Da se Amarilis nađe u čudu, ništa novo, to mu dođe redovno stanje stvari.
Možda zato što sam takve prirode, ružičasta skrama mi je navučena preko očiju od rođenja ili je to zato što radim sa decom, pa mi je uglavnom sve u cvetićima, ptičicama, onako poletno, ko će ga znati. To je što je. Puknem i ja ponekad, nije da nije.
Ali, sad sam baš potresena.
Kakvi sve komentari mogu da se pojave na blogovima?
Strašno.
Za sada nisam imala neka preterano loša iskustva, mada je poređenje mog bloga sa pomenutim, totalno bespredmetno.
Imam drugu asocijaciju.
Pošto dajem privatne časove, s vremena na vreme, moj broj telefona osvane u Halo oglasima.
Ako neko misli da taj časopis koriste samo oni, kojima je potrebno da završe neki posao, ljuto se varaju.
Pošto se isto dešava i mojim koleginicama, koji se oglašavaju u istoj rubrici, mogu da vam saopštim da je ta rubrika redovno čitana od strane tele-manijaka (stvarno ne znam kako drugačije da ih nazovem).
To izgleda ovako – svake večeri u obaveznu pripremu za spavanje ide i isključivanje zvona na mobilnom telefonu.
Jer noću je zabava, pozivi, Unknown, naravno, poruke sa tekstovima u kojima preovladavaju glagoli turiti, nabiti i sl.
I šta je to pitam ja, kakva je to vrsta zabave.
Nego da se vratim na blogove.
Ko o čemu, baba o uštipcima, moram ja o obrazovanju.
Tako i ja se nešto mislim, verovatno su u pitanju mladi ljudi.
Čemu njima internet služi?
Da su imali prilike da nauče i saznaju da internet nije samo Facebook i slične stvari da je to mesto za iskazivanje kreativnosti, da li bi pomoglo?
Da su imali prilike da nauče šta je to sopstveno, argumentovano mišljenje, zasnovano na činjenicama a ne na opštim mestima, verujem da bi bili aktivniji učesnici u diskusijama na bilo koju zadatu temu.
Ovako, gde smo bili – nigde, šta smo radili – ništa.
Desilo mi se više puta, da čujem mlade ljude sa kojima sam u kontaktu da kažu, naravno onda kada oni misle da ih ne čujem:
Idemo da bijemo Partizanovce, Zvezdaše, pedere, Cigane.
Moje pitanje – Zašto – uvek je ostajalo bez odgovora, sem zapanjenih, razrogačenih očiju i odgovora – Kako zašto, nije valjda da volite pedere, cigane, Partizanovce, Zvezdaše,…..
Dalje saznam, da je tata, brat, stric, ujak, ili neko treći, taj koji dete vodi u takve poduhvate. Nakon inicijacija, takva muška deca postaju prihvaćena sa odobravanjem i postaju deo grupe, što je i cilj.
Mogla bih ja na ovu temu do sutra. Jedini izlaz vidim u obrazovanju.
U međuvremenu bih da se zahvalim marketinškim stručnjacima i kretivnim timovima, koji prave tako savršene reklame, kao što su :
– tri plavuše ispred televizora gledaju utakmicu zbog Jumbo kikirikija
– moj novi hit, zbog koga automatski gasim TV, Jelen Kamp sa surovo dobrom zabavom, alfa mužjacima i ženskim telima na izvolte.
Posle se nešto čudimo.
Bruka.
Slažem se naravno, ali ovo sa reklamom (pa još za Jelen) si ipak otišla malo predaleko. Nije valjda dotle došlo da reklame treba da nam odgajaju decu? Podsetilo me na onu nedavnu priču o cenzurisanju humora. Neke stvari su prosto neozbiljne i treba takve (infantilne) i da ostanu.
Problem je što se ozbiljnim stvarima bavimo na infantilan način (a infantilnim na ozbiljan)
Uopšte se ne slažem da sam otišla predaleko. Malo se raspitaj među klincima, onim starijim šta piju, šta jedu, šta gledaju i kako se zezaju.
Nisam ja za cenzuru uopšte, ja samo mislim da svi učesnici u medijskim kampanjama treba da razmišljaju odgvorno i ništa više. A da je kampanja Jelen piva neodgovorna, stojim iza toga, otvorena za diskusiju.
Potpuno se slažem s tobom. Generalno, reklame za pivo su ispod svakog nivoa. Sećam se onih crnogorskih, sa točilicom. Kao da su pravljene za morone. Da li da spomenem i onu poruku “muškarci znaju zašto?” Šta sad, oni koji ne piju pivo, nisu baš muškarci. Šta je sa ženama koje ga vole? O ženskim pojavama u reklamama ne bih mnogo, tu su potpuno u skladu sa shvatanjima ciljne grupe, čist dekor, meso. Kad sam prikupljala materijal za tekst “Reklame” (uglavnom po forumima), ubedljivo najviše negativnih komentara i najviše sprdačine je bilo baš na račun reklama za pivo. Zaista su dno dna! 🙂
Eto i da se “pokačimo” jednom… Nisam ja rekao da reklame za pivo nisu dno-dna (isto kao i humor Ivana Ivanovića) – samo sam rekao da je to mala zamena teza: nisu reklame za pivo (ni I.I.) krive što su nam klinci “upušteni”. Daleko od toga da su čak medju uticajnijim faktorima. Prvo malo pogledamo obrazovanje, politiku, ekonomiju… Pa onda u celom tom glibu i očaju reklame za pivo nadju svoje (objektivno) mesto.
I ne piju klinci pivo po parkovima zbog reklama, već zato što je sve otišlo u …
Mirjana,
dobrodošla!
Stvarno ne mogu da shvatim da kampanje moraju da budu tako prizemne.
Meni su se te vrste piva ogadile i pre nego što sam ih i probala baš zbog reklama.
Ali ja nisam ciljna grupa pa nije ni važno šta mislim
Miodraže,
Vauu, hajde da se “pokačimo”. Mada je to pre razmena mišljenja po meni, a opetm, ne možemo uvek ni da imamo ista mišljenja.
Pošto priznajem da sam se malo iznervirala, kada sam pročitala postove Mahlat i Zubarice i to kakve komentare dobijaju, možda sam i pogubila temu.
Ne znam.
Reklamu za pivo sam dala kao ilustraciju tih naših pogubljenih generacija muškaraca, kojima se podilazi tako niskim reklamnim kampanjama i koji sledeće generacije iniciraju u to svoje grupe, bazirane na neargumentovanim govorima mržnje.
Znači nisu reklame krive, ali služe svrsi, navedenoj.
Klinci su uvek pili pivo po parkovima, pa i u naše vreme i verovatno će tako biti i u budućnosti.
Da li to znači da ne treba da se borimo za sve što si naveo da bude bolje i da usput ne kažemo – reklame su dno dna, podilaze svemu onome protiv čega je potrebno boriti se, nikako podsticati.
Reklamne kampanje prave neki timovi stručnjaka, valjda imaju i neku odgovornost a ne samo profit. Uostalom šta ja tebi pišem o marketingu, sam si napisao onaj predivan post na tu temu.
Da se opet ne zagubim, veći nivo obrazovanja će smanjiti automatsko prihvatanje takvih nakaradnih sistema vrednosti od strane mladih a i smanjiti dahtanje po blogvoima i telefonima.
Kreativno razmišanje se podstiče i uči.
Mislim da ipak treba krenuti od sitnih stvari kao što su reklame i uopšte bilo koji vid propagande, preko televizije uopšte – španske serije, glupave reklame, Grand parade, Menjam ženu, Menjam muža i sl. A to – ekonomija, politika… Na to baš nekako i ne možemo da utičemo mi obični smrtnici. Kada bi svaki roditelj poveo računa šta mu dete gleda i sluša i kojim se principima vodi, pa da razgovara malo o moralnim normama, o obavezama njega kao pojedinca, o manirima i sl., e onda bi bilo više onih kojima bi Jelen reklama vila bljak, a samim tim se takve reklame ne bikasnije ni pravile jer ne bi imale koga da privuku. A svi znamo da se ti marketinški magovi koriste najpriemnijim sredstvima da dođu do kupaca, tj. više para. Kao da mi ne znamo šta su najmanipulativnija sredstva. AČika Miko, lako je tebi da to shvatiš na šaljiv način, ali decu, koja su kao plastelin, sve to formira kao ličnost. Zeznutu je kad ti je na izvolte sve. Pa i da nećeš da gledaš Velikog Brata jer te ne zanimaju tuđi životi u tom smislu, sa svih strana te bombarduju informacijama o istom, pa hteo ne hteo, ti sam znaš da je Nemeš ostavio Marijanu na kraju serijala. E tako i sa reklamama. Facebook isto. Ja nemam nalog tamo, jer ne želim da mi neka “društvena” mreža budi ono najneljudskije u meni (i svakome od nas) – da rondam po tuđim životima. Neću ja. Ali prosto nemaš izbora. Zato ga i ne koristim. E pa tako kada deca ne bi gledala TV, ne bi imala pristup nekim najprizemnijim čudima koje nam plasiraju svakodnevno, pa se ne bi ni povodili toliko. RODITELJI, UDRUŽITE SE!!! :)))
Kako nepismeno i sklepano zvuči ovaj moj komentar. Izvinjavam se, žurila sam. 🙁
Ranije su ti kako si ih nazvala telemanijaci zvali na fiksni, pa nisi imala nikakvu identifikaciju, pa nisi mogla da prekineš vezu, pa nije vredeo lovac, itd. Dakle, sada je bolje, možeš da prekineš vezu i gotovo. A možeš da imaš i više brojeva mobilnih, tako da onaj koji plasiraš u javnost tj. u oglase, uvek možeš lako da staviš van upotrebe. Sem toga, nema svrhe držati mobilni telefon uključen noću, jer oni ljudi koji su tebi važni (uzak porodični krug) imaju tvoji fiksni broj telefona, a sem toga nikome ne treba biti dostupan 24 sata.
Što se tiče marketinga i njegovog reklamnog dela, dobra je za proizvođača svaka reklama koja izazove efekat, bez obzira kakav je on, tako da to ne vredi komentarisati, a još manje tražiti komponentu odgovornosti u tome. Da li ti se sviđa npr. reklama za Coctu? Ta priča,u reklamama, muškarci i žene, oni mužjačine, one mesišta, pa to ne vodi nigde drugde do još veće polarizacije među polovima i nepresušnih tema za diskusiju koja nije vredna diskusije.
Nije problem u mladima, oni samo gutaju servirano i predstavljaju kolateralnu štetu obezglavljenog sistema i organizovanog haosa, a taj deo priče će tek da se pokaže sa svojim posledicama, kada oni još malo poodrastu.
Amarilis, nije Internet smišljen za edukaciju i razbibrigu, već za uspostavljanje totalne kontrole nad ljudima, alijenaciju i dehumanizaciju. Danas svako misli da ima šta da kaže, ali mišljenje je kao dupe, svako ga ima. Drugo, energija se upravo rasplinjava “mogućnošću” lajanja u virtuelnom svetu, dok se na ravni fizičkog sveta ljudi sve više utomljuju.
Sunce ti žarko, što je ovo dobro! (kad si u manjini) Sve sam se naježio…
Zezam se malo, a u stvari moram da priznam da sam i ja malo istrčao (valjda zato što si mi “napala” omiljeno pivo). U stvari jedina stvar oko koje se “kačimo” je – šta je starije, kokoška ili jaje? Naravno da nema zadovoljavajućeg odgovora na to pitanje, i da su oba odgovora na svoj način tačna (pogrešna). Samo sam se setio jedne stvari: u vreme dok su centri moći “sisali” profite od trgovine cigaretama – svi klinci su pušili (do jednoga) – Sada je to “bljak”, “out”, i već šta-god… A čak nije ni bilo reklama za cigarete. Kako to? Kako to da NAJEDNOM na svakom ćošku imaš kladionicu, da je televizija postala nešto kao WC na železničkoj stanici… Da nije to zbog onih 500.000 radnih mesta što nam “fale”? Ili zbog toga što (naročito u provinciji) više NEMA ekonomije (budućnosti)? A samo što nisu izbori?
Moraju ljudi nešto da rade od sebe (da piju, drogiraju se, kockaju, mrze…) Prosto – nemaju druga posla.
Verovanto (neko moćan) misli da je bolje i to, nego da prave pičvajz kao u Grčkoj, ili nešto još ozbiljnije…
Ja ne mislim da ste otišli predaleko. Znajući koliko ljudima te bljuzgarije o alfa-mužjacima i lepoticama ispiraju mozgove, drago mi je što sam ovo pročitala.
Svi su danas tako hipnotisani i bezmozgovni. 🙁
Kao što neki blogeri redovno čitaju pisanu štampu i kritički, vrlo grubo, surovo, podrugljivo ali i opravdano pišu blog-postove kao kontra argumente pročitanom, ja sam više okrenut televiziji kao većem zlu po (ne)svest naroda… Trudim se da svojim tekstovima razobličim zlo koje zrači iz te male kutije. Časopise moraš da kupuješ, da trošiš novac da bi se trovao. TV je potrebno samo da upališ. O zlu zvanom internet neću ni da govorim. To je zlo izvan svih aršina čije ćemo negativne posledice tek da osetimo…
Da, Dži, to sam baš i htela da kažem. Nije dobro samo da okrećemo glavu na drugu stranu i da žmurimo. Rekoh sebi, pa valjda mogu da kažem na sopstvenom blogu.
Zverko,
sve je to tačno što kažeš, bočje nego što je bilo sa fiksnim telefonima. Na stranu, kad se zezneš. pa zaboraviš da isključiš mobilni, da ti ne pričam. Nego priča se da u toj mojoj kategoriji oglasa i ima i profesionalnih animir dama sa znanjem stranih jezika pa se zato dešavaku ta preklapanja, ko će g aznati.
Hajde Zverko draga, pa gde mene nađe da me ubeđuješ za šta je smiščjen internet. Mislim, znam ja to, ali nije bilo boljeg sredstva i načina za edukaciju od kada je sveta i veka od interneta. Ja ću se držati toga 🙂
E pa druže Miodraže, imaš pivo od mene i to Jelen, prvom prilikom, pod uslovom da ga ja ne pijem (imam neke druge vrste, koje preferiram a i lepše su im reklame).
Za ostatak tvog komentara, neću ništa da sporim. Para, para vrti….
Hvala Iva i dobrodošla.
Malo sam alergična na teoriju a još više praksu alfa mužjaka.
Hallo Exxx,
Dobrodošlica 🙂
Svuda ima zla ali kao što rekoh u komentaru Zverki, internet preferiram i trudim se da vidim ono najbolje u njemu – mogućnosti za edukaciju.
O zlu, koje postoji, ne želim ni da mislim, samo ponekad tako malo napišem a i pročitam nešto.
Comments are closed.