Srpska tradicija izbora ličnog imena – simbolika i značenja
U današnje vreme globalizma i interneta, kada se prave liste popularnosti za sve i svašta pa i za lična imena, nestali su osnovni kriterijumi koji su bili presudni za izbor ženskih imena u staroj Srbiji – briga, izuzetna ljubav i nežnost prema deci koja se ogledala u izboru imena.
I naravno – ljupkost, nežnost i zaštita kada su ženska imena u pitanju.
Danas to možda izgleda smešno kada se prate svetski trendovi, pa ipak, onako duboko u sebi, moramo da se zapitamo da li je zaista tako?
Da li više lepote i simbolike u sebi nosi plod maline i trnjine, koji u današnje vreme mogu da izazovu samo podsmeh ako se upotrebe kao lično ime ili neko nerazumljivo strano ime u trendu, bez ikakve simbolike za naš jezik i tradiciju.
Sprpska ženska imena
U srpskoj tradiciji, kao i u tradiciji drugih slovenskih naroda, lično ime je imalo veoma važnu simboliku.
Odabir ličnog imena, smatralo se, imalo je veoma veliki uticaj na formiranje ličnosti i buduću sudbinu.
Davanje imena kao zaštita deteta
Može se slobodno zaključiti da je pre primanja hrišćanstva odabir imena bio duboko motivisan, da je iza svakog izbora imena bila dobro promišljena odluka, zasnovana na tradiciji i starosrpskim običajima. Ponekad nam simbolika izmiče, naročito ako gledamo i tumačimo ime savremenim iskustvom i okolnostima.
Smrtnost dece je bila veoma velika i svaka vrsta zaštite, bilo magijske, bilo u formi zaštitnog imena je bila veoma rasprostranjena.
Primer – Grobna: ime se davalo kada su deca umirala u porodici, da se uplaše demoni i da ostave u životu dete koje nosi simbol groba.
Kasnije, sa širenjem hrišćanstva, funkcija zaštite se prenosila na ime sveca ili svetiteljke.
Osim toga u izboru imena se vidi želja roditelja da im deca budu, u ovom slučaju ženska, lepa kao cvet ili voće, jedra, vitka ili ponosita kao drvo, jedinstvena i elegantna kao košuta ili snažna kao vučica, da budu lepa kao od srebra iskovana (Srebra, Kovana), topla kao vatra i oganj, otporna kao gvožđe ili jednostavno divna.
Imena nastala od imenica:
Pojam, simbol – Vatrica, Grobna, Gromna, Dvorka, Ognjana, Ognjanka, Željana, Željka, Zvezda Jezerka, Lozna Smolja( smola), Srebra, Ćerana (kćer) , Cveta,
zanimanje – Vezilja
cveće – Koviljka, Jaglika (jagorčevina), Kalina, Karanfila, Lilijana, Nevena, Nevenka, Perunika, Smiljana
voće – Višnja , Gdunja, Dunja, Malina, Trnjina
drveće – Dafina, Drenka, Jasika, Jela, Jelica, Jelka, Johna (jova, joha) Omara (omorika), Rakita (vrsta vrbe)
životinje – Vučica, Košuta, Kuna
reka – Drina, Drinka, Drinjanka
Imena koja u osnovi imaju glagol:
Beža (bežati) Jezdarica Jezdimira, Jezda( jezditi) Kovana (kovati) Ljuba, Ljubica (ljubiti)
Imena nastala od prideva:
Velika, Vesela, Gvozdena, Gvozdana, Gvozdenija, Gruba, Grubana (zaštitno) Gruba Divna, Dobra, Dragna, Živka, Živna, Zlatana, Zlatna, Jasna, Lepava, Malena, Uba, Ubavka
Slovenska božanstva
Danica – jutarnja zvezda, astralna boginja slovenskog panteona, mogućnost navela M. Grković ; Dijana, Dionisija, grčke boginje; Zagorka žensko božanstvo slovenskog panteona M.Grković; Zorana, Zora žensko božanstvo slovenskog panteona M.Grković ; Perunika, Perun
Dosta imena su tipične dvočlane složenice, nastale najčešće od muških imena:
Bogosava, Radosava, Stanojka, Stojislava, Tihoslava
Skrećem pažnju na 2 ženska imena iz starijih izvora, to je Kosara (zapis iz 11veka) i Prehvala, ćerka raškog župana udata za Predimira (pop Dukljanin)
Veoma dragoceni i jedinstveni prilozi Petra Skoka starosrpskoj onomastici se moraju razmatrati veoma pažljivo. P. Skok je ipak u svojim onomastičkim analizama dao prevagu dokumentima i izvorima sa zapadnog dela Balkana katoličke veriospovesti.
Bitni elementi su – uticaj susedskih naroda, pre svega Vizantije, pokrštavnje odnosno prihvatanje hrišćanstva je promenilo opštu sliku kada su lična imena u pitanju.
Uticaj popularne kniževnosti je takođe prisutan – Roksana, Roksand(r)a, ime koje postalo popularno prevodima romana o Aleksandru Velikom i njegovoj ženi Roksani, odnosno kombinacijom njihova 2 imena – Roksandra. Ipak taj uticaj se u narodu širio lagano.
Ovaj tekst je nastavak teksta – Srpska ženska imena 14- 16 vek link
Izvori su uglavnom isti kao što je navedeno u tom tekstu.
Komentari su zaista pozitivni, mada ima i onih koji su skeptični prema starosrpskoj istoriji i izvornosti starih srpskih imena.
Za njih ću dati analizu prof.Milice Grković:
U povelji Stefana Provenčanog na zidu manastira Žiče. 13 vek, od 218 imena (muških) 168 je starosrpskih, 11 hrišćanskih i 38 nepoznatog porekla. za više informacija – link
Pročitaj još: Stara srpska muška imena na slovo B
