bilo, kad bi bilo moguće da se zemljotresi na mestima, gde se tektonske ploče doduruju, delovanjem nuklerne energije, preduhitre.
Roman se zove “Okidač”, prepruka!
Ja sam bila budna kad se zatreslo, taman kliknula “publish” 🙂 Skroz zanimljiva preporuka, biću slobodna da je podelim s twitter drugarima, tamo se ceo dan priča o zemljotresu.
Obožavam tvoje uvode! Hvala na preporuci 🙂
Da, na žalost, ovako užasnim povodom, gde su izgubljena 2 ljudska života, još jedna preporuka za odličnu knjigu. Mene mnogo iritira sve što sam do sada pogledala na televiziji u vezi sa zemljotresom. Kako se marketinški iskorišćava ljudska intimna patnja u teškim trenucima i forsira do iznemoglosti plebsa koji zvera u TV kutije i kako političari (premijer) ide da skuplja poene. Dovoljno je bio glup, ko što i jeste glup, da izjavi da njegova poseta nije SAMO marketinška. Tj. ipak je marketinška.
@ Valentina, sudbina je čudo, a tebe je izgleda usud predodredio da drmaš i treseš svojim delima, samo napred.
@ Emo, sad sam se raznežila, onako skroz 🙂
@Marketing je sve, početak i kraj u današnje vreme, šta da se radi. nadam se da će se neko nekad prizvati pameti i početi da sprovodi propise, kada je gradnja u pitanju i tako sačuvati dragocene ljudske života.
Da, ti zemljotresi..ne volim ih.
Milko, niko ih ne voli, ali tu su deo života.
Evo i mene sa zakasnjenjem 😉
Ovde u Novom Sadu mi smo jedva osetili iako se nas stan takodje nalazi na 4. spratu. Nista se nije ljuljalo, cak sam mislila da tripujem blago ljuljuskanje na kaucu,zbog umora … bila sam budna (sova, nocna ptica:) Cak je i nas pas Gea sve to lepo prespavala (toliko o tome da psi mogu da predvide pomeranje tla).
Na sajmu sam mome decku kupila onu poslednju Klarkovu knjigu. Iako ga imamo dosta ovu o zemljotresima ipak nemamo … pomenucu je dragom 🙂
PS A sto bih volela da vidim tu tvoju policu … pravi sam knjizevni voajer 😉
Gradiva, dobro je što nisi osetila zemljotres, nije to neki događaj, koji sebi čovek treba da priušti.
Šta si sve kupila na sajmu, valjda ćeš nas obavetiti :-).
Moja polica sa knjigama, ah, pa nije baš onakva, kakvu bih želela (recimo, pola knjiga je kod mame i tate, imaju više mesta), ali ima svašta, čuvam ja i dečije knjige, ima stripova, SF-a a naročito sam ponosna na svoj komplet Duden rečnika u 10 knjiga. Možda jednom posvetim post mojoj polici, koja se tako hrabro držala, za vreme zemljotresa.
Inače, čula sam i od drugih, koji imaju pse ili mačke, da se ovoh puta životinje nisu uznemirile, što je krajnje neobično? Odrodile se i one od majke Zemlje, kao i ljudi.
Pa volela bih da citam takav post 🙂 Kada prelistavam Glorije buduce svekrve redovno sam najvise zainteresovana za onaj deo o stanovima i kucama i onda tako okrecem i pokusavam da skontam sta im je na policama. Sto bi se reklo ZASU 😉
Na sajmu ove godine niti sam bila mnogo inspirisana niti sam imala dovoljan budzet. Jos nisam ni mogla da odem na moj omiljeni prvi dan pa me je nervirala guzva. Fascinirana sam potpuno redovima koji su se stvarali kod Isidore Bjelice i M.B.Mojsilovic. Jedna devojka se zapravo fotografisala pored onog ogromantnog panoa Habjanovic-Djurovicke. I tako. Ali ipak ga i dalje volim, taj sajam 🙂 Na kraju sam kupila malo knjiga : Prusta (o Molijeru i jos nekima), Isidoru Sekulic – Hroniku palanackog groblja (inace 780 sada 390 d. kod Stilosa), Slikarevo pero (pisma Urosa Predica), Direra (putovanje u Veneciju i po Nizozemlju, putopis, recimo, koji je pisao)kod Sluzbenog glasnika i tog Klarka na poklon dragom … eto toliko samo. Prosle godine sam dovukla jedno tri puta vise 🙁
Uprkos svim tim čudnim, blago rečeno, dešavanjima i gužvi i ja volim sajam knjiga. Kada sam ja bila, bio je red kod Habijanovićke za potpisivanje knjiga.
Kupila si interesnatne knjige. Što se budžeta tiče, pa on nikada nije dovoljan, zar ne?
Comments are closed.