Ponedeljak, 16 avgust, godine tekuće, vruće, onako malo, poprilično. Udara vrelina u glavu, noge…
Tu negde oko 14h, baš kad mu vreme jeste, krenuh ja.
– Kuda? Temperatura, vrućina, vrelina, alo bre…
Ma, jok, pričaj ti to nekom drugom. Vreme je, danas je dan i ja odoh, pa šta bude.
– Kud ćeš bre ženo, ti nisi normalna, pa vidi tu kesu, odakle ti ta kesa.
– Kako odakle, pa to je kesa od čizama, baš je zgodna po veličini a i onako jaka je.
I tako krenuh, natovarena težinom jedne solidne lubenice, putem svojim zacrtanim.
Kuda? A, da, nisam rekla, pa, naravno u biblioteku.
Sve, sve, samoposluga, pijaca, …, šta god da je važno je u životu, ali biblioteku, ne dirajte me u biblioteku. To je sveto.
Jako davno, kao mala, imala sam često noćnu moru – sedim u nekoj ogromnoj prostoriji, recimo u čitaonici biblioteke i čitam a sat otkucava, vreme prolazi, život mi ističe, a ja neću uspeti da pročitam ni jedan red polica, a toliko ima divnih knjiga..
Čitam kao manijak, čitam svašta, verovatno podsvesno podstaknuta svojom noćnom morom.
Izborih se dakle juče, kako – teško, ali kad čovek nešto od srca odluči, onda su ove ili slične prepreke smešne.
I tako šta sam ja čitala ovih dana. U svakom slučaju ovo baš i nisu klasične preporuke. Više kao neka zapažanja, pa sad ako je nekome interesantno – biće mi drago.
1. S ONE STRANE SLUČAJNOSTI, Martin Plimer i Brajan King
“Slučajnost vreba sve vreme. Čitav svet je voli. Njen sklad i simetrija su neodoljivi. Što je neobičnija, više se naslađujemo. Što je neverovatnija, pre ćemo pomisliti da se dogodila s razlogom. Slučajnost kao da kaže:„Ipak postoji nešto što vodi računa o tebi i tvom zbrkanom životu!”
Ideje o sinhronicitetu, Unus mundus, time bavio još Jung, ali u ovoj knjizi nije u tome poenta, više je na fazon verovali ili ne, sa velikim brojem neverovatnih primera. Onako!
I šta sad, šta sad ja tu pišem o tome.
Dakle, sedim ja zavaljena na Adi, sunce prži, pijuckam kapućino i tako čituckam pomenutu knjigu, koja i ne zahteva baš mnogo koncetracije. S vremena na vreme, prekidam čitanje i dozvolim da mi misli odlutaju. Mori me ozbiljna briga, zdravstvena, problem je veliki, osoba mi je jako važna u životu. Tako red, ovog, red, onog, prođe vreme. Ajde u vodu. Ja sam solista, kad je Ada u pitanju, idem duboko, plivam dugo i izbegavam i bliska mimoilaženja.
Utonula u misli o već pomenutom problemu uz lagano plivanje, odjednom čujem glasove neposredno iza mene. Dve osobe, koje nemam pojma kako su se stvorile iza mene, iz sve snage diskutuju o problemu, koji se mota meni po glavi. Samo što se nisam udavila, od šoka sam zaboravila, da mrdam rukama i nogama. Ali, eto preživeh, vratih se na obalu da pročitam knjigu do kraja i da se pitam da li mi se to baš slučajno desilo. Malo je onako spooky.
Pročitaj još: Boris Akunjin – ruski bestseleri
2. Hamam Balkanija, Vladislav Bajac
Negde sam pročitala nešto što bi trebalo da zvuči otprilike ovako:
Književni kritičar je kao evnuh, sve teoretski zna, ali ništa ne može da uradi.
S obzirom da ja nisam knjževni kritičar, već samo konzument, kao poklonik dela V.Bajca do ove knjige, moram da kažem sledeće: kako je to zgodno kad imaš izdavačku kuću pa možeš svašta da štampaš.
Vidim ja da je ovo delo bilo u užem izboru za NIN-ovu nagradu, mada to i ne treba da me čudi.
Lepo sam autor na početku, iskreno kaže, da već duže vreme nije imamo inspiraciju za knjigu i da sad putuje da je nađe i eto nađe je čovek u Mostaru i tako to, šta sve tu nema, ko hoće neka izvoli. Možda se nekom i dopadne. Ja lično mislim, može g. Bajac mnooogo bolje od ovoga.
4. KAJA, BEOGRAD I DOBRI AMERIKANAC, Mirjana Đurđević
Onako iskreno – ja sam se dobro zabavila. Možda zato što su mi iz porodičnih priča bliske ulice predratnog Beograda, mislim na II svetski rat, ili ipak humor g-dje Đurđević odgovara mom nekom filingu, ne znam.
Inače, dosta sam njenih romana pročitala, ne sve. Ubistvo u Akademiji nauka bi bilo sledeće na listi preporuka, mada je najviše reklame g-đa Đurđević dobila posle hapšenja R. Karadžića. U romanu Prvi, drugi, treći čovek je predstavila lik psihijatra, koji radi neskriveno radi svoj posao pod drugim imenom.
Naravno, i ovde važi isto kao za V.Bajca, kad krene marketing, onda se svašta objavljuje pa i raznorazni da ne kažem promašaji, ali dela koja baš nisu ni na nivou bar zabave iz prethodno pomenutih romana.
Eto, tako vratih knjige na vreme i donela sam 10-ak novih, pa videćemo, možda bude nešto simpatično
Koji si ti knjigožder! Samo napred, daješ mi odlične smernice šta da izbegnem ili makar odložim…
Eh, pa to je bio divan trenutak kada je neko odlucio da umesto 3 moze da se uzme 10 knjiga u gradskoj biblioteci … a da se u okviru porodice dve osobe mogu uclaniti po ceni jedne, pa tako to izadje na barem 20 knjiga ako ne i vise (zavisi od broja clanova porodice i njihovih knjizevnih apetita:)) Nas je troje sa dve kartice te delimo tih 20tak knjiga medju sobom. Sestra i ja bismo vec mogle da nosimo tako neke zgodne kese kada odlazimo putem biblioteke 🙂 A onda jos sve to ja vucem u NS,jer mi se ne da nikako ovde da se uclanim vec volim da idem i dalje u “svoju biblioteku”.
Sto se navedenih knjiga tice – one slucajnosti nisu my cup of tea, te necu ni komentarisati; sto se Bajca tice imam suprotno misljenje od tvoga, knjiga mi se dopada,citala sam je sa zadovoljstvom i zanimanjem. Mom ocu je bila delimicno dosadna a delom ju je okvalifikovao kao elitisticku, pa cak i samozadovoljnu i samozaljubljenicku. Ni sa njim se ne bih slozila 🙂 Btw nije on sam sebi izdao ovu knjigu, sem kao deo edicije prevedene proze na engleskom, vec Arhipelag, kucu koju pored Bajceve Geopoetike izrazito cenim i to sve vise.
Sto se trece knjige tice – ja za tu zenu nisam uopste ni cula do Kaje, koja me je zainteresovala ali jos nisam stigla da je procitam. Lagunino izdanje monogo lepse izgleda, mislim da sam mozda knjigu preskocila ranije cim sam videla ove ruzne korice.
Sto se mene tice (sad malo razmenjivanje recepata) – prvo sam se druzila sa Svetlanom V-J uz Prozrake; citala sam je pod jednom kruskom na produzenom vikendu u Begecu i uporedjivala sa Lagumom. Onda – vrlo pijatna dva dana uz Sigrid Unset (Prolece), koju sam ukrala iz te kuce u Begecu :)))da bih se sada druzila sa Derdjom Konradom i njegovim uspomenama na posleratnu Budimpestu, sto se lepo slaze sa nasim odlaskom tamo pre nekih 10tak dana …
Ne znam kada sam poslednji put nešto pročitao,a voleo sam, dok me fakultet nije zatupeo :(.
@ Vala baš, draga Emo, knjigžder, manijak, šta dakažem. Ipak, uzmi u obzir da su to sve neki moji lični afiniteti, ali hvala ti na povernju 🙂
@ Gradiva, hvala ti na tako iscrpnom komentaru. Ja sam u voždovačkom ogranku “Filip Višnjić” i moje bibliotekarke mi kažu da je novo pravilo kod njih da mogu bukvalno 100 knjiga da uzmem, ali ne sme ni dan da se kasni. Tako da mi je to super. Mada i ja imam tu porodičnu karticu, mislim za dve osobe.
Što se Bajca tiče, naravno izneto je moje mišljenje, mada vidim da sam se nekako poklopila sa tvojim tatom. Za izdavanje, to je bila više asocijacija, ako se sećaš na početku knjige, piše on o izdavačima i izdavčkim kućama nešto malo, ako nisam pobrkala, ti si tu verziranija od mene. Dakle, poenta je da kao i svetu, knjigu izdaje ime a ne kvalitet dela, pa mi je tu uleteo pomenuti gospodin kao zgodan primer, a i ima tu svega pa i udela u vlasništvu i vlasništva i ja tebi ti meni, da ne širimo….
Ah, Sigrid Unset sam čitala, pst…, ne smem ni da pomislim pre koliko godina, a kamoli da kažem.
@ Kazeru, dragi moj, vreme je, uzmi nešto lepo da čitaš, naročito, kad ti zafali dobrog raspoloženja.
`oću i ja opet da čitam..:(
Pa kako da ti pomognem, jedino da dojaviš šta voliš da čitaš pa da pravimo liste i spiskove.
Comments are closed.