Kosovo, Novo Brdo – centar sveta u srednjem veku
Sa svih strana se predstavnici i zagovornici srpske autohtone škole istorije i lingvistike napadaju kao amateri, diletanti, sektaši, četnici,… da ne nabrajam dalje.
Pritisak te vrste stiže kako iz okruženja, geografski razmatrano, tako još i više od domaće „akademske elite“.
Iako je dobro poznato i dokumentovano mnogo toga što osporava osnovne istorijske i lingvističke postulate bečko-berlinske škole istorije a i lingvistike (ne zaboravite da je lingvistika kao nauka definisana, možemo reći nastala na nemačkom govornom području) naša zvanična nauka je tu gde je, već drugi vek, nije se pomerila ni za pedalj.
Falsifikati, nametnuti pogrešni geografski nazivi, etimologija zasnovana na nacionalnim pretenzijma i mnogo toga (da ne nabrajam) što je apsolutno priznato u nauci širom sveta i dalje se kod nas ne prihvata i ne istražuje. Neka ovo bude mali uvod za temu ovog teksta:
Poreklo reči novac
Ako malo razmotirmo stanje stavari u nauci o poreklu reči – etimologiji, činjenica je sledeća: ne postoji ni jedan jedini, zvanični, sveobuhvatni rečnik porekla reči srpskog jezika.
Zaista ima sjajnih radova pojedinaca, koji pokrivaju tu temu. To ne umanjuje bruku i sramotu zvanične srpske lingvistike, odnosno etimologije i naše države.
To je suviše tužna i duga priča, ovde je samo pominjem u svrhu daljeg teksta, potpuno svesna svih negativnih komentara ili opaski, koje moja prethodna izjava može da izazove.
Elem, ako želimo da ozbiljno i metodološki ispravno proučimo poreklo neke reči, potrebno je da razmotrimo šta postojeći rečnici imaju da kažu za tu odrednicu.
Na prvom koraku prepreka na kojoj moramo da se sapletemo: Na raspolaganju imamo hrvatsko srpski etimološki rečnik P.Skoka i Novi hrvatski etimološki rečnik A.Gluhak.
Tu je i online hrvatski rečnik, koji obrađuje i etimologiju. Profesor Loma, koji zajedno sa saradnicima predvodi srpsku etimogiju vredno radi i obaveštava naučnu zajednicu o tome a, koliko je meni poznato, mnogo je udaljen od slova n.
Jasna- Vlajić Popović je saradnik na tom projektu, a njen rad na temu porekla reči novac možete naći na ovom linku.
Kosovo – geopolitički položaj u srednjem veku
I tako dok ta tužna priča o zvaničnoj srpskoj etimologiji ide nekim svojim, sopstvenim putem, ja vas vodim na Kosovo, tačnije Novo Brdo i to pomoću knjige Vizantija, Balkan Evropa, Boško I. Bojović.
Svi istorijski podaci, koje ću navesti su iz pomenute knjige, odeljak: Od tržišne ekonomije do državnog monopola. – tumačenja i razmišljnja su moja. Citati i podaci iz knjige će biti naznačeni italik opcijom
Da li je Kosovo centar sveta, kao što ističu tzv.srpski nacionalsiti?
Središnji deo Balkana imao je suštinsko mesto u tom geopolitičkom ulogu, i to ne samo usled svog geografskog položaja, na glavnom putu osmanlijske ekspanzije, već naročito zbog svog ekonomskog i finansijskog značaja, koji se na prvom mestu duguje bogatstvu njegovih rudnih izvorišta i značaju njihovog izvoza ka Italiji. Srebro, beli metal, koji je obeležio čitavu ekonomiju srednjeg veka, najvažniji izvozni proizvod, čija su nalazišta ekspolatisana u većini brojnih rudnika u Srbiji, zauzima prvorazredno mesto u XV veku. Str. 159
Tema je izuzetno bitna i u navedenom poglavlju pomenute knjige postoji toliko važnih istorijskih podataka, koje sa teškom mukom izostavljam da ne bih skrenula sa teme – poreklo reči novac u srpskom jeziku.
Plemeniti metal, koji je izvozio Dubrovnik bio je klasifikovan u više kategorija: Aregnto plick (grubo), retko u dubrovačkim dokumentima; argento bianco, argento fimo(mundum) i argento di glama…. drugim rečima zlatonosno srebro iz Brskova, Novog brda i Janjeva, koje sadrži manji ili veći procenat zlata (s prosečnom vrednošću između 20% i 25%). Str163
Procene koje se odnose na proizvodnju srebra u Srbiji kreću se između 11.500 kg i 25.000 kg godišnje.
Prva procena je uspostavljena na osnovu godišnjih prihoda despota Srbije, proiteklih iz dva tada najvažnija rudarska centra, Novog Brda i Srebrenice. Str 169
(napomena u fusnoti da je Novo Brdo jedini veliki proizvođač glame u to vreme; glama je zlatonosno srero).
Mala digresija – kliknite na ovaj link i pročitajte članak u Novostima – Svetog Nikolu čuva kovčeg od srpskog srebra i zlata
Hroničar Mehmeda II, Kritobulos iz Imbrosa, objašnjavajući razloge, koji su 1455. naveli sultana da osvoji veliki deo Srbije, navodi da je, osim političkih, strategijskih i finansijskih motiva „bio privučen njenim bogatstvom“ navodeći kao razlog to da su u Srbiji „zlato i srebro obilniji i boljeg kvaliteta nego u Indiji“.
str 170 fusnota 63 –J.Radonić, Kritovul, vizantijski istorik XV veka.
Mislim da je ovo sasvim dovoljno činjenica da sagledamo nastajanje jedne zaista jedinstvene reči u srpskom jeziku a to je novac.
Postoje 2 proverena puta, koje detektivi koriste kada pokušaju da otkriju ko je ubica ili izvršilac zločina.
Prvi – Cherchez la femme, ostavićemo Homeru, pripadnice ženskog pola nisu baš mnogo pitane niti imale neku bitnu ulogu u tom periodu naše istorije.
Ostaje nam da sledimo trag novca. I to smo nadam se zajedno, uspešno odradili u ovom tekstu.
Ustanovili smo odakle potiče najvažniji trgovinski artikal u Evropi srednjeg veka.
Zlato dobija svoj primat kasnije u istoriji. A srebro i glama sa Kosova, preko Dubrovnika i Venecije su izuzetno važan artikal u srednjem veku.
I da, na neki način, Novo Brdo jeste strateški važno mesto, ako ne i centar sveta za gramzive i nezasite poluge moći iz tog perioda.
Novac – kako je nastala reč
Pa da se vratimo na reč novac.
To nije praslovenska reč.
Nov, nova, novo jeste i praslovenska i sveslovenska reč i ima veze sa rečju novac.
Makedonski i bugarski se novac kaže pari, poljski pieniądze, češki peníze; floky a ruski деньги
Pa otkud nama ta jedinstvena reč. Da li ćemo prihvatiti da je novac nastao iz kombinacije novi p(j)enez, kako je to navedeno u svim relevantnim etimološkim rečnicima – iscrpne podatke o tome imate u linkovanom radu o poreklu novca.
Penez je iskvaren izgovor nemački reči Pfennig (inače ne postoji u nemačkom jeziku objašnjenje za nastanak ove reči, koja se odnosila na srbrene novčiće). Kao što se stariji sećaju iz doba deda Avramove reforme i inflacije, postojao je stari dinar pa novi dinar. Tako se objašnjava i nastanak reči novac. Prvo je bio stari penez pa se pojavio novi penez.
Otpao je penez a ostalo je novi , koji se razvio u imenicu novac!?!
Setite se početka teksta, gde su navedeni svi važni etimološki rečnici i gde su oni pisani. Da li je zaista jedini izvor nastajanja reči u srpskom jeziku preuzimanje iz nemačkog, latinskog, grčkog, turskog ….
Ili ćemo hrabro razmotriti mogućnost koju nagoveštava ali ne prihvata Jasna – Vlajić Popović u navedenom radu a i razmatra je i P.Skok u svom rečniku, ali ne prihvata? Ja ću biti dovoljno hrabra da tvrdim sledeće:
Reč novac je nastala od pojma Novobrdac, oznake za srebrni novac, koji se kovao u Novom Brdu.
A vi, da li ste dovoljno hrabri da se složite sa tom tvrdnjom?
Dodatak
Spisak osvajčkih pohoda Mehmeda II, ne postoji stranica na srpskom; pogledajte stavku broj 3, da li je to istorija koja se uči u našim školma – link
Kada je Novo Brdo bilo veće od Londona link
O srednjevekovnim čašama Srbije kao simbolima ugleda i bogatstva link
