Triglav, stari srpski bog na teritoriji Nemačke
Ideja vodilja, za ovaj tekst pred vama, je da vas povedem u virtuelnu šetnju u čast starog boga Triglava. Idemo na sever, na teritoriju današnje Nemačke, da vidimo da li se slažemo sa zvaničnom istorijom? Možda možemo ponešto da pronađemo u zapisima, koje su Nemci napravili i vidimo gde se sve poštovao taj naš stari prastari bog Triglav.
Slovenski univerzum se satoji od, citiram :
“Prema slovenskom vedizmu, Univerzum se sastoji od tri sveta koji se međusobno prožimaju. Ta tri sveta jesu Jav, Nav i Prav, odnosno pojavni svet, duhovni svet i kosmički zakon. Ovde se zapravo radi o raznim nivoima realnosti, pa tako Jav predstavlja materijalnu ravan, Nav – svet duhovnih entiteta (mrtvih predaka i bogova) kao i samu nematreijalnu realnost, odnosno, astralnu sferu. Prav je idealni plan Univerzuma oličen u rasporedu planeta i sazvežđa, ali on je takođe i nacrt jednog životnog puta koji svaki čovek treba da prati (Staza Prava).”
preuzeto sa www.starisloveni.com
Triglav – simboli
U većini izvora sa nemačkog govornog područja, pronaćićemo baš to – da je Triglav bog, koji vlada u tri sveta, tri univerzuma pa zato ima i 3 lica. Simboli, koji su mu posvećeni su konj, guska i grožđe.
Ovo je samo crtica, nikako konačno tumačenje simbolike ovog važnog božanstva, za današnju priču sasvim dovoljan.
Pročitaj: Da li su Skiti stari Srbi – poreklo reči puter
Naša prva stanica je Kaina, malo mesto, koje se nalazi, ne baš u centru današnje Nemačke, možemo ipak reći – u njenom središnjem delu. Baš tu ćemo se danas sastati i otisnuti stazom koji prati tragove Triglava, važne figure u panteonu naroda po imenu Vendi . A naš vodič će biti Heinrich Trübenbach, skromni pastor Luterove crkve, koje je veći deo svog života je proveo u Kaini. Bio je veoma posvećen svom radu, svojoj parohiji, sakupljao je materijal o istoriji te oblasti, kako usmene tako i pisane izvore. Napisao je knjigu – Hronika Kaine do 1895.
Vendi – drugi naziv za Slovenska, srpska plemena
U tom delu, koje je lako dostupno na internetu, u odeljku, koji se zove: Slovensko poreklo Venda, date su osobine naroda, starosedeoca u toj oblasti.
Vendi, vredan narod, vičan je zemljoradnji , stočarstvu a posebno pčelarstvu. Dobro su razvili i trgovinu, nesebično su preneli svoja umeća Nemcima, koji su se kasnije doselili i nisu poznavali a kamoli upotrebljavali metalni plug, nem. der Pflug, za oranje. (str.38).
Dosta još tu ima podataka o Vendima, starosedeocima i Nemcima, došljacima. Pominje naravno, važna mesta za Vende, kao ostrvo Rujan. Na strani 48, u delu u kome govori, kako u Vendi sve uticali na Nemce, prenoseći im svoja znanja i običaje nailizimo na sledeći podatak: u vreme pravljanja tih zapisa, kasni 19 vek, stavnici Kaine, kada zovu guske kažu: Biele, daß heißt die Weisen…
Na početku sam pomenula da je simbol Triglava – guska, pa eto zgodnog mesta za malu asocijaciju i vezu sa nešom temom.
Pre nego što krenemo dalje da vas podsetim na tekst o tome, kada i kako je nastao standardni nemački jezik i koliko se narodni nemački jezik, odnosno jezici razlikuju među sobom.
Prročitaj: Standardni nemački jezik, Hochdeutsch – činjenice i zablude odnosno mitovi o drevnosti nemačkog jezika
Ovde imamo trag iz prve ruke, na osnovu narodnog jezika, diijalekta. A jezik pamti!
Vendski, srpski jezik – smrtna kazna
Tu je i podećanje na zakonsku odredbu, koju je doneo Fridrih II Majsenski 1325 godine – zabrana upotrebe vendskog jezika, u suprotnom smrtna kazna.
Našli smo se u mestu, za koje ne bi trebalo da je sporno, kao prapostojbina tog “mitskog” naroda po imenu Vendi.
Idemo malo severoistočno, prema uputstvima pastora, u Brandenburg, ne napuštamo teritoriju naseljenu Vendima. Brandeburg je danas jedna od saveznih država u okviru Nemačke, lužičko srpski naziv je Bramborska.
Na slici vidite obleženo mesto, koje se zove Brandenburg an der Havel a u njemu postoji uzvišenje Marienberg kao i crkva – die Marienkirche von Brandenburg an der Havel.
Branderburg – svetilište Triglava
Zašto je to bitno – zato što je u doba Venda to isto mesto, na kome je sada crkva, bilo svetiilište Triglava, vidi navedeni link.
Iako se pominje svetilište posvećeno boginji Freji, ne postoje arheološki dokazi za to. Svetilište posvećeno Triglavu nije sporno uopšte, ponovljam, vidi link.
Na tom području su živeli Haveljani, slovensko-vendsko pleme (izgleda da naš dobri pastor bolje poznaje istoriju nego mnogi naši uvaženi naučnici, koji se koriste naučnim metodama). Haveljani, Die Heveller ili Stodorjane , poslednji vladar Pribislav.
Po nekim izvorima, statua Triglava, kao simbol pobeđenog paganstva, čuvala se do 16.veka. Za sada nisam naišla na konkretne izvore, koji na to upućuju, niti osporavaju tu činjenicu, sem pukog citiranja pomenute izjave.
Dok smo u toj oblasti, možemo da svratimo do muzeja na otvorenom – rekonstrucija slovenskog,vendskog, srpkog sela, nazovite kako hoćete.
Slovensko selo u Brandenburgu
Sledeće mesto, na koje vas vodim, doduše ne pominje ga naš današnji vodič, ali ipak idemo, mi smo novoromatičari, zar ne:
Drüggelter Kapelle .
Pogledajte link i uočićete sledeće:
„Dort im sehr alten Tempel, der noch immer steht, gab es einst ein Bildnis der Göttin Trigla, das drei Köpfe hatte, zu dem sich die Heiden in höchsten Nöten, um Beistand flehend, gewöhnlich flüchteten. Es ist glaubhaft, daß von eben jenem Bild dieses Dorf seinen Namen abgeleitet hat. Diese Statue ging 1583 im Truchsessischen Krieg ganz unter.“
Boginja Trigla ili Triglav
Boginja Trigla je nekada bila prisutna, odnosno njena statua, do 1583 godine. Nema drugih podataka u vezi sa ovom stautom, sem ovog svedočenja o kipu sa 3 glave.
Mi znamo da nije u pitanju boginja. Ako pogledamo malo šta Nemci kažu, videćemo da oni odbijaju bilo kakvu veza sa predhrišćanskim elementima, bilo da je u pitanju nepoznata boginja Trigla ili „njihov Vodan“.
Ako kliknete na crtež stubova, obratite pažnju na prvi stub, gore levo.
Naravno ne postoji zvanično objašnjenje za nastanak naziva sela – Drüggel, sem ovog odbačenog, koji dovodi ime sela u vezu sa statuom i brojem 3 –tri, drei, drü.
foto i još informacija o kapeli
Pošto se već nalazimo u oblasti, koja se zove Westfallen, da pogledamo kako izgleda grb te oblasti :
Beli konj – a znate šta je interesantno- precizni i analitični Nemci nisu uspeli da pronađu ni jedno jedino objašnjenje niti putokaz, otkud taj konj, kao simbol cele oblasti. Jedino što su pronašli je da je simbol najpre bio crni konj ali da je pobeleo, kada je primljeno hrišćanstvo u toj oblasti.
Da im dojavimo čiji je simbol bio konj ili je to suviše neoromatičarski, šta mislite?
Evo, tu je i link koji objašnjava, odnosno ne objašnjava poreklo tog simbola.
Vreme je da završavamo šetnju, da se vratimo, pravac Kaina i da čujemo nešto od našeg pastora za kraj:
Brühl je ribarsko mesto, koga se i u vreme kada je pastor pisao, mnogi sećaju kao čuvenog naselja, koga su osnovali i u kome su živeli Vendi. Danas je to ulica u gradu, koji se nekada zvao Lipsk – Lajpzig.
Vratili smo se u rodno mesto Riharda Vagnera, koji svojim muzičkim opusom o Nibelunzima inspirisao nacional-socijalističke ideje u 20 veku.
Ako vam se dopala ova šetnja, drago mi je, biće ih, nadam se, još. Ako ne – pa, očekujem i razmatram vaše kritike kao i druga razmišljanja, sa velikom pažnjom.
Die Wenden werden als ein betriebsames, geselliges, Ackerbau, Viehzucht und Bienenzucht pflegendes, den Handel geschickt vermittelndes Völkchen geschildert; es gilt dies auch von den Slawen im großen Ganzen. Die tiefere, auch felsigen Boden erschließende Kultur mittels des eisernen Pfluges blieb den später einwandernden Deutschen vorbehalten. Die Waren des Orients kamen durch die Slawen schon im neunten Jahrhundert nach Deutschland, auch Menschen aus Persien über das Kaspische Meer, von Konstantinopel und Kiew; noch sind die alten Handelsstraßen zum Teil kenntlich durch die Ruinen ihrer Schutzwälle. Von den Küsten der Ostsee kamen die Erzeugnisse des Bodens wie des Gewerbefleißes durch die Slawen zu uns. Ihre Dörfer legten die Wenden vorzüglich an den Flüssen an; noch bezeichnet der Name Brühl in vielen unserer Städte das ursprüngliche slawische Fischerdorf.
Chronik von Kayna bis 1895 von Heinrich Trübenbach, ff. 37, 38
Einband: Buchproduktion Kühn GmbH Kelkheim (Taunus) 2005
Германи, никада нису јахали коње, поготову Бури у својим дрвеним кломпама…
Hvala na dopunama!
Comments are closed.