Obedska bara nalazi se u jugoistočnom Sremu između naselja Kupinovo, Obrež, Grabovci i reke Save, svega 40km zapadno od Beograda.
Uže područje Obedske bare čini korito takozvana „Potkovica“ i viši deo terena kupinske grede takozvano „Kopito“. Specijalni rezervat prirode se prostire na površini od 9820 hektara, a zaštitna zona na 19 611 hektara.
Poreklo reči:
praslovenski – *obed
odnosno
*ob- + *ved- (voda) = zemljište opkoljeno vodom
Praslovenska leksima u etimološkom rečniku srpskohrvatskog jezika, M. Bjeletić, s. 243
Početkom 16 v. (verovatno posle 1501 g.) nedaleko od srenjovekovnog grada Kupinika, osnovan je manastir Obeda. Poznat je po tome što se u njemu 1509 g. zamonašila Angelina Branković. Danas ovaj manastir više ne postoji, a na njega podseća samo obližnji hidronim Obedska bara, u naučnom svetu poznat kao poslednji ostatak evropske prašume.
Toponimi nastali od iste osnove:
Obed, selo u okolini Zagreba
Obed, leva pritoka Kupe
Obida, poluostrvo na Skadarskom jezeru
Poreklo imena naših manastira, Velimir Mihailović, Južnoslovenski filolog, knjiga 30, s.439
Pročitaj: kako je nastala reč – fijaker
Primeri upotrebe:
Познате орнитолошке станице у нашој земљи су : Обедска бара у Срему, Лудошко језеро и црна бара у Бачкој, Хутовско блато удоњој Неретви, Крапје ђол у Славонији, Скадарско језеро, Дојранско језеро и Пелагонијске мочваре.
У оквиру ове еколошке мреже на територији Србије евидентирано је девет природних добара, међу којима специјални резервати природе Засавица, Обедска бара, моровићко- босутске шуме и предео изузетних одлика Велико ратно острво.
Поред корита Саве налази се више бара, њених мртваја, од којих су најпознатије Обедска бара, Велика бара, Бољевачке баре, Фенечка бара и др .
