Purpurna rapsodija – priča o Bati 5

Bata je probudio Marka.
– Ajde, budi se, stigli smo! Gde hoćeš da te ostavim, moram da jurim, kasnim, vozim Jovanu kod lekara.
– Zabole me više, šta ti moraš sa tom tvojom fuficom, – brecnuo se Marko.
– Koji ti je, što si sav nadrkan! I rekao sam ti milion puta, meni pljuj koliko hoćeš, ali ne diraj mi Jovanu!
– E, ne mogu bre više da te slušam . Vozi me do firme.
Bata je ostavio Marka ispred firme i nagazaio na gas. Jovana ga već čeka, kasni.
– Ajde mala uleći, stižemo na vreme i nemoj da mi duvaš tu, stvarno nisam mogao ranije.
Jovana je tresnula vratima i besno ga pogledala. Samo za trenutak, njeno lepo lice je imalo pogled serijskog ubice usresređenog na metu, koja se ne sme promašiti.

. A onda, lice joj je ozario osmeh. Nagnula se i poljubila Batu, nežno ga dodirujući po obrazu.
– Batice, mili , tako sam nervozna kada te nema pored mene. A i frka mi je, znam šta me čeka i koliko će da boli. Tu si sada, već mi je bolje.
– Mila, znaš da sam tu za tebe, uvek! Već sam rekao u firmi da uzimam nedelju dana slobodno.
Nećeš biti sama ni trenutak. Ajde da to obavimo.
Ispred klinike su stigli tačno u 16h.
Nova zgrada, sva u staklu i mermeru, blještala je na popodnevnom suncu.
Zazvonili su. Vrata su naravno bila zaključana.
– Izvolite – začuo se metalni glas interfona.
– Imamo zakazano kod doktora P…………….ć-a za 16 h.
Bzzzzzzzzzzzzz. Vrata su se otvorila.
Ušli su u neku vrstu čekaonice. Ispeglana Barbika sa diskretnim osmehom na svojim napumumpanim usnama im je išla u susret.
– Dobar dan! Ja sam sestra Nevena. Doktor Vas očekuje. Molim Vas pođite za mnom.
Bati se zavrtelo u glavi. Prostorija je bila tako psihodelična.Nameštaj, zidovi, podovi, plafoni, sve je bilo belo i blještavo. Tepih i lampe i ostali detalji su bili ljubičasti.
– Da nije onaj tvoj Žan umešao prste u ovaj ljubičasti stajling? – upitao je Bata Jovanu
– Purpurna! – dobacila je Barbika
– Molim? – trgao se Bata
– Purpurna kažem, ovo je purpurna rapsodija, nikako ljubičasta. Ljubičasta boja je drugačija, hladnija. Ovo je purpurna, vidite kako je topla boja, a stajling kompletnog imidža naše klinike, uključujući i ovu prostoriju, rezultat je rada poznate agencije „Ambijentalna fantazija“. –otcvrkutala je Barbika.
– Evo, izvolite, ovo je doktorova ordinacija. Diskretno je zakucala i otvorila vrata.
Prvo je ušla Jovana a za njom Bata. I odmah je zastao. Nije on bio od juče, svačega se nagledao u životu, ali ovo nije očekivao.
Ordinacija, nije bila mnogo velika. Levo se nalazio krevet, verovatno za preglede. Prostorijom je dominirao ogromni beli pisaći sto. Na sredini stola je bio lap-top, po kome je doktor nešto kuckao, pored njega telefon i …. Bata nije znao gde da gleda. Svuda po stolu su bili poređani silikoni, implantati, kako li se već, zovu, raznih oblika i veličina i iako su bili uglavnom providni, različitih boja. Bilo ih je na desetine.
– Dobar dan, ja sam doktor P…………..ć, izvolite sedite, smestite se, pa da malo popričamo.
Osetio je kako ga je Jovana povukla za sobom. Seli su u kožne bele fotelje sa purpurnim jastucima, naravno.
– E pa Jovana, je li tako, da čujemo šta Vas, muči, ako Vas nešto muči uopšte, ha,ha. Mi volimo da kažemo da sve muke ostaju kod nas a da naši pacijenti preporođeni kreću u novi život.
Doktor je vladao situacijom. Preplanulog tena, brada 2-3 dana stara, beli blještavi zubi, kosa samo malo duža, svetle oči. Privlačan nema šta, mislio je Bata. Da li je i sebe doterao?
– Evo da počnem, valjda ispočetka, – krenula je Jovana. Prva operacija je bila pre otprilike 5 godina. Ne mogu da kažem da sam baš bila nešto preterano zadovoljna. Mislim, grudi su mi imale lep oblik i veličinu, ali nekako su se osćele pod prstima, pa čak i primećivale ivice silikona. Međutim, pre jedno par meseci počela je i koža na nekim mestima da se bora, brčka, šta ja znam nešto se dešava.
– Da Vam kažem odmah da ste došli na vreme. Pet godina je neko optimalno vreme, kada treba zameniti implantate. Doduše, kvalitet onih, koji su se ugrađivali pre 5 godina i ovih danas se ne mogu porediti. Ali da ne pričam napamet, ajte prvo da Vas pregledam, pa ćemo se onda dogovoriti. Ako bi gospodin hteo da sačeka….
– A, ne . Bata ostaje. Izričito sam objasnila, kada sam zakazivala da Bata mora da bude u svakom trenutku sa mnom!
– Pa nećemo ga valjda voditi i na operaciju.
– Želim da bude uz mene dok me ne uspavate, posle ne mora. Rečeno mi je da je to moguće uz doplatu.
– Ako ste se tako dogovorili sa koleginicom, nema problema, skinite se i lezite da Vas pregledam.
– Izvinite, doktore, da Vas pitam nešto – upao je Bata. A da li smem da ih pipnem?
– Mislite na silikone, pa naravno, slobodno ih uzmite u ruku, doživite taj osećaj. Vidite kako su fleksibilni, osetite veličinu, posle ću Vam objasniti sve što Vas interesuje.
I tako je Bata krenuo u pipkanje i ispipavanje silikona, dok je doktor pipkao i ispipavao Jovanine grudi.
……………….

silicone-implant
– Evo, ovako stoje stvari, obucite se sedite da se dogovorimo. Ovi implantati moraju napolje, to ste i sami primetili, izgubili su elastičnost. Ja Vam predlažem da idemo, evo na ovu vrstu silikona sa gelom, odličnog su kvaliteta. Osim toga, uz vašu građu, pošto ste izuzetno vitki, ja sam više za ove anatomske a ne okrugle, kada je oblik u pitanju. Recite mi kada je veličina u pitanju da li tu hoćete nešto da menjate?
– Razmišljala sam da možda budu malko manje, imam bolove u leđima a i ponekad mi smetaju.
– Slažem se. Ja bih da idemo na 425 cc. To je idealna veličina za Vašu visinu, rekao bih. Koliko ste visoki?
– 1,84
– Tako je. Dozvolite gospodine, dodajte mi baš taj uzorak, što držite u ruci, to je ta veličina, anatomski oblik kao i teksturirana površina, upravo to što nama treba.
– OK doktore, samo što pre to da zvršimo.
– Što se mene tiče, danas ćemo uzeti krv za analize i ako sve bude u redu, nema razloga da ne bude, sutra u ovo vreme bićete na operaciji. Ostajete na klinici 24h a kućni oporavak traje 7-10 dana, to znate. Kod Vas će sve to ići brže, pošto nije prvi put, organizam lakše podnosi svaku sledeću ugradnju silikona.
– Dogovoreno, rekla je Jovana.
Doktor je pružio ruku, prvo Jovani pa onda Bati I krenuo da ih isprati.
– Sestra Nevena će Vas isprati do labaratorije i uzeti krv.
……………………………….

– Ja ću sa gospođicom Jovanom u laratoriju, a Vas bih gospodine, otpratila do administracije da završite sa formalnostima. – opet se začuo Barbikin cvrkut.
U administrativnom delu Batu je sačekala druga Barbika, malo straija ali očuvana.
– Dobar dan gospodine. Pretpostavljam da hoćete da izmirite račun. Gospođica i je smo se sve dogovorile telefonom – evo ovako
– 2.500 operacija + implantati
– 300 analize
– 200 dodatne usluge
– 100 specijalni grudnjak, koji se nosi posle operacije
Ukuono 3.000.
Bata je odbrojao pare.
To je to. Hvala. Možete da sačekate u čekaonici. Poslaću koleginicu da Vas posluži kafom ili za šte ste već raspoloženi.
Bata se nije pomerio.
– A, priznanica?
– Mislite račun! Ma nema problema, ali trenutno radim nešto u drugom programu, pa ne mogu da Vam otštampam račun.Programer nije još sve završio, znate već kakvi su programeri. Ali pripremiću za sutra, ako insistirate.
Bata je dugo posmatrao.
– Slušaj sestro, ako ti misliš da ću ja tek tako da ti pljunem te evriće a ti sutra da zaboraviš da dođeš na posao, ili slomiš nogu ili te udari tramvaj, ne ide to tako. Zabole mene za Dinikića i društvo, i da li ćete da plaćete porez. Nego lepo slušalicu u ruke i zovi doktora, da ja njemu dam pare.
– Ja se izvinjavam, ali doktor se ne bavi finansijama. Ako niste zadovoljni ne morate da sarađujete sa nama.
Lagano je ustao i seo na Barbikin sto.
– Lepoto, ja sa tobom ne sarađujem, nego sa doktorom. A da ne bi bile sutra 2 operacije umesto jedne, bolje pozovi doktora. Naravno, najgluplje bi bilo da zoveš onu kreaturu, koju imaš kao obezbeđenje, ne bi se to baš lepo završilo, ni po njega, a tek po tebe……
Otvorila su se vrata i ušao je doktor.
– Doktore, upravo pričamo o Vama! Da li ste Vi to vidoviti?
– Stvarno! Došao sam da se izvinim, izgleda da je došlo do nekog nesporazuma.
– Upravo to ja objašnjavam ovoj devojci. Nije htela da Vas pozove i …..
– Ma pustite, – prekinuo ga je doktor.- Molim Vas donestie nam po viski ili šta već gospodin pije. Upravo je zvao gospodin Gradimir. Ja sam stvarno prevideo da dolazite po preporuci g. Gradimira. Sedite, molim Vas! Nadam se da je sve bilo uredu, da se niste naljutili nešto.
Bata mu je ispričao o problemu sa plaćanjem.
– Molim Vas da mi oprostite. Svima nama. Tako je teško danas naći kvalitetno osoblje. Znate, koleginica je nova, nije još sve savladala. I pogrešno Vam je obračunala. Za Vas je to sve 1.500. Naravno da ćete meni platiti. I molim Vas ne zamerite. I pozdravite gospodina Gradimira. Ajte da nazdravimo, valja se! Živeli!

26 COMMENTS

  1. Uf i meni treba jedan Gradimir da mi završava posliće. Odlično,Amarilis,sav sam se uneo.Iskreno,mislio sam da Jovana treba da obavi abortus,ali ovo je zanimljivije.

  2. Amarilis,
    ovo nešto mnogo dugačko za KP-a?
    On navikao na kratke textove.
    Ali daće sve od sebe da ga pročita…

  3. Hi, Kajzer, ma ne treba ti tamo neki Gradimir, dovoljan si sam sebi. Nadam se da ćeš i dalje da se družiš sa Batom i Jovanom pa ćeš videti da sam u pravu.

  4. Amarilis rešila da piše roman i to dugačak. Pa ti vidi. Mada lepo je i kad svratiš, već sam postala ljubomorna na onog lika, znaš već samo se njime baviš. Ostalima, tu mislim na mene ni komentare više ne objavljuješ, da,da!

  5. E, Kralju šta ja neću da naučim od tebe. A gde to ima da se objavi roman na kilo, mislim na broj strana. Ja sam ti kao oni naši strai guslari, epski opširna osoba. Kad se ja uhvatim teme… Nego ne reče ništa na to što sam te prozvala za neobjavljivanje komentara!

  6. Kao da se zakuvava polako…A nasilje? Već miriše u vazduhu… Ali mislim da ćeš nas sve iznenaditi sa obrtom koji sledi(jer ništa nije onako kao što izgleda) Što ne napraviš neko glasanje? Da ovo bude neka interaktivna priča? Ponudiš nam, recimo – tri opcije, mi lepo glasamo, iznesemo još poneki predlog, a ti na kraju odlučiš da ipak uradiš nešto četvrto. Onako, vrlo demokratski…

  7. Moram da ti priznam da sam već razmišljala na tu temu. Moram samo da ujurim moju dragu Zverku ili Kajzera da me nauče kako to da uradim.

  8. Nema problema, ja ću da ostavim broj tekućeg računa i da stojim svima na raspolaganju. Mislila sam da osnujem humanitarnu organizaciju, vidim, dobra para se tu okreće. Saradnici javljajte se, pa ćemo da se dogovorimo oko rabata. Možemo i tender da organizujemo pre glasanja, to bilo još demokratskije. 😉

  9. Ahahahah! Amarilis i vi ste menis vi nedostajali,ali, eto, bio malo kod kuće,posle mi pukao komp (sapatnici), samo sam ja moj malo teže popravio i tako..A što se tiče ankete, ideš na uređivanje bloga/podešavanje/igled/dodaj gedžet i na listi gedžeta odabereš anketu, popuniš pitanja i to je to. Ako bude potrebna neka pomoć, ti piši.

  10. Dobrodošao dragi K.P. Blog ti je bio tako intiman u zadnje vreme, samo jedna osoba je zaokupila svu tvoju inspiraciju i imaginaciju, baš je lepo što si nam se vratio. Meni je drago, a mislim da nisam jedina!

Comments are closed.