Jovana se baš unervozila.
To je bilo jako glupo. Ništa novo, ništa nepoznato, niti nešto što ona sama nije odlučila da uradi. Ali ipak! Frka!
– Šta ti je ljubavi! Hodaš ko tigar u kavezu, tigrica mislim. Grrrrr! Ajde sedi već jednom. Ima još vremena. Pa, tek je podne. Dođi kod Goksija u krevet . Znam šta će ti prijati. Izmasiraću ti stopala, a, šta kažeš, ajde, ajde, vidim ti osmeh, ne pretvaraj se! Tako lepo, lezi, opusti se, daj Goksiju tu tvoju prelepu nožicu, sad će Goksi da ubode sve čakre, mantre i ostale bocke. Masaža je zakon!
Goran, Goksi. Legenda.
Cimeri su već par godina. Ne zna šta bi radila bez njega, ponekad. Ako je na neki ludi, perverzni način u Bakiju tražila figuru oca, onda je Goksi svakako, predstavljao figuru majke u njenom životu. Brižan, nežan, mio, bio je Jovani rame za plakanje, najbolja drugarica, kućna pomoćnica, kuvarica ….
Dok je još pokušavala da studira, posle brojnih pokušaja na raznim fakultetima za marketing, komunikologiju, žurnalistiku …., kada je shvatila da neće do kraja pročitati ni raspored predavanja a kamoli neku knjigu, odlučila je da posluša Bakijev savet. Baki je predložio Jovani da nađe nešto konkretno, gde nema baš mnogo teorije, više prakse. I tako je upisala Akademiju za stilistiku i kozmetologiju. Prava stvar, mislila je tada. To je ono što je zanima, kozmetika, stilovi u modi i tako to. Akademiju je držao Žan, čuveni beogradski stilista.
Žanova zvezda je počela da sija krajem devedesetih. Razne su priče ispredane, ko je njega lansirao.
Svejedno, postao je zvanični stilista najpre jedne poznate familije iz džet-seta, zatim je preuzeo da stilski dotera jednu prestižnu televiziju i posle toga svi putevi su se otvorili za Žana. A on je to znao da iskoristi. Svuda ga je bilo, pevačice, voditelji, prezenterke, glumci i glumice, političari i ostali džet-seteri nisu mogli da zamisle važan dogadjaj u svom životu a da im pre toga Žan ne odradi stajling.
Između ostalog, otvorio je i Akademiju. I nije svako mogao da je upiše. Napravio je Žan od toga pravi stilski performans. Prijemni je bio prezentacija ličnosti polaznika. Kad pomisli na to Jovani se digne kosa na glavi. Svi su se guzili, trtili, hodali, pozirali, čepili se. A Žan je sa svojom ekipom merkao i birao. I kad ispuni svoju kvotu potrebnog mesa za trošenje i objavi ko je primljen, e onda tek nastane prava zabava za Žana. Iako je samo sutdiranje po godini koštalo 3.000 eurića, kandidati koji nisu primljeni, u očaju, počinju da šalju svoje finansijere kod Žana. I Žan svakoga primi, lepo srdačno. Bez obzira ko je u pitanju, mama, tata, sponzor. Za svakog ima priču. Te dete je talentovano, ali…. nedostaje mu iskra, sjaj, ambicija, tandara, mandara…. A on ima program, nivo Akademije, koji mora da štiti. Ali ako baš finansijer navali, pa dobro, Žan prizna da je on dušica, da ne može da odbije takvu usresređenost, takvu rešenost. Ali, za dobrobit deteta, tu će morati da se uloži ekstra trud, dodatni rad, a to košta, moraće da obezbedi personalnog trenera….. Počinje cenjkanje, nekad se postigne dupla a ponekad 3 puta veća školarina.
I Jovana i Goksi su prošli prijemni bez problema. I bili su u istoj grupi, kada je počela godina. Kako su tada mislili da su face, za razliku od pacera, koji nisu prošli, nego su u stratu bili odvojeni u posebne grupe sa tzv.personalnim trenerima. By the way, ti treneri su listom bile ili histerične anoreksičarke ili nabildovani balvani, bivši uspešni polaznici Akademije, koji su se služili širokom lepezom iživljavanja i ponižavanja, mlađanih im štičenika.
Jovaninu i Goksijevu grupu je vodio lično Žan. Vauuu! Nisu mogli da veruju. Oni su kao najviše obećavali, rečeno im je, baš su se iskazali u svojoj prezentaciji…
I tako je krenulo. Personal Styling for Men and Women, Group Styling – Corporate & Parties, Styling Events,……, trudio se Žan da prati svetske trendove, nije tu moglo ništa da se zameri. Imao je svoje ljude, koji su po Parizu, Londonu, Rimu završavali kurseve tog tipa I onda pripremali dobijeni material za Žanovu akademiju.
Samo,……
Jovani je film pukao posle nekoliko meseci.
Pripremali su prvi Corporate Party za jednu uspešnu firmu. Radilo se danonoćno. I onda je Žan počeo da ih proziva jedno po jedno na konsultacije u svoj kabinet. Ko god je završio konsultaciju, izlazio je bledunjav, ćutljiv . Došao je red na Jovanu. Nije ona baš bila plašljiva a i čega da se plaši. Da će Žan da je spopadne, bože moj. Nije bila sigurna da li bi mu dozvolila, nekako je bio kao tetkica, videće.
Izašla je posle 10 minuta, mrtva hladna, pokupila stvari, poslala Goksiju poljubac i završila sa studiranjem zauvek.
Kasnije, kada je Goksi uplakan došao kod nje, razmenili su iskustva. Corporate Styling je podrazumevao grupnjak, koji se za odabrane zvanice održavao u vili jednog lokalnog moćnika, nakon zvaničnog dela za javnost. A odabrane zvanice su bile i muške i ženske, raznoraznih sklonosti i afiniteta, što se seksa tiče. Naravno, Žan im je objasnio , koliko je to važno za njihov budući biznis, da se tako stiču kontakti, klijneti…. To jest, počeo da objašnjava Jovani, kada je ona ustala I odvalila mu šamarčinu iz sve snage.
– Pičko jedna bolesna, da ti plaćam da me nameštaš, da se nosiš u pičku materinu….
Goksi je odslušao do kraja. I pošto je Žan bio nervozan zbog Jovaninog ispada, morao je i da mu popuši.
Tako je Goksi ušao u Žanovu šemu. I dan danas radi za njega, doduše počeo je da stiče ime kao stilista i glavni Žanov asistent. Jovana nije zamerala Goksiju što je ušao u Žanovu perverznu šemu. Uostalom, ko je ona da bilo kome nešto zamera. Da sudi ili prosuđuje nečije postupke, nije bio njen stil. Goksi je doneo odluku, nije mali i to je to, gotova stvar za nju. Ostali su u kontaktu u početku, kad je Jovana napustila akademiju. Kasnije, nakon par katastrofa od pokušaja da nađe cimerku – Jovana je odrasla u punoj kući, ježila se samoće – Goksi je predložio da joj on bude cimerka i eto, vremenom su se tako uhodali, da Jovana nije mogla da zamisli svakodnevni život bez Goksija.
– Ajde, ljubavi, probudi se! Vidiš kako si se opustila i zadremala. Zove Bata, javi se. – trgao je iz dremeža Goksi.
Moram da te hvalim na sva usta. Zaista vrlo duhovito i sa dobrom žaokom portretisani likovi koji me neodoljivo podsećaju na delove naše (nekadašnje) stvarnosti. Znam da nije tema, ali nekako me Goksi podseća na “moju desnu ruku”, što je, svidelo se to nama ili ne, vrlo popularno prethodnih nedelja međ’ omlatinom. A “ufur” i “profur” na razne belosvetske akademije si sjajno opisala. Tapš, tapš, tapš! 🙂
‘Oćemo li da štampamo ovo? Već te vidim kod Le-e Kiš…
Nemoj da me hvališ, ajde malo tvoje britke kritike. Doduše, prija! Nadam se da bar malo zabaviš sa mojim junacima. Planiram još neke, meni drage likove da ubacim, nadam se da će ti se dopasti.
Nego šta da štampamo! Oću kod Lee Kiš! Moram prvo da svratim kod Žana da mi uradi stajling i da me (re)montira i ondak sam spremna!
Dobrodošao ti meni i nadam se da su te malo razonodili moji junaci!
Da ne pomisliš da sam se predomislio za štampanje (ponuda stoji), ali mislim da bi ovo još efektnije bilo kao scenario. Ima tu neku “filmičnu” dimenziju… Naravno moramo da sačekamo kraj. Ja glasam za hepi-end! (valjda zato što ne mogu da ga zamislim – osim ako kao hepi-end ne smatraš pisca koji gostuje u istoj TV emisiji, zajedno sa “likovima” o kojima je pisao?)
Eto, sad sam ti se umešao u roman… Izvini, bilo je NAMERNO!
Sad sam zbunjena. A je li to stvarno prava ponuda. Ono papir, pa štampa, pa miris knjige i tako to. Vauu! Ti se to šališ, zar ne!
By the way, ja imam skicu, tj kostur, što se tiče likova i događanja i naravno znam šta će biti na kraju sa njima, ali neću da kažem. Pisanje epizoda, ide usput, kad imam vremena. A sve primedbe su dobrodošle!
Što da se šalim? Doduše, neki SPONZOR nebi bio na odmet (sad se šalim) ali verujem da bi takva knjiga imala dosta publike. Poznajem neke ljude koji se profesionalno bave izdavaštvom (za razliku od mene, ja se samo bavim štampom)- najmanje što mogu je da im prosledim tekst kad bude gotov… Kod većine knjiga najveći problem je kako ih “izreklamirati”, a mislim da ti nećeš imati taj problem…
Sponzora nema, istrošili se na Jovanu, Batu i kompaniju.!!!!
Šta da ti kažem Miodraže, sem da mi prijaju tvoji kometari i pohvale. Za ostalo stvarno ne znam. Kako ti kažeš, poštujem. Ja mogu samo da se potrudim da malo češće pišem u nadi da će i nastavci biti uspešni. Doduše, moram da ti priznam da sam stvarno uz komentare, dobila i neke mailove podrške da nastavim sa pisanjem započete sage. Meni je to do sada bila relaksacija a sad već počinjem da oosećam neku odgovornost. U svakom slučaju hvala ti!
Sjajno,vidim ja da ti imaš materijala za odličan roman,samo tako nastavi!
Hvala na podršci!
Comments are closed.